Zakonska regulativa neuzvraćene ljubavi u slučaju države i IT sektora

Koliko razumem medije država voli svoje građane do te mere da bi da ozakoni svaku tu vezu. Na tom istom pravcu građani isto toliko vole državu, ali ih pravni okvir sputava.

Malo, po malo dođe vreme da i programeri budu najpoželjniji. U moje vreme smo bili zadovoljni da nas ne drže za čudake, barem ne u našem prisustvu, a sada, odjednom svi bi sa nama, svaka bi majka svoju ćerku programeru dala. Naivni programeri poverovaše u ovu priču da su toliko poželjni i samim tim ni država ne osta gluva.

Pod okriljem podsticaja država bi sada da omogući programerima da plaćaju veće poreze. Kad kažem veće mislim na jednake onima koji plaćaju i svi zaposleni. Međutim,  programeri su do te mere uvrediše da masovno počeše pretiti kako će da se sele u ozbiljnije države koje još ozbiljnije prikupljaju svoje poreze. Do sada smo se uspešno kamuflirali medju paušalcima i maksimalno izbegavali državu i sve njene čari. Očito, nije to za svakoga, jer je izbegavanje globa ionako namenjana samo za advokate i konsultante.

Dakle, niko ne bi da plati porez, a svi se čude što nam ne valja zdravstvo, obrazovanje, kultura, vojska i policija. Kao da oni jadnici i sirotani treba da se isključivo finasiraju iz korupcije. Sa druge strane, kada vidiš ko upravlja tim resorima i budžetom imaš odlično opravdanje što ga ne puniš i tako u krug. Da stvar bude još gora više se niko i ne trudi da je popravi već svi pričaju o iseljenju. Ako se nisi iselio, onda maštaš o životu svoje dece negde vani gde svi uredno plaćaju svoje poreze. Ide uobičajena šema da su samo nesposobni ostali...

Nema tog zakona koji može da porpavi ovu sitauaciju. Zakoni se svesno donose samo za publiku, a sprovode se po principu ako treba nekog da uceniš, pa mu pripretiš da ćeš baš nad njim da sprovedeš neki član. Nikom se ne sviđa da bude toliki izuzetak. Kao i većina drugih i ovaj zakon je takav da mora da se tumači, a tu je leglo svakave korupcije. Godinama programeri izbegavaju poreze do te mere da sam ja jednom išao u lokalnu poresku administraciju i tražio da mi povećaju paušalna davanja. To sam uradio zbog sebe jer sam hteo da imam bolji penzioni fond i izračunao da mi se tako najviše isplati. Gledali su me kao u čudu i objasnili da takav obrazac ne postoji i ako bi primenili u mom slučaju da bi morali i kod drugih i da bi to napravilo problem. Naravno, usput su objasnili da im tako program radi i da oni tu ne mogu ništa. Kao programer takve korisnike najviše i volim, kad sami zaključe da programu ne mogu i ne smeju ništa.

