Прочитах да су са криптоплатформе Binance украдене криптовалуте вредне 6,3 милијарде долара. Вест сам примио прилично мирно. Онда ми је стигао рачун за струју и закључио сам да човек ипак има границе онога што може да поднесе.
Од 2021. нижу се вести о украденим криптовалутама: пет милијарди, шест милијарди, двадесет једна милијарда долара. Негде после пете цифре престаје новац и почиње астрофизика. Разумем да је звезда експлодирала пре неколико милиона година, али је ја још увек видим. Могуће да тако гледам и комуналне рачуне. Новац је одавно нестао, али обавезе још стижу.
За дванаест хиљада динара знам које ми је коло одиграо струјомер. За шест милијарди морао би неко да ми направи презентацију.
Ево, рецимо, овако: ако за потребе рачунице узмемо само градњу по 630 долара за квадрат 6,3 милијарде било би довољно за двеста хиљада станова од по педесет квадрата. По троје у стану град од шестсто хиљада становника.
Неко је, дакле, у овој рачуници украо читав град, довољно велики да у Србији буде други по величини, а ми смо наставили да листамо. Тј. скролујемо.
Методологија пљачