Nagli rast standarda i potrebe da se po svaku cenu živi u krugu dvojke najspremnije su dočekale rentijeri, parijaški aktivisti i NVO agitatori stranih interesa. Pokondirenost tržišta je dobilo svoje pojavne oblike po kom svaki tender-preduzetnuk mora imati stan u Beogradu na vodi, svaki kriminalac mora vozti BMW, svaka starleta mora ugraditi silikone i svako ko ima pristup fondovima mora osećati prezir prema opanku koji mu je i trasirao put. Na upražnjeno mesto građanskog Beograda, prognanog i streljanog 1945. godine, prvo su nekrofilski upali parizani pravo iz šume, pa onda sirotinja koja se divila prestoničkom betonu zbog koga se ni za živ glavu ne bi vratili u vrleti svoje postojbine . Taman kad smo pomislili da treća generacija stiže, da napokon imamo građane, pa makar i onu komunističku verziju, stiže otimačina i sa njom nove migracije. U nedostatku prestoničke elite, svako je sebi dao za pravo, pa tu poziciju monopolski zauzima onaj ko ima novca da održava sve zube, a želi da iskusi čari života na foru. To je ujedno i bio prvi slučaj u istoriji čovečanstva da se elita široko popunjava iz najnižih staleža. Na pozicije mediokretskog ekskluziviteta se uskače ispaljivanjem parola i etiketa pomoću masovnih medija gde je svako dobrodošao ako razume insinuacije razumljive svakome, a da ih pri tome široko razmenjuju koristeći se kanalima svima dostupnih društvenih mreža istovremeno ostavljajući misteriozan utisak da se kreću u zatvorenim krugovima koje su pristupačni ama baš svakome. Naročito su ostrašćeni prema medijski eksponiranim članovima koji im time kvare sliku ekluziviteta i možemo ih najlakše prepoznati ismevanjem pevaljki koje su u tom takmičenju za elitu najviše dogurali, a da im je pojavni oblik previše očigledan. Time strateški ugroženi glumci su i naglasniji u distanciranju zbog straha da ne dođe do zabuna usled sličnosti zanata. Elitna prostitucja sa tim nema nikakav problem, za razliku od elitnih astrologa i konspiratologa koji zbog previše eksplicitnog sadžaja i sami bivaju izloženi ismevanju od strane ostatka elite, takođe iz pomenutog straha nastalog zbog sličnosti stavova.
21. децембар 2023.
19. децембар 2023.
Неурачунљиви
Након прикупљених података и урађених анализа републичка комисија ме је јавно обавестила да ме на основу пристиглих резултата сврстава међу неурачунљиве. Преборјени гласови су констаовали нову нормалност у којој нема места за мене. Навикнут да ни до сада нисам имао представнике у власти неће бити додатних изазова у таквој новој реалности која је и била сасвим очекиван корак у даљим интеграцијама, а које још увек немају алтернативу. Некако ми је и лакнуло јер сада као званична статистичка грешка више нисам подложан било каквој одговорности. Са олакшањем констатујем да је и велика већина људи из мог окружења ускраћена за легитимене представнике. Из тако наметнуте перспективе гледам на нас као на некаку хајдучију и то тик иза `Миторвдана кад` му време није. Покушао сам да нађем шта је заједничко за све те изоловане случаје и једино што се може закључити је да су то поштени, породични људи који редовно плаћају порезе, инсистирају на образовању, марљивости, скромности, васпитају децу у складу са традиционалним моралним вреднстима, родољубиви и са пуним поштовањем према институцијама у које иначе немају поверења. Да, и све мушке главе су служиле војску, а поносни на своје порекло и традицију, па се сада више секирам за апсолутну већину која се дефинитивхо дистанцирала и одрекла услуга увек поузданих геџа.
Пре свега бих честитао амбасадама на перфектно одрађеној утакмици у којој на некада домаћем и окрњеном терену нисмо имали никакве шансе, а како се милост није могла ни очекивати онда искрено треба констатовати дебакл. Организовано смо нападнути у више колона и уз више измешаних пропагандних порука - Насиље не сме стати и Ми против Србије које су помогле у инсталирању пригодних представника у парламенту. Од срца бих честитао Мађарима, Бошњацима и Албанцима који су једини добили своје националне представнике у парламенту, а што се тиче нас осталих не треба никако да клонемо духом нарочито ако имамо у виду ситуацију да су се и рептили изборили за своје представнике.