Novi predlog zakuna nišani isključivo IT struku, jer se tu država nije mogla upetljati do te mere kao u drugim oblastima. Problem je što nema dobre volje i što programeri drže za sebe sa su Bogom dani, da su oni nešto bitno i da svojim izgledom, ponašanjem i talentom prevazileze zemlju u kojoj žive. Tu lošu volju država bi da još više pokvari donošenjme zakona kojim će paušalac morati da položi test samostalnosti. Problem sa tim testom je da je siguran izvor korupcije jer ga opet treba tumači... Time će mešetari da nastave da izbegavaju poreze, a ozbiljne strane firme  će rešiti da se povuku sa takvog nelojanog tržišta i stvarno sa sobom povesti i one najbolje. Elem, strane kompanije kada sklapaju ugovor sa zaposlenim taj trošak tretiraju kao ukupan trošak , a odluku o porezu prepuštaju radniku. Radnik može da bira hoće li da plaća pune poreze kao svi normalni li da plati samo 200 eura i da ostalo stavi u džep otvaranjem paušalne radnje. Uzmimo 3500 eura kao prosečnu bruto cenu prosečno iskusnog programera u takvim korporacijama. Zaposlenik može da bira da mu je plata oko 2100 neto ako plati sve poreze ili  3300 ako je paušalac. Razlika je oko 1200 eura na ruke više čime je za isti iznos uskratio budžet republike Srbije. Kako na to gleda programer. On kaže, ovih 1200 eura me ustvari drži u Srbiji. Ako budem morao da ostanem bez tog dela tada će primanja  biti znatno manja nego na globalnom tržištu gde sam radi i onda ću da odem u inostranstvo i tamo nadoknaditi ne samo tih 1200 već i još oko 1300 Eura koje će biti neminovni trošak života u uredjenom sistemu. Po mojoj proceni negde oko 30% IT stručnjaka na ovakav način radi u ozbiljnim stranim korporacijama koje neće hteti da se igraju sa zakonom. Želeće da ispoštuju zakon čime će njihovi programeri ostati bez ovog novca. Time će verovatno oko 80 posto programera odustati od takvog rada i otići u inostranstvo. Dakle ne više od 25% IT stručnjaka neće otići vani. Problem  sa tih 25%  je što su oni genratori novih radnih mesta , izvoza i oni koji vuku ceo IT sektor u nas. Ostali će izbegnuti da ih potkači ovaj zakon jer znaju kako da friziraju ugovore, kako da nadju rupe ... Znaju da država nema kapaciteta da sprovede ovaj zakon, da nema dovoljni inspektora, da postoji  i pravni problem kako nekom zabraniti da bude paušalac... Naravno pojaviće se nove firme koje će da mešetarenjem sa ovim zakonom da pružaju usluge za izbegavanja plaćana poreza po zakonu. Ozbiljni igači će otići, a država će napokon uspeti da se umeša i U IT tako što će se povećati broj mešetara i provizionara.

I do sada je medju paušalcima bilo onih koji pružaju fitkivne usluge kako bi se izbegli porezi na dobit i njih treba juriti, ali ne samo među IT-evcima već i u svim strukama koje sa bave pružanjem usluga koje je teško proveriti. Npr marketinške angencije, konsultanti, advokati. Ja plaćam paušalne poreze i nisam fiktivni paušalac jer na sebe preuzimam rizik takvog poslovanja, bez zaštita i prava koje ima svaki zaposlen . Meni je veoma teško da odredim koliki su mi troškovi jer ne vodim knjige (zbog čeg sam i pušalac). 

Jedino rešenje je da pre svega se se ima dobra volja i poverenje u državu, a na tome treba svi da radimo. Ostalo je lako ragulisati.

Read More

Redni broj dana u mesecu na godišnjem nivou

Danas sam napunio toliko godina za koje učtivi ljudi više ne koriste vremenske jedinice. Iz običajnih razloga te vremenske odrednice su poželjne samo u ranim fazama numerologije. Takodje, počinju da se zaobilaze i opisne kvalifikacije tipa  lep, sposoban, naočit, jak, zgodan i prelazi se na floskule. Srednje doba, zreo, najbolje godine.. Npr. u mom slučaju bi to bilo iskusan, što i nije toliko loše kao  kada bi ti neko rekao da si senilan. Mada, opet, iskustvo je floskula vezana za mladost jer kada si god morao da pravdaš omaške u životu treboa ti je neki sedativ. Za sve problematične situacije u kojima  se nađeš veoma često si tešen i lečen time da je to bilo sticanje iskustva. Kada dođeš na ovu stranu vidiš da su ti ta iskustva potpuno nepotrebna i samim tim kad ti neko kaže da si iskusan hoće da ti saopšti da si  nagomilao nepotrebne situacije u svom živitu. Dakle, u ovim godinama je sasvim logično biti iskusan, ali više nema smisla sticati nova iskustva, jer ti cure mogućnosti da tako stečena znanja iskoristiš.
Sa druge strane kada ti pri čestitanju rođendana pomenu i sreću vidiš dobru nameru jer jedino sreća može da kompenzuje ovoliki redni broj. I sve tako dok sreća ne bude statistički povezana sa malom verovatnoćom za tolikom brojem godina. Kada nekome čestitaš stoti rođendan sreća je u direktnoj koleraciji sa procentom verovatnoće da se to stvarno i desilo.
Ja bih meni poželeo da budem koristan. Da neko ne mora ponovo da stiče iskustva kojim sam ja ovladao svojim pogreškama, tako da ljudi koji me okružuju mogu vreme da iskoriste na korisniji način. Kako su saveti nekorisni  ja bih poželoa da moja korisnost bude baš korisna, a i meni na korist! 

