Моју теорију о студентима у блокади квари познанство са некима од њих који су ових дана редовно долазили у моју кућу. Не, не, повод није био избор боје револуције, већ сломљена кошчица у стопалу моје ћерке. То што се њихово понашање не уклапа у моју теорију ни најмање ме не спречава да је изнесем, осокољен разним трабуњањима о истима.
Но, да се ја вратим на моју теорију. Ако икад ово прође, а мора проћи, испоставиће се да иза целог студентског протеста стоји један шалин који у доколици отвара неколико десетина налога на мрежама. Његово је било само да повремено пружи шансу свакоме да каже шта мисли о себи. Да би оставио утисак масовности, у игру уводи термин пленум.
Први су се навукли ови из режима и у почетним фазама једини су држали тензију. Да није било њих, тај шалин би завршио као и сваки други кловн. Шта год он предложи, ови из режима ураде брже и боље. Толико су јаки да су, као једини, остали да блокирају улицу и то ону главну. Организовани су професионално, па имају и мобилну инфраструктуру, препознатљиву по TOI-TOI тоалетима.
Ја претпостављам да ће ових дана онлајн предати захтев за легализацију објекта, јер је сам тренутак доношења таквог закона индикативан. Тиме би постали већи шалини и од самог шалина - Шалини који само жела да се шале, на пример.
Одмах иза њих су се офирале опозиционе странке. Њихов професионални бизнис контролисаног удара без последица по режим осетио се уздрман. Испоставило се да није једноставно бити и контролисан и противан. Изабрали су судбину да иду у пакету са режимом, јер је све остало носило већи ризик за тренутне приходе по том основу.
Дуже од њих се држао невладин сектор. Ушушкан у страним донацијама, као ексклузивни заступник интереса оних који могу највише да плате, требало им је дуго да уоче да више нису ексклузивни и да им пада тржишна вредност. Тек у задњих пар месеци отвореније наступају против студената, ма ко то они били.
Најдуже је требало салонским интелектуалцима. Након што су кафански националисти разоткрили своје квази-позиције, салонски интелектуалци су нам дуго били једина нада. Но и они су на почетку заузели пасиван положај, тврдећи да су неутрални. Били су превише уплашени за свој положај неутралности, жалећи се да их сви редом нападају за оно што су сами хтели да буду. Плашљиво су заступали свој јуначки став. Прво су се стидљиво правдали, па срамили, па бранили, а онда су кренули и у отворену кампању неутралности, називајући будалом свакога ко није неутралан.
Тек одскора скупљају храброст да отворено прозову студенте. Њима увек треба најдужи увод. На почетку пасус против власти, што им онда до краја текста даје слободу да оплету по студентима. Они су доказали да се човек може поштено избламирати, а при томе све тачно рећи. Ако се аналитички прочитају њихови текстови, то је у ствари исповест о сопственом ћутању. Сваки пут кад прозову студенте за неозбиљност, у ствари сами испадну смешни, у откровењу сопствене неспособности да понуде алтернативу ономе што исмевају.
А овај шалин, као шалин - „само ћути и гледа“.
Сад кад су се сви офирали, остаје да видимо шта је окупациона комисија решила да уради са нашом судбином. А може им се шта им год прохте, сем ако се још шалина не удруже око овог шалина, па се тако смешни не позову на свој став. Не би то био први пут да су неозбиљни победили озбиљне, али поставља се питање на коју се силу уздају: на оне западне које формално заступа Шутановац или на левље које заступа Вулин. То је, ваљда, сваком нормалном испод части да разматра.
Захваљујући једном анонимном шалину, бићемо принуђени на једини прави пут, а то је да се уздамо у вишу силу и у своје шалинске снаге.
Срећом, све ово је праћено и глобалним колапсима, тако да ће наш очекивани колапс бити само један у низу, и могло би се рећи да спадамо у групу оних народа који су најдуже спремани за колапс. Но, по свој прилици, оно што ће режим изненадити свакако није колапс државе, то су једино организовано и систематично припремали. Изненадиће их лични колапс, јер ако највећи глобални криминалци уведу приватне санкције нашим домаћим највећим криминалцима, поставља се питање где сакрити плен. Тренутна спољна политика је кулминирала у речима популарног народног текстописца — „ни на исток, ни на запад“.
Према истраживањима, напаћеном народу највећа сатисфакција је пленидба имовине локалним кабадахијама. Неправда је толико кулминирала да се уопште не поставља питање ко треба да плени, а по правилу, у таквим пљачкашким сценаријима најбоље се сналази западна традиционална јавна школа, подржана западним тајним службама. Кад санкције буду објављене, а биће у наредних пар месеци, видећемо колико високо су ишли. Ако буду ишли превисоко, онда ће високо позиционирани домаћи мафијаши морати да се наплате од ниже рангираних, ако им буду доступни, и тад креће права револуција.
А шалин, ко шалин "само ћути и гледа".
Можда тај шалин схвати да је претерао, али ће до тада многи бити намирени и сви ће тврдити да су већ од почетка били уз шалина. Интернет памти дуго, али то не мења перцепцију људске меморије. Опет ће се све ово завртети у круг.
Нема коментара:
Постави коментар