Драги тендераши, мафијаши, равноземљаши, аутономаши и удбаши, комунисти, елитисти, каријеристи и опортунисти нек вам је на част и како радили тако вам и судили. Ви ухлебљени и уцењени, хипнотисани и изманиплисани, уплашени и збуњени срећно вам било, требаће на претек, јер и сами знате шта бива каде се у коло ухватиш са овим првима. Нама остаје да се надамо да ћете се поправити и покајати јер од нас никаве вајде не може бити док се и даље делимо и мрзимо, којом приликом бих честитао и суседнм служабама на семену мржње ( тако видљивом на дерби утакмицама) које расејавате у сваку пору наших живота.
Наше дно је имало подрум на чијем су поду наши доброчинитењи широм отоврили врата за подподрумски свет и осим већ институциализованих ретпила сада ћемо имати могућност да упознамо свакава сподобе за које су нас учили да су митолошка бића. Можда се тада појави и добра вила, она која ноћу поруши све што се преко дана сагради, тј све што ови преко дана покраду да ће вила ноћу сиротињи подели. То нам је званична стратегија и једина преостала карта.
Срећом, постоје барем две групе оптимиста, једни који верују у коначну победу добра и други који верују да је овo ново окружење још увек боље у односу на будућа која чекају наредна покољења, па би треблао максимално изуживати док се још може.
Саломиви
16. децембар 2023.
Мој глас - самом себи (Пантелија с`оног света)
Они који на основу наслова очекују општеприхваћено користољубље требало би да одмах одустану јер је ово празнословље сасвим другачије - треба га читати као Пантелијин политички тестамент. (Антиреклама у служби рекламе)
Друштвене мреже су места где потрошачи имају потпуно право да изнесу сопствени став који никога не занима. Нарочито је то приметно у патетичним постовима који почињу са "Често ме људи питају ..." Те само-промотивне поруке су јефтина против тежа скупе Нивеине пропаганде милијардама жена да буду јединствене тако што ће се све исто понашати у складу са промотивним акцијом.
Знајући да никога не занима шта ја мислим имам слободу да образложим моју одлуку за кога ћу гласати на овим изборима потпуно убеђен у мишљење да се на изборима не може позитивно решити судбина овог народа. У том смислу најлогичније би било не изаћи на изборе, ал је управо група људи која се понаша у складу са том логиком и најглупља, јер унапред на све пристају, што се никада не заврши доборо сем ако им није баш све по вољи, што је пак онострана појава.
Кад смо већ код зоне сумрака почео бих од владајуће партије користећи се системом елиминације. Нулта тачка је Сталновладајућа Партије Србије, бивше Комунистичке Партије Југославије - дакле, ко је комуниста и националиста, има левичарско исповедање десничарских ставова, а и обрнуто. Југословен и Србин, ко је за западне интеграције, а има подршку од Руса, ко баштини демократију са посебним освртом на диктаторски систем носталгичних вредности, ко промовише социјализам у корист сопствног богатства стеченог отимачином он би требао да гласа за њих. Испоставља се да су они једина констаната са стабилних 10% гласача, што некоме може да звучи као дијагноза од које се не умире, ал` и болест са којом се умире.
Статисткиа је закључила да у свакој стабилној демократији негде око 15% гласача увек гласа за владајућу партију. То је она популација која не би ништа мењала и одбија да разуме било какву политичку поруку. Код нас је демократија три пута стабилнија од стабилнх демократија јер је негде око 45% гласача директно везано за владајућу партију. Партија је у потпуном складу са глобалним појавама које су више везане за тендере и буџет него за саму идеологију јер за разлику од свевладајуће партије која покрива све политичке опције ови не покривају ни једну. Функционишу као једна велика фамилија, што је најлакше уочити у неком од јавних предузећа. Ко није у сродству са осталаима ту је стигао по основу принципа капиларних гласова, или је будала кој покрива минимум пословног процеса. Они су између себе подељени на кланове по основу тендерских привилегија. Хијерархије је одређена висином процента и на дну се налазе они који се исплаћују само у време изборних кампања. Када би опозиција хтела и имала интерес да их скине са влати било би довољно само да пусте глас да је откупна цена гласа знатно изнад тржишне коју ови исплаћују и настао би општи карамбол ниже рангираних чланова породице око тога ко их покрада, ал овог пута у самој породици. Но они су и даље сви сложни и у истом колу играју , са тим да су једни пилићари, а други милијардери, ал` у оквирима породице нема никакве љубоморе. За нестанак тог греха највише је залсужан сам патрон породице, који сопствену одговорност за неуставне одлуке одрицања од суверенитет преноси на све чланове фамилије, а и шире. Управо ту лежи и разлог зашто се отворено обраћам самом себи да бих мирне савести могао да се оградим од сваког гласача који је имао било који ћар док смо сви заједно пропадали. Онај ко је егзистенционално угрожен и бори се за парче хлеба је легитиман гласач ове опције, као што је легитимно да се најнижи људски пориви ставе изнад интереса шире заједнице.