Read More

Džini koeficijent kao lud i elita kao zbunjena

Po svim poznatim ekonomskim merilima Srbija spada u društva sa najvećim nejednakostima. Taj jaz pojačava subjektivni osećaj siromaštva i nezadovoljstva. Prema Džini koeficijentu Srbija je najneravnopravnije društvo u Evropi. Odnos prosečne plate i medijane, prihodi 5% najbogatijih i 5% nasiromašnijih. Prihodi 30% najbogatijih i isto toliko najsiromalnijih otkrivaju pravo stanje u društvu. Istraživanja pokazuju da je u svakom društvu negde oko 5%-7% preduzimljivih ljudi koji vode uspešan biznis i tako je kod nas i bez tih ljudi nema boljitka i treba ih maksimalno podržati. Treba im pomoći da bi nam svima bilo bolje. Medjutim, najveći broj preduzimljivih ljudi kod nas je ili u politici ili pri vlasti ili uredno plaća reket, što dokazuje tvrdnju da je kod nas politika najunosniji biznis. Time u real biznisu ostajemo sa malim brojem uspešnih preduzetnika i svakom takvom treba podići spomenik. U uspešnim društvima političari su obične birokrate sa prosečnim primanjima i ekstra porezima na višak bogatstva čime se sprečava da preduzetni ljudi budu u politici. Takodje, po ktitorstvu i filantropstvu Srbija je na začelju čime se opet pokazuje da nema svesti o opštem dobru i zajedničkom interesu. Jedno od najboljih merenja državotvornosti jednog društa je položaj doktora, učitelja,sudija i vojnika. Tamo gde su ovi ljudi elita tomo je i najuspešnije društvo. Tamo gde nisu, sistem se urušava. Uticajni sociolozi i filosofi ovoj eliti dodaju ljude iz kulture i sveštenstvo. Da se razumemo ne pripadam ni jednoj od ovih profesija. Dakle, tamo gde su ljudi svesni da pripadaju zajednici i da imaju razumevanje i poštovanje za druge, da nisu ni bahati ni zavidni, da jasno razumeju da ne mogu jedni bez drugih , a da ti drugi nisu ni stoka ni budale, ta društva imaju budućnost. U ostalim slučajevima takva društva proizvode jedino izbeglice. Bogati nisu svesni da su oni najveći gubitnici, jer siromašni nemaju šta da izgube. Medjutim, u vreme globalizma bogati se nadaju da će se pozicionirati na globalnom nivou nesvesni da je njihovo bogatstvo toliko malo da će ubrzo postati sada oni potlačeni i tako u krug do novog reseta...

Read More

Sadašnjost Srbije

Posle odgledanog još jednog mitinga "Budućnost Srbije" poželeh da i ja dam svoj doprinos vladajućuoj većinu. Muka mi je, bre više od samoga sebe i nepoverenja u ljude sa vlasti. Hoću i ja da budem jednom deo te većine. Hoću i ja da se pridružim zadovoljnima i jedva čekam neki budući miting. Kako bi to bilo u budućnosti verovatno bi se zvao "Sadašnjost Srbije". Najuglednije državne institucije okupile mnogo više od 5 miliona zadovoljnih ljudi na proslavi odbrane ustava i suvereniteta Srbije. Volkswagen zaustavio mašine na dan i pomaže orgnizaciju skupa. Ja sam jedan od nas.

Ponovo se divim angažovanim tekstovima Bore Čorbe i sramota me se što nisam na vreme prepoznao viziju. Divim se izboru muzike svetski poznatog DJ Žeksa i đuskam uz note izvesnog Lukasa. Čudim se sebi kako taj očigledan kvalitet ranije nisam prepoznao.

Prilaze mi ljudi, tapšu me po ramenu i opraštaju mi što sam u međuvremenu glasao za neke druge koje sam držao za ustavobranitelje i sa kojima sa, delio isti sistem vrednosti. Zahvalan sam većini što su mi štitili pravo da budem manjina, a ja zbijam šale na račun sopstvene gluposti. Svi mi se smeju. Sramota me što u ovakve ljude nisam imao poverenje i što nisma učestvovao u ovakvom napretku, al sam ipak srećan što smo bili u manjini i što je većina znala šta radi.

