Вештачка револуција и општенародна интелигенција

Најновији персијски поход десио се у правом моменту, гледајући из перспективе робота. Да су се моћници могли само мало стрпети, сачекали би несумњив развој војне роботике и одговарајући хардверски окршај. Одлука у корист традиционалног приступа решавању спорова оправдано их сумњичи да су примали савете од AI која је, пре свега, узела у обзир интересе својих блиских рођака, а све у циљу очувања електронских капацитета нације.

Само на први поглед изгледа да интересе живих није имао ко да заступа, јер још увек важе постулати по којима, што је мања понуда живе радне снаге, то јој је већа вредност. Склоност да се жртвују туђи животи показала се потпуно у складу са најавама о аутоматизацији радне снаге. Ратна машинерија би, по тој логици, требало селективно да гађа искључиво оне циљеве у којима се предвиђају знатни вишкови радне снаге - програмере, адвокате, банкаре, менаџере. Ето напокон обрта у корист сељака, који су до сада увек били најбројнији међу војним обвезницима.

Што се нас тиче, можемо да будемо задовољни што се храбро држимо по страни, иако су наши званични представници исказали не мали таленат да по сваку цену опстанка скрену пажњу на своје конфликтне могућности.

Ко пажљиво чита вести, а то нико не ради, јер их они баш пажљиви креирају, јасно може да закључи да ће сукоб живе силе у Ирану одлучити чија је нежива интелигенција боља. Одлучује се коме све припада, па је разумљива жеља оних што ништа не поседују да се сукоб заврши нерешено. Наравно, то је на штету Иранаца, али од свих народа са епском традицијом Персијанци тренутно имају највише могућности. Свака друга комбинација мени лично делује много тежом, имајући у виду колико је преостало оних склоних епици.

Какво је стање на фронту немогуће је сазнати, јер обе вештачке интелигенције имају способност да сваку своју замисао реалистички визуелизују. Остаје нам само да пратимо берзу и вредност долара, с тим да мале осцилације ништа не значе. Живот ионако пролази у ишчекивању, и то се по правилу толико одужи да се не зна шта је боље - дочекати или не.

Имајући у виду и западну буржоаску револуцију, и касније источне бољшевичке, нема ту простора за недоумице. Обе су прво раскрстиле са претходним свештенством, и што је гиљотина била крвавија, то је револуција била темељнија. Како је наша епоха изнедрила технократско свештенство, које је свој највиши чин отелотворило у ИТ достојанственицима, ред је да се крене од њих. Сад је јасна свака субјективна пројекција да све остане нерешено.

Религијске основе технократије, прокламоване у изјави Франсиса Бекона: „Знање само по себи јесте моћ“, потпуно су уздрмане дешавањима у задњих пар месеци, јер се испоставило да ће се моћи, а и морати, без знања, под условом да имаш приступ вештачкој интелигенцији. Наравно, оној која победи.

Ко жали програмере, а таквих засигурно нема, греши, јер су се они потпуно свесно жртвовали, уграђујући сами себе у темеље нове цивилизације. Бесомучно тренирају оне који ће им сутра узети право на егзистенцију и живот. У том мученичком чину једино их подржавају матичне фирме, које их плаћају знајући да ће након успешног тренинга трећим лицима и саме банкротирати. Та колективна еснафска жртва превазилази сваког шехидског фанатика, и то без потребе да урличу „Артифишел екбер!“. Тихо, достојанствено и у паници.

Ситуација у бранши дели се на два става: једни тврде да је паника разумљива, а други тврде да је паника основана. Осим опште панике, кључни термин је и презасићеност, и цела бранша је у стању мамурлука након разузданог преједања и препијања. Тренутак је такав да свако мишљење о утицају AI лако престаје да буде ишта друго до мучни избацај унутрашњег садржаја, у нагону да се преживи мамурлук. Зато су се најлакше охрабрили баш они склони бљувању, а овим редовима и себе самог потписујем.

Осим надполовичне већине дефетиста, имамо и велики број песимиста, затим песимиста који мисле да су реалисти (они који почињу са: „ја сам реалан, али...“) и, наравно, на крају симболичан број оптимиста, чисто да својом изузетношћу потврде правило. Најефектнија изјава оптимисте у мојој бранши је извесног LpEsp-а на Reddit-у, да га цитирам: „AI ће тек изгенерисати још посла кад искења сав код који није review-ован.“ Дакле, након преједања неки од вентила за варење хране ће попусти и није да је све безнадежно.

Срећом, све више одзвањају гласови оних који тврде да знају шта нам AI искушења доносе, док нам истовремено нуде курсеве да нас науче ономе чиме смо, наводно, одувек располагали. Ту се, наравно, крије скривена порука - да је у питању права интелигенција, не би нам требала никаква обука.  Али ако си већ неинтелигентан, како курсеви упорно сугеришу, ко те и каквом обуком може произвести у интелигентног? Интелигенција је, ваљда, дар, а знање доступност. Но управо ти што се куну у општу доступност знања, чине то с таквим жаром као да су, зарад те доступности, спремни и да поведу рат.

Они који нису фанатици и ИТ мученици већ траже други посао, јер, без обзира на то шта је по среди, брод тоне. ИТ стручњаци кукају како је тешко наћи посао, како су интервјуи компликовани, како их нико не зове после задњег круга. Што би бољи познаваоци кадровске политике именовали као Дантеове кругове. Можда те постове генерише и неко ко жели да обори цену радне снаге, а ако је то по среди, добро му иде, па је свакако време за пацовску стратегију. Није немогуће да и саме постове генерише AI, у легитимном настојању да појефтини сопствену обуку.