Према истраживању јавног мњења око 80% гласачког тела је за политику потпуног суверенитета и против увођења санкција оним силама које нас у том суверенитету подржавају, а око 80% ће гласти супротно том уверењу. За такав велеобрт најзаслужније су две медијске групације. Прву симболизује Жељко Миторвић који се на вулгаран начин успешно обраћа својим гледаоцима у настојању да их потпуно понизи. Друга група се исмева овако пониженима називајући их крезубима и равноземљашима чиме одмах зајашу други талас друге медијске групације оличене у мистериозној појави извесног Шолака. Синхронизован пар Митровић/Шолак упешно спорводи преумљење Срба, без кога наравно нема даљих атлантских интеграција и наде у могућност да се прикачимо барем у последњи вагон воза за срећну цивилизацију чиме би барем постали сиромашнија верзија на време укрцаних Хрвата и Бугара. За ову опцију би требао да гласа свако коме грантови западних земаља обезбеђују савремена цивилизацијска достигнућа, без кога му нема живота, а да му уједно није спорно бити исти онакав као онај кога исмева због ултимативног прихватања медијског наратива.
Што се тиче осталих они су небитни и свакоко не представљају никакву одговорност, тако да је све једно ком промилу гласача припадаш. Наравно у циљу даљих подела и овде треба инсистирати на две ствари - прва да имају инфраструктуру која обезбећује да ће проћи цензус јер би у супротном било као да дајеш глас овиме горе споменутим неспоменима. Други услов је да од сада никада нису били на власти јер су већ имали шансу да покажу колико могу. Ако и даље себи нисам довољно јасан она сужавам избор на некога коме први замерају што је био са другосрбијанцима, а други га прозивају да ради за прворођеног. Ако ни после овог нисам јасан онда видети за кога се очекује да је светитељ, док су другима сва средства дозвољавају.
Још један критеријум за крај је да изабрани кандидат мора да има свест да свиње имају почетну предност при ваљању у блату и да се због тога не љути , а ако достигне 10% гласова онда већ треба имати критички став, а тада му мој глас неће ни требати, па не смем ни ја да се љутим.
Ово је уједно и опис стратегије за одрицање од одговорности за све оно што нас чека као заједницу која је одустала од саме себе, а да при томе не зна ни где је кренула у окружењу оних који су се јасно определили за страну у сукобу који је већ постао оружани и без милости. У том смислу све даље поделе су пожељне и треба их појачавати на шта већ радо пристајемо.
PS
Oвo писаније је настало са потпуном захвалношћу ситуацији која ми пружа слободу да изнесем своје мишљење; да немам никакву корист да га другима намећем; а са јединим логичким закључком - ако су сви остали медијски изманипулиасани онда сам засигурно и ја сам. Ко са мном манипулише и када ће ме активирати зависи од мог дигиталног поптиса, јер власник података о сајтовима које корисници попут мене обилазе их може продати некоме ко ће нам лансирати поруку која ће нас довести до ситуације да се и остаци остатака потамане између себе. На пример, мало ко зна да је управо Google лансирао тезу да је земља равна плоча како би прикупљао податке о лаковерним конзументима и даље их продавао компанијама које нарочито цене тржиште лаковерника. Ко не верује у ово има опасан недостатак критичке свести, а ко ми је поверовао управо је показао свој таленат да наседне на лаж! Још бих да додам да ова моја лаж уједно и не значи да то није истина.
Овим бих честитао свакоме ко се у ово дигитално време аналогно образује и информише, чиме нас споментута елиминацијом доводи до НИКОГА - и зато обавезн изађите и гласајте нарочито ако сте убеђени да тај глас неће ништа променути јер и када сте у праву то не значи да ће бити тако!
19. септембар 2023.
Добра цена
Времена су одувек билка таква да човек може пасти у искушење да прода веру за вечеру. Изазван тежином околности човек тада ваљда размишња о смислу живота и јачини сопствених уверења, али ако му се почне врзмати мисао о квалитету вечере онда је већ одлука донета. Кушач зна да када је ствар већ преломљена онда све постаје питање преговора и понуду започиње са паризером. Онај који пристане на ту најгору понуду и није био у ситуацији да одуговлачи са преговорима и све му је опроштено, када је већ толико гладан, а нема могућности да поштеним радом сачува минимум достојанства. Међутим, у норалним околностима не постоји нико толико глуп да прихвати најгору понуду и зато одбијам да се смејем том исфабрикованом паризер феномену, убеђен да је та прича покривалица за неку крупнију трговину.
Додатни аргумент је то што су професионали кловнови одмах загризли бечену удицу збијајући шале на рачун опет глупог народа. Елем, њихова публика, која ето зна пар ефектних фраза и има новца за барем једна здрав оборк дневно, прихвата прича о крезубој Србији јер је то једини начин да зазуму одавно упражњен положај недостајуће елите. Врхнац је када се појавио снимак где неки касапин из Беча пореклом из Босне прави промоцију своје месаре спрдајући се болесном потребом људи на власти на тамо и остану по сваку цену (овде нема никаквих попуста). Ако се икад буде снимао наставак филам Идемо даље онда би се чувена реплика могла преправити у духу данашњег времена - "Е сад, ја овај, не знам како је све ишло по реду, ал` су на крају Мујо и Хасо били најпаметни и све их надмудрили". Фата -изневеровала!
У ишчекивању резултата акција продаје свега српског намеће се закључак да ће трговне у Србији сада редом банкротирати јер су попусти знатно изнад њихових званичих података о маржама. Поставља се питање каква је то сила натерала трговце да продају у минусу, или су пак трговци били толико бахати да су до сада узимали екстра профит кога нису приказивали у књигама, па ето посла и за пореску инспекцију. Домете овог акцијско финасијског феномена треба проширити и на цену станова у Београу на води, онда висину кирија преполовити како би студенти могли не само да се нахране већ и да се образују. Видети ко нас покрада са горивом и ко се ту уграђује, (јер као што неко примети што би дизел био скупљи нег` паризер) затим цена изградње аутопутева нам је највећа у ово делу света па ту видети колики је коруптивни удео. Проверити сваки тендер и усклађеност висине плате јавних функционера са стилом живота, а ето и са прехрамбеним склоностима. У супротном сви ће се запитати што се неки артикли нису нашли на овом списку и ко их штити и колико се уграђује за то.
На крају ће нам само остати да се питамо да ли је најновија генерација продаваца добила добру цену за вечеру из прилога, јер само оно што нема цену не може бити на попусту, док се све остало може наћи на принудној акцији.
5. август 2023.
Деца у канџама образовног система
Образовни систем у нас нит` је образовни, нит` је систем и као такав представља дуплу негацију. У математици дупла негација даје потврдно значење, али по семантици језика којег још увек говоримо то и даље остаје негација. Овим се констатује да системско образовање у нас и не постоји, но управо његово изостајање чини окружење дивљим, а нема те дивљине без зверки са канџама.
Ни пре десетак година, када су моја деца полазила у школу, није било система, али је посотојала критична маса наставног особља који су из непознатих разлога и даље имала жељу да образује и уче децу. Под утицајем разних интеграција и колонијалног духа ови појединци су сада изузетак и не можемо се ослонити на њихове филантропске склоности. Дакле, сада децу шаљемо у школу само зато што не знамо шта да радимо са њима, нити умемо сами да им осмислимо време, а под утицајем дневно егзистанционлних проблема немамо ни времена да се бавимо са њима. Фанатично верујемо да ће неко други имати више воље да их припреми за живот. Мада, што се тиче прирпема, ту ипак морамо похвалити педагошки систем оцењивања која их одлично припрема за неправду која ће их касније пратити целог века. Неправда није саму у томе што се фаворизују они лошији, већ што се они бољи исмевају чиме из предмета социјелна интелигенција добијају недовољну оцену. Тиме формално сви бивају одликаши, а неформално само они најбољи имају комплекс магареће клупе.