Ljudi se vratili iz inostranstva, dolili nam se mozgovi (valjda je to suprotno značenje od odliva mozgova)

Dobio sam posao u nekoj instituciji na budžetu i ne bakćem se više sa glupim softverima već mi je glavna tema preokupacije filosofski pogledi na izazov kako od neizvesne budućnosti postaje izvesna sadašnjost. Podnaslov - imaginarijum u glavama ljudi kada im se sadašnjost zameni za budučnost. Razmišljam da li budućnost uvek ostaje budućnost ili sadašnja budućnost postaje buduća sadašnjost ili je to, možda tadašnjost...

Milina.

Read More

Фер и поштени избори у Вароши и чему све то

Лако је у великом граду мангуп бити. 'Ај'  пробај, ти то у малом граду где те сви знају, па брукаш и себе и фамилију и претке и  девет колена после себе. Ту ће ти уши са потпуном подршком целе месне заједнице да извуку и рођаци и комшије и наставници и бивша учитељица и будући домар и чистачица из супротне смене. Свако нормалан брзо одустане, ал`  то не значи да сви одустају. Они најупорнији заврше у политици јер су навикли да срамоту не доживљавају лично. Међутим, има ту и поштеног света. Чак и у владајућој већини. 

Ја бих овде о једном таквом случају из једне Вароши. Знам  једног доброг и поштеног човека, кога поштујем као брата рођеног. То је уједно и једини човек кога лично знам а да је без проблема признао да поржава овај режим. Тај исти режим је захваљујући оваквом човеку и имао неко поштовање од мене. Тај, бре, никог није слагао, све је поштено зарадио и од тешког рада, а са осмехом на лицу и без роптања, а уз све то је тридесетогодишњак са троје деце и дивном женом. Поштено се кандидовао за локалног одборника, на свом изборном месту је победио са бројем гласове који је био чак већи о од председничког кандидата из те исте владајуће странке који је и сам ту убедљиво победио. Мислим да је имао преко 70% гласова у изборној јединици где живи. Ко мисли да је то лако не мора да покуша, нека барем замисли некога ко то може. Ја не знам више таквих. Мислим да је имао 7 пута (700%) више гласова од другопласираног и ја сам му лично на томе честитао, иако ми резултат његове странке ни мало  није мио био. Тако сам ја доживљавоа демократију. Био сам ја зимус у тој Вароши и сазнадох да је на најбитније, најутицајније и најплаћеније место у целој Вароши , на место директора јавног предузећа поставњен управо ... лик који је имао 700% мање гласова. Паѕи сад ово - на предлог владајуће странке, од које је иѕгубио! Знам да тај није имао никаквог раднога искуства ни неких стручниј заслуга јер се у Вароши све зна и помислих како почеше  да претерују са демократијом  и да људе из опозиције са тако малим утицајем постављају на тако одговорна места. Би ми ипак чудно, па зовнух мог поштењачину да га иронично питам шта ли је он тек добио као неко са 7 пута већим утицајем. Јунак моје приче рече да ништа није добио, да није ништа очекивоа, да је задовољан платом од 200 еура, да му није проблем да остатак прихода зарађује на стругарама и као дрвосеча, да је Богу захвалан што му је дао снаге и здравља. Како ме само понизи. Питам у неверици, да ли му стварно није криво што је неко из опозиције добио више од њега. Он ми смирено рече да тај први после њега више није у опозцији, већ да је прелетео у његову странку. Тај неки је био одборник прво опозиције, а онда се досетио тог  захетва да пређе у позицију.... Па, како се ти осећаш, питах победника на гласњу. Он рече није битно како се ја осећам већ је битно да су мој гласачи преварени и сад ми се смеју и нећу се више никада кандидивати. Би помало непријатно, а мене и страх кад помислих шта следећи интересент на ту позицију мора да уради да би је заслужио.