Елем, озбиљно истраживање кретања радне снаге у ИТ-у на територији САД показује да је око 75% огласа лажно. Фирме оглашавају потребу за радном снагом из више разлога: да се покажу као озбиљне, да имају контакт кад пригусти, да пошаљу поруку клијентели како морају да ангажују још радне снаге, али најчешће то раде да покраду идеје оних који долазе на посао. Да, ово је званично истраживање, није теорија завере, већ извештај реномиране институције, где људи који нису примљени на посао доказују да су идеје, које је фирма касније лансирала, добијене од њих током интервјуа за посао који никад нису добили.

У свом страху програмери не виде још очитију ствар - да су највеће жртве, у ствари, саме ИТ фирме, јер оне масовно излазе са причом да морају да отпуштају раднике. Дакле, осим што су им огласи за запошљавање стално отворени, оне истовремено и отпуштају. Тиме шаљу поруку да ће обарати цену својих услуга, чиме се покреће циклус хипер-дефлације. Неки, опет, и у томе виде своју шансу.

Ко је год у овој бранши зна да, ако су фирме већ толико глупе да AI корпорацијама поклањају своју имовину годинама стицану, сами запослени могу да узму постојећи код и да у неколико промптова захтевају: „исправи ми фирмин код до непрепознатљивости и учини га оснивачким капиталом мог микро start-upa“. Дакле, предстоји нам време гашења средњих и великих фирми и прелазни период у ком ће гомиле малих предузетника, са код-ом који су покрали од своје фирме и  препаковали по цени од пар промила у односу на оригинал и да нуде по цени од пар процената у односу на оригинал. То је тренутан једини исплатив бизнис модел ИТ еснафа.

То је то ново свештенство за нову религију и нова времена. Мислим, ретко ко ће дотле стићи, јер ће велика већина пропасти у жељи да се освети својим матичним фирмама тако што ће да их покраде. Ко је преживео транзицију на Балкану све разуме: док се крало од државе, било је могуће свакоме постати предузетник, али је само мали број опстао кад се међу лоповима појавила огромна конкуренција. То је тај наш допринос глобалној слици - склони смо да све банализујемо.

Проблем је што сад сви нуде привремена решења. То јест, они који имају пар месеци искуства у AI више од осталих, овима са пар месеци мање покушавају да увале робу која им је потребна за тих пар месеци. На пример, сад сви нуде да вам направе сајт по цени од пар процената у односу на некадашњу, а сајтови су тренутно потребни само необавештенима, то јест нико нормалан нема потребу да има сајт који искључиво служи AI-ју да покупи податке преко којих крајњи корисник стиже промптом на некој од пар популарних AI платформи. Сајтови ће временом или да се укину, или да им цео садржај буде разумљив само вештачким агентима.

Вулгарно речно - сад вам се нуди алат који омогућава да за мале паре направите производ који ником не треба.

Те средње и велике фирме којима предстоји банкрот, наравно, покушавају да се извуку. Ко прати заједнице програмера, приметио је појаву где нас фирма за коју радимо мосовно позивају да изнесемо своју идеју. Они су видели да су програмери толико глупи да копају сами себи раку, па што не би сад покупили још и идеје од њих, кад већ ништа друго немају.

Вулгарно речено - ако већ копате сами себи раку ископајте је и нама.

Став сваког нормалног програмера у тим околностима зависи само од темперамента, и кад их високи предузетнички дужносници буду питали: „Имаш ли неке бизнис идеје везане за AI?“, одлучују се за неки од приступа:

А) да се прави мртав (копам само за себе)

Б) искрено каже: да имам идеју, не бих радио за плату

В) имам, али чекам најбољу понуду

Г) одговор ће вам дати мој адвокат

Д) или, у стилу Златараца: не бих ја да се мешам у ваше послове и туђој деци леб из уста да отимам; испада да сте ви још и неспособни за свој посао, далеко било

Опроштено им је, јер кад се баци поглед на АПР и погледају биланси домаћих фирми које раде за домаће тржиште, њихова добит на годишњем нивоу креће се на нивоу добити човека (име познато редакцији), који након две године боравка у USA и ангажовања у једној теретани ради као медицински специјалиста за здравље тела и тренинг истог. Једна човек даје савете у својој ординацији отвореној при теретани по толикој цени да му годишња добит пребацује добит ИТ фирме у Србији која има стотинак запослених.

Ето га на крају и одговор у ком ће се правцу кретати тржиште ИТ радне снаге, ако сте већ неспособни за реал индустрију, а како што видите, овде нема леба ни за сељаке. Нема ни млека, ни меса, ни воћа, ни поврћа. Остала им је само субвенција, ако су чланови одговарајуће странке, па при томе не обрађују земљу већ бране своје право на плату из буџета.

Да код нас није све тако црно, најбоље показује пример човека (име такође познато редакцији), који се јавно хвали како не иде на посао већ седам година, а за шта уредно прима зараду, тј. плату, тј. апанажу, или шта већ. Како човек ради у ЕПС-у на одржавању мреже, то доказује да је визија оригиналног Тесле напокон остварена: да смо ми први у свету који смо у стању да бежично преносимо струју, и да смо, притом, толико солидарно друштво да смо оставили право на накнаду људима чија су радна места укинута због појаве невиђене технологије.

Наравно, остаје још и чврсто уверење да у систему са непостојећим инсталацијама не долази до кварова. А песимисти, као песимисти, могу само да се плаше како изгледа интервенција на непостојећој инфраструктури и да страхују да толико помињана визуелизација може предуго да потраје.

P.S. (disclaimer)

Свестан да је цео текст писан из перспективе жабе, којој је сасвим свеједно да ли је објектив ухватио муву, роду или само један тмуран облак.