Испоставило се да је узалудно од образовног система очекивати да образује дете. Можда да га научи неком занату, који је у складу са глобалним тржиштом радне снаге. Како смо већ пристали на те тржишне односе научили смо да му је врховни смисао стицање добити, а радна снага иде под трошак и по тој формули се тежи да буде што јефтинија. Ако имате среће да вам је дете генијалац, не секирај те се пуно за његову егзистенцију, јер ће га глобалне корпорације врло брзо пронаћи (између осталог захваљујући дигитализацији школских дневника) и узети под своје. Вероватно ће га одвести у неки интернат да заборави све што је од вас научио, а вама ће остати само да платите кауцију у случају да дете не жели да буде по њиховим аршинима. Тј, да би повратили дете генијалца у своје окриље мораћете да га откупите од корпорација, јер сте пре тога оберучке пристали да га киднапују у име скидања са грбаче. Они који су имали више среће да им је дете просечно биће задовољни што могу или да подигну кредит за стицање знања за технократска занимања, или праксе за неки занат, или у најчешћем случају за мотање каблова. Биће обучавани за све оне послове за шта се испостави да су роботи и вештачка интелигенција сувише скупи. У том смислу наствници ни мало не греше када свима дају добре оцене, јер ће ионако сви њихови ђаци бити занатлије. Ко ће боље финасијски проћи опет зависи од система понуде и тражње. Једно време су то била информатичка занимања, сада су то керамичари и водоинсталатери и тако у циклусима. Све се креће у правцу да ће чобани бити најплаћенији сем ако не укину стоку што је у врло блиској будућности мало вероватно, а несташица је чобанских вештина и у том смислу је боље слати дете овцама него учитељима. Када смо већ код тих ултимативних тржишних односа поставља се питање да ли ће се образовни систем укључити и у обуке за најстарији занат, ако већ и није предвиђено у пакету за дулано образовање.
Логика тржишта се може искористити и за образовање деце објашњењем да треба да развијају оне таленте где им је најмања конкуренција јер ће се по тим принципима то и највише ценити. Више се и не исплати бити преварант, јер је ту конкуранција највећа, а и успоставили су се јаки монополи. Тренутно је најмања конкуренција бити нормалан, скроман, поштен, одговран и стрпљив и сигурно долази време када ће се то добро наплатити. У том смислу је битна и веронаука да им се укаже на могућност да ће то време бити у већини случајева мало касније од оног у коме имамо способност очекивања.
Даца ће нам у школама засигурно научити да је лакше преписивати, варати и лагати; да се исплати мољакати, подмићивати и ласкати. Тако обучени ће се добро уклопити у овај систем који већ дуже време функционише по тим принципима. Ко се не буде уклопио увек може да оде у инсотранство где су већ успоставњена унапред позната правила конкуренције. Прекретница је једино у томе што је наш систам нефункциоаналан и пред урушавањем услед победе тако прокламоване селекције. Са друге стране и ови уређени западни системи су већ одустали од својих вековних принципа правне сигурности и пред изазовом су губитка доминанте колонијалне позиција одакле су и црпели ту моћ и углед. Под устиском сам две приче из сестринске Македоније (у мом случају тазбинске Македоније). Ту ми је лакше да будем објективан јер су они за разлику од нас имали среће да добију бугарске пасоше и као такви могу легалније да печалбаре по белом западном свету. Прва прича долази од једног пријатеља који је остао да живи у Македонији. Он каже да су у иностранство отишли само они који желе да лагодније живе од социјалне помоћи и то правда чињеницом да се сада може више зарадити тешким радом у Македонији него на западу где се тај тежак рад подразумева. То ми је врло убедљиво објаснио на свом примеру јер са својом породицом ради пет различитих послова од којих се не зна који је тежи и радно интезивнији. Сам каже да су му приходи неколико пута већи него од његових рођака који су се масовно иселили , а трошкови знатно мањи јер има своју кућу. Моје мишњење је да му највеће богатство лежи у три сина којима ништа није тешко. Једа од њих студира у иностранству и студирање делимично финасира радом у једном ланцу брзе хрене. Каже да му је то неколико пута лакше од оних обавеза које има кући. Друга прича долази од једног грађевинског предузетника који је још пре двадесетак година успео на западу. Изненадила ме и његова тврдња да би сада са тим истим послом у Македонији могао више да заради, али не жели да се врати у Македонију јер се привикао на ситем који је културолошки изнад балканског. Стекао сам утисак да ми у парним реченицама прича како је тамо све уређено и јасно, а у непарним да је тамо успео зато што је на време схватио да и западни човек воли мито, корупцију и да избагава порез. Такође је у парним реченицамо осуђивао екс-Ју друштво јер је склоно корупцији, а у непарним реченицама објашњавао како и сам уз помоћ новаца у Македонији купује бољи квалитет услуга везане за све државне апарте стављајући га у приватне џепове који се мењају само у зависности која је партија на власти. Ја сам се тешио тиме да су приватни џепови наших јавних институција увек исти без обзира која је партија на власти. Као да је подвојена личност која са једне стрене велича запад зато што се приказују онаквим какви нису, а срамоти се својих корена јер би нам било боље да нисмо онакви какви јесмо. Ја сам констатовао да је онда и запад на издисају чим њихови предузетници гледају како да заобиђу порезе, а он је и даље твдрио како су им институције богате и функционалне, као да им новац не долази из тог истог буџета. Из моје перспективе ситауција на западу је у чувеној фази крадуцкања Веље Илића и искуствено сам се сложио сам са собом да тај привид не може још дуго.