Ал` ово није прича о томе прелетачу, ни о опозиционој партији која га је кадрирала,  ни о владајућој  странци која има интереса да их такве прими,  ни о гласачима који су се са тим саживели , ни о тој јавној фирми, ни о њеној будућности, ни о радницима који раде у тој фирми и који немају ништа против, ни о онима кој ће све редом да тапшу по раменима и моле за ухлебњеље по сваку цену, ово је ипак прича о људима који заслужују поштовање  без обзира са каквим су се (полу)светом ухватили у исто коло.

Read More

Bolesnik, Pinokio i fašista - Povratak u budućnost Srbije

Zbog povišene temperature, što lične što sveopšte reših ovaj vikend da ispratim sve dostupne medije sa nacionalnom frekevencijom. Ispade da se jedino iz bolničke postelje mogu razumeti. Gotovo dvadeset godina ne pratim dnevnopolitičke programe i bi logično da počnem od toga. Samo da ne bude ponovo o Slobi i Miri. Slobu niko nije ni pomenuo, a o Miri su bile samo zadnje vesti i po hronologiji ovog vikenda, a i po njenoj životnoj hronologiji. Vulin je se ni mrtve nije odrekao, svaka čast na doslednosti. Čak šta više ne sećam se da je u to vreme bio ministar vojni, ma čak ni vojnik. Dakle, i napredovalo se. Dačić nas vodi u EU a šalje telegram saučešća porodici u Rusiji. Bilo mi je fenomenalno odkuda  zna adresu. Ovi naši domaći mangupi su napokon prevazišli ove sa zapada. Ne znam da li se ko setio da  njima pošalje telegram saučešća. Baš bi bilo uviđajno da je Toni Bler poslao telegram Dačiću, Klinton Tačiju,  Čedo  Šešelju, a Čanak Čedu... Jer ipak niko od njih ne bi bi imao toliko pratioca da nije bilo Mire.

Udarna vest je bila o nekom fašisti iz  Čačka. Mislio sam da je lokalna vest, pa sam proverio da li je nacionalna frekvencija. Ne jedna, nego sve REMove frekencije su me razuverile, jer su imale totalno istu priču. Meni je to zvučalo neverovatno i počeo sam da se brinem. Ma ne to što su sve frekvencije na istoj frekvenciji već od kuda fašista u Čačku?! Kako sam u međuvrmenu video da  su i ustaše polažole venac u Jasenovcu, to mi je postalo prihvatljivo. Sećam se kako sam se ranije čudio od kuda komunisti u Čačku.  Ovaj fašista mi je zvučao baš misteriozno. Zove se i preziva isto kao jedan moj komšija, bibliotekar iz Čačka za koga sam svojevremeno glasao jer je ostavljao utisak još neiskvarenog i porodičnog čoveka. Čak šta više i isto izgledaju. Ali, samo bi budala mogla da pomeša ova dva imenjaka Obradovića jer ovaj moj komšija je intelekutalac sa knjigima punim divnih poruka o hrišćanskim vrlinama. A u ovo vreme sve je dostupno na internetu i može da se pročita pa niko nije lud da veruje frekvencijama više nego svojim sopstvenim očima i ušima.  Elem, taj fašisa je okupio jedva stotinak ljudi u Čačku i zajedno sa nekim tajkunima organizovao 7423 ljudi u Beogradu. Izgleda da su mnogo opasni jer su svi brujali samo o tome. Poslanici i odbornici u svim gradovima su se samo-mobilisali da čuvaju svoje fotelje, al bukvalno. Hteli su i da štrajkuju glađu, al im je valjda neko rekao da bi to bilo prvi put da neko tako brani vlast u modernoj istoriji, pa su je odložili za dve najviše tri godine. Ja sam se zabezeknuo od kuda stotinak fašista u Čačku, ali sam onda od ministra policije saznao da ih je bilo malo pa mi je laknulo. Medjutim, zbunilo me to što je predsednik lično hteo da im se obrati, ali ih nije bilo dovoljno pa sam se tek zbunio jer sam zaključio da je predsedniku potrebno mnogo više fašista da bi im se obratio iz prvog lica. O tom Bošku fašisti Obradoviću predesdnik je pričao pola sata. Setih se da je ovaj Boško bibliotekar Obradović svojevremeno tražio duel sa predsednikom. E tako je to u životu - kada nećeš dijalog sa Boškom dobiješ monolog bez (a, o) Obradoviću. Ma ne samo predsednik već i mnogi minsitri, poslanici, ma svi, čak i neki zamenici gradonačelnika pričali su šta je Boško rekao, šta je Boško mislio i šta su Boškova uverenja. Samo od Boška nisam moga da nadjem ni jednu izjavu o tome šta je on rekao, mislio i šta su mu uverenja. A nije da nije hteo. Čak je samoinicijativno išao u RTS i nisu mu dali.  To je sigurno ovaj fašista,  jer ovaj moj komšija nije drvoseča i ne nosi sa sobom testeru. Mada i ovaj nije drvoseča jer ne znam ni jednog drvoseču koji nos električnu testeru, a i da je nosi poneo bi kabal za struju. Ovi fašisti su baš glupi, jer da je imao strujni kabl možda bi ga i uključili na elektronske medije.

Saznao sam da predsednik sprema odgovor i da će dovesti svoje ljude i da samo pomaljanje njegovog nosa može da dovede više ljudi nego što je bilo fašista. Opet sam se zabrinuo ko su sad pa tih više od 7500 ljudi koji bi se pojavili samo da bi videli predsednikov nos. Time bi predesdnički nos mogao da postane poznatiji od Pinokijevog (ne Pinočijevog kažem Pinokijevog). Meni je potpuno jasno da predsednik ima većinsku podršku, al ne kapiram što se takmiči u ovoj igri i kako to da nije zabrinut što je priznao da će fašisti u Srbiji preći cenzus. 

Što dovlači toliko ljudi, samo iz Jabladničkog okruga biće više pratioca nego fašista.  

Što, brate, ne pusti ovog fašistu na nacionalnu frekvenciju da narod lično čuje koliki je fašista. Možda nema poverenje u sposobnost procene naroda i možda narod stvarno voli fašiste i šta ćemo tad? Šta ako fašista zavede narod svojim govorom. Zato je bolje da mu spremi TV duel i "potpuno ga raskrinka" da vidi narod sa kakvim fašistom ima posla. Našeg predsednika nije sigurno strah, nego ne kapiram šta je razlog.

Nije mi loša idaje, samo mi malo krivo što će fašista da dobije dijalog. Al ako su mogli i teroristi i  separatisti , pa što ne bi mogao i jedan običan fašista. Možda tako nekad stigne red i na ovog mog komšiju koji se ipak prvi setio da traži dijalog. Mada mislim da bi bilo još efektnije da Vidimo TV duel ova dva Boška pa kom opanci kom obojci. Pa ko bude bolji u veliko finale.
A do tada ja ću se držati ovog mog komšije profesora srпskog jezika, što je sigurno sigurno je, ko će ove ostale da pohvata jer mi ne pada namapmet da se više kačim na nacionalnu frekvenciju i da još nekada ovako protraćim vikend, kad je svakom normalnom sve jasno.

Read More

Prebrojavanje - Mi i vi protiv vas i nas

Uveliko se prebrojavaju ljudi na ulici, a to se nikada ne zavrsava samo na brojevima. Kao da nismo svesni da smo svi zajedno ionako ostaci od pređašnjih deljenja. Prebrajamo se na jedne i druge, nas i njih. Kako nema ko da prebroji ove treće osećam potrebu da i ja sam sebe prebrojim i ostavim trag što sam morao biti neodlučan  u ovim odlučujućim okolnostima.

Dakle, ja sam opredeljen, ali neodlučan da izađem na ulicu. Da stvar bude gora ima među neodlučnim čak i onih što veoma često zauzimaju stav kao da su nešto bolji, pametniji, mudriji... Smešno. Jednostavno treba da se prizna da smo podlegli raznim mutibarama koji ovde mešetara toliko da se više ništa bistro ne vidi. Ponekoga je strah i krvoprolića. To prebrajanje žrtava niko normalan ne želi, što opet ne znači da nema ovih nenormalnih. Čak šta više, ima ih kolko hoćeš i kao da su našli najplodnije tlo i najbolje vremenske prilike da izrastu svuda i to baš sad i baš ovde. 