Ако се помиримо са реалношћу да је школа за обуку возача скупља него две године на филолошком факултету, да је технички прелгед аутомобила скупљи од систематског лекарског прегледа човека онда морамо и да преорганизујемо приоритете. Ја сам се школовао у време када за то нису била потребна никаква финасијска средства, тј. често сам се питао да ли сам послат на факултет само зато што је тако јефитније него да седим кући. Но, ситуација се променила и скоро сам слушао мог факултетски образованог пријатеља који је забринут да због висине кирија у Београду својој деци неће моћи да обезбеди школовање које су њему омогућили његови родитељи из радничке класе. Отворено пропагира код своје ћерке да не упише медицински факултет јер ће му у том случају требати новац за 6 година кирије већ да упише неки други, краћи где се нада да ће му талентована ћерка добити стипенију од стране компаније. Тиме сигуро корачамо у времена где ће за систематски лекарски преглед или бити касно или ће сви они горе поменути одликаши морати да понуде најздравији орган дијагностификован на том истом прегледу. Како и свеобухватно образовање тако и медицина сигурно корача у светлу будућност, али не за широке народне масе које су имали све петице у школама.
Као да смо се сви нашли усред ишчекивања неке жестоке револуције која ће то све да ресетује. Међутим, испоставња се да је стратегија миц по миц (step by step) већ успоставила потпуно нови систем и причајући нам како револуција једе своју децу - еволуција густира нашу.
9. јул 2023.
Највећи Енглез у британским колонијама
Рекло би се да је то неки џентлмен, али на такву дијагнозу више не би пристали ни они који историју цивилизације обрађују на нивоу маркетнишких порука. За њих би то вероватно била нека џентлменка, ако уопште могуће да појстоји таква појава иако је реч у складу са правном регултаивим закондодавац већ терминолошки резервисао.
Ово такмичење не би било занимљиво остатку света и када би евнтулано постојао (мислим на остатак света), да се није испоставило да ће неко ваненглеско особље доћи у најужи избор за ову некада традиционало британску титулу Уједнињеног краљевства. При том не мислим на њиховог премијера, чији су панџамско хидуистички родитељи мигрирали из Африке , нити на његовог претходника који је праунук последњег министра Отоманског царстава, већ на много битније позиције. Елем, гледајући број титула рекло би се да је управо Новак највећи тенисер свих времена, али Енглези у складу са својом доктрином на такво место не би довели неког из нижих расних скупина, па су принуђени на статистичке вратоломије како би доказали да је Федерер ипак највећи Енглез. Разлог је врло просте природе - међу Швајцарцима нема народне питалице - "Шта се правиш Енглез?", па се и не може довести у негативан контекст. Како ли је Мареју, сам Бог зна!
Према писању британске утицајне штампе у тенис се уводи уметнички дојам и Федереру се ретроактивно приписују поени, јер је најомиљенији у Британији. Како стоји у британским колонијама никога не занима, јер се може испратвити да је Срђанов мали омиљен у замљама трећег света, али кажем, у складу са колонијалном доктрином глас поробљених се не рачуна, па нам остаје само да честитамо Федереру. Како ли је Надалу, сам Бог зна!
У међувремену, појавио се још један Џокер у рукаву јер се испоставља да неостварени џокеј има не само најабољу статистику у професиналној кошарци, већ ево и титулу, а да га она и при томе нешто и не занима, а да ни сам нема физичке предиспозидије за исту. Како ли је Џордану, сам Бог зна!
Да би био најбољи у ономе што радиш мора да се разликујеш, а да би стекао право да се разликујеш мораш да знаш све оно што знају и други шампиони, па да их победеиш на гостујућем терену, јер домаће више ништа и немамо. Ако не, барем остаје утеха да можеш бити исти, исти као они и тек онда да постанеш кандидат за највећег Енглеза.
6. мај 2023.