Ima samo jedna stvar koja mi je jasna - Opzicija ima potpuno pravo na proteste. Samo glup čovek može da nasedne na medijske provokacije tipa fašista, tajkun i te mantre. Ako vlast ima dokaze, a nije ih strpala u zatvor pravno gledano je izgubila legitimitet da sporvodi svoju legalnu vlast. No, biti glup je isto demokratijom stečeno pravo - Imaš pravo da budeš glup kolko hoćeš i to ti niko ne može zabraniti. Samo, im ( nam) se mora saopštiti da su i oni (mi) za svoje postupke odgovorni.  

Za razliku od opozicije ja imam razumevanje i za ove koji podržavaju vlast na ulici.  Moje jednino pitanje je zašto vlast toliko insistira na tome, zašto peni sa grubim rečnikom i što ih je strah da ih puste u dnevnik i odgovore na prozivke! Zašto izvoditi svoje ljude, zašto zakupljivati tolike autobuse, kada je na izborima  bilo jasno koga ima više.  Ali pravda nije u sili brojeva već u istini argumenata. Da vlast dobije sve glasove na izborima,  istinu to i ne zanima. Tu je jedini problem kako ostati normalan, kada je većina uvek imala tu privilegiju da pripada normalnima.
Kao pripremu za sva ova predstojeća dešavanja zadnjih par dana sam pratio i jedne i druge medije. Najači lični utisak je da su i jedni i drugi Čačane opisivale na isti način - zaostali, zatucani, malograđani, nazadni ..  a kako ja nemam takav utisak onda mogu samo da kažem da je to ujedno i dobar pokazatelj koliko smo se saživeli sa totalitarizmom. Muka mi je od nekih opozicionih prebojavanja na krezube, na sendvičare, ove iz unutrašnjosti, zatucane... Ali mi je još veća muka od ovih koji su dolazak na vlast iskoristili da kradu i otimaju tudje i naše, da zastrašuju i prete otimanjem posla i poslednjeg parčeta hleba. Najveća muka mi je od ovih koji su se iz interesa  i dobili pozicije, a da ništa ne moraju da doprinesu, sem što su u situaciji i da mogu i da ukradu čega se i ne libe. Naravno, medju njima ima i onih koji su zastrašeni i u tom strahu od gladi pristaju na sve samo da ostanu na poslu. Ujedno oni su i najveći gubitnici jer su toliko zaplašeni da pristaju da rade najgore poslove po pravilu za najbednije naknade. Za njih tražim razumevanje, jer je svako od nas mogao biti na tom mestu. 

Među ovima što protestuju protiv vlasti ima mnogo onih koji žive bolje od ovih što protestuju za vlast i nad tom činjenicom treba da se svako zamisli. Ovog paradoksa me je i ujedno i najviše strah, ako je već moglo doći do njega, pitanje je  šta će nam usijane glave tek pripremiti.

I još jedna stvar - svu odgovornost za ova dešavanja  mora preuzeti vlast jer je ta prebrajanja mogla da zaustavi prostom dozvolom da ljude iz opizicije čujemo i vidimo na medijima. Ako je neko fašista to se lako vidi, ne mora da se hiljadu puta ponovi, sam ako hiljadu puta izgovrena laž ne postane istina

Priznajem, jesam zbunjen i razočaran u sebe što me nema na ulici, ali posle mog otporaškog diletantizma sve sam sebi spreman da oprostim. Ono što znam u čemu se razikujem od šetača je to što mislim da izdaja Kosova treba da bude centralna tema. Na toj temi je zajahano, a na toj temi mora da se i sjaše. Osim toga Kosovo je deo našeg identiteta i u tom smislu nisam zainteresovan ni za kakvu novu vlast kojoj Kosovo i Metohija nije merilo svega.

PS.

Svako ko misli da ga nije strah i da živi u slobodi neka proba prostim lajkom da podrži neki stav koji nije vlasti po meri. Tek onda će razumeti kokoliko su očajni svi koji svoje lajkove morali lično da iznose na ulicu. Sa druge strane, ovi što podržavaju vlast nisu ni imali nikakav izazov sem po nekog interesa. Neko za platicu i crkavicu , a neko za mnooogo više.

Želim nam svim mnogo sreće, strpljenja i razumevanja za druge, a pogotovo za sunarodnike, braću i komšije.

Read More