Масовна одговорност остатка народа
Трагедија, узроци и последице
Сразмере трагедије, њени узроци и последица су ми непојмљиве и на самом почетку одричем се било каквог покушаја да изнесем свој суд, а комоли осуду. Ово су моја запажања настала из потребе да их поделим са врло ограниченим бројем људи са којима отворено комуницирам. У овим данима жалости они најгласнији се питају шта би било да се неко њихов најмилији нађе на мети злочина, а они најтиши шта ако је неко њима најмилији злочинац.
Елитно образовање
У државном образовном систему Србије постоји елитна школа?! Ето га први проблем, јер би државно образовање требало да пружи свима једнаке шансе. Наравно да је једнакост неједнаких највећа неједнакост, али је јасно да талент никако не иде под руку са геогфрафском одредницом адресе родитеља, па макар она била и на Врачару. Школа на тој адреси не може да буде елитна из очигледне чињенице по којој наставнику треба цела година да ради како би себи купио квадратни метар некретнине на локацији где предаје. Дакле, елита очекује да долазе наставници из удаљених саобраћајних зона. Никада није било да се елита образује са периферије. Да су нека елита они бу децу слали у приватне школе, ал` ето га и други проблем. Приватну школу могу да приуште и они са чијом децом елита не би хтела да им се деца мешају. Гледано споља изгледа као да су навикнути да се на сваком месту огребу о државу, па би да искористе јефтину радну снагу и касније ће митом и корупцијом да решавају све текуће проблеме у одгоју деце. Трећи и највећи проблем лежи у покушају да сву одговорност пребацимо на оне родитеље и децу која живе у елитним квартовима и све свалимо на социјалну неједнакост. Сви заједно смо само последица система који нам се инсталира и на који смо добровољно пристали. Не може дете да буде криво само због кварта где живи, па ни онда када то дете касније постане родитељ, сем ако му то није индокринација и разлог за искључивост.
Од куд` штребер у елитној школи
Медији нам данима сервирају да је уобичајен разлог за вршњачко насиље то што је неко штребер. Тамо где су најбољи бирани по образовним критеријумима сви су штребери и ако се већ тиме не поносе, то никако није разлог за дисквалификацију. Каква је то онда елита?
Најк из Новог Пазара
Да одговорност не лежи само на финасијској елити најбоље говори чињеница да се у једном српском граду може купити фалш роба. Није нама корпорацијска култура највећи проблем јер се испоставља да заједница из Новог Пазара може да се на врло организован начин супростави великим корпорацијама и да њихов заштићени жиг штанцају где год пожелите. Проблем је управо у овоме што смо пожелели да га штанцамо и каква нас сила тера да облачимо крадени бренд када је та гардероба ионако довољно квалитетна да је свуда са собом носимо. Што не бисмо ставили бренд Заједно за бољу Србију и платили порез који би био у складу са исписаним слоганом?
Остатак народа
Наши савременици представљају само остатке једног народа. Група која је остала без својих најбољих - због оправдане жеље за слободом, највреднијих -због претеране потребе да живе у организованим систимима, нерођених - због себичне жеље са самоугађањем, а и због одрицања од својих сународника који живе на окупираној територији. Оног тренутка када смо пристали да спроведемо план за капитулацију и престали да се солидаришемо са децом на коју се пуца на окупираној територији било је за очекивати да се тај талас злочина пресели и на остатак Србије.
Тик-ток генерација
Тик-ток апликација је у власништву фирме која је у власништву кинеске државе, која га је у Кини забранила. Да не буде забуне, Кинези су и западне друштвене мреже забранили јер имају потребу да буду озбиљна држава и не желе да буду ничија колонија.
Петиција против Пинка и Хепија
Што само против њих? Што не и против РТС, Нове и Н1? Они нормални ни до сада нису имали стомак ни за један од ових промотера насилног калемљења стране идеологије на домаћу сиротињу. Ово му доће ко аболиција стварне одговорности, прецизније - ово је обрачун у оквиру саме елите. Један део елите је толико вулгаран и бахат да другом делу елите квари промоцију изузетности успеха. Они не желе да сопствен успех буде упоредив са неким простаком са естраде кога подржава крезуба Србија. Можда је чак и горе, јер елита која и не гледа ове вулгарне садржаје сматра да је сиротиња исувише изложена промоцији насиља па би да им ускрате та задовоњства како би заштитили своје животе и имовину.
Антиваспитање
Услед субјективне брзоплетости и објективних околности био сам принуђен да свом детету купим скупи телефон. Што је најгоре то је требало да буде награда. Са једне стране дете је показало огроман успех, а са друге стране ја сам наивно обећао награду као да је тај успех у мом интересу. Потпуни пораз у васпитној методологији је уследио кад сам сазнао да је искажана жеља материјализована у облику ајфона. Било је касно да повучем понуду, ал сам се тешио да сам богатији за непотребно искуство васпитавања родитеља од стране деце. Васпитни процес се састојао у томе да је лакше да се помучим на послу и зарадим те паре него да покушам детету да објасним приоритете и смисао живота. Моје дете је богатије за искуство да само несигурна и исфрустрирана деца имају такве телефоне, али то није ни мало утицало на коначну одлуку о куповини. Оног тренутка кад пристанемо да будемо у равни са децом , било да је у питању жеља да им будемо пријатељи или неки други начин занемаривања родитељских обавеза покреће се аутоматизам антиваспитавања по коме, не само да ће деца трпети последице, већ ће и родитељи пристати да себе мењају на горе.
Цинкарош или одговорни граћанин
У Србији се одомаћио највећи лоповски шљам у виду крађе од заједнице. Пре пар година у мом граду се појави списак предузећа и појединаца које не плаћају струју и махом су то били најугледнији појединци или власници фирми. Тај списак нимало није утицао на њихову репутацију, сем ако је није подигао на већи ниво. Западне земље имају институцију одговорних грађана које овакве криминалне радње пријављују државним органима. Како је код нас доживљај државе непријатељски, а ти органи корумпирани, такав чин би се подвео под цинкарење. У међувремену нисмо ни сачували морални кодекс па је остало само да се дивимо свим онима који лако долазе до зараде. Одувек је најлакши начин богаћења био повезан са криминалом, и закидањем радној снази, а ми смо то допунили и тендерским акцијама отимачине од државе.
Вероватноћа узима свој данак
О онима који малтретирају обичне људе подмићивањем здравствених радника, безобзирним заобилажењем сваког реда, нема смилса ни причати. Остаје само да се питамо шта у случају када се два иста таква нађу један другом на путу. На примеру саобраћаја један бахати возач није толики проблем као у случају да два таква иду један другом у сусрет. У том тренутку није ни мало пожењно бити у друштву једног од тих моћника, а вероватно ни у друштву оног другог, јер сви зависимо од модела аутомобила који у њиховим рукама постаје оружје. Најбоље их се клонити, али из перспективе тлаченог они постају жељени узор понашања и све их је више, па вероватноћа њиховог сусрета узима свој данак.
Само да рата не буде
Остаје да се питамо да ли ће бити и сада покушаја да сваку трагедију дочекамо са ускликом да нам деца не смеју гинути у глупом рату. Тиме, као да се призива несрећа да нам деца гину у глупом миру.
Колективна дијагноза
У обраћању нацији, председник је рекао да дозволу за ношење ватреног оружја има око 400.000 грађана и да ће остати свега 30.000. На овом узорку изнета дијагноза нам говори да имамо преко 90 процената неурачунљивих грађана. Да је председник квалификовани психијатар поставило би се питање ко им је до сада издавао дозволе и како мисле да им га сада одузму ако су већ толико луди да га више не смеју носити. Да, запослиће хиљаду и више полицајаца и сви наши проблеми ће бити решени, јер нећемо имати храбрости да будемо луди. Не да смо луди, већ смо и плашљивци је порука народу, а како ће реаговати појединци који се са тим не слажу остаје да се види, вероватно у црној хроници.
Стереотипи, предрасуде и злурадост
У данима највеће жалости медији и друштвене мреже, чији садржај сами креирамо, дају највећи простор оним појединцима који услед недостатка тачних информација имају смелости да празнослове само са позиције предрасуда. Остаје утисак да опет ништа нисмо научили. Никога није срамота што би трагедју да искористе за промоцију свог приватног система вредности, па у еклатантном примеру имамо државног функционера који за појаву масовних злочина окривљује увођење верске наставе.
Пораз заједнице
Где индивидуализам тријумфује само је одговорност колективна. Када је Достојкевски закључио да смо сви за све криви, никако није имао на уму релативизацију исте, већ се подразумева да казнена политика треба да остане спрам личне позиције- неком придика, неком оставка, а неком робија. Можда чак и смртна казна, коју је председник понудио народу да му подиђе, ал га је влада одбила јер није у скаду са доктрином земаља у заједници којој ми не припадамо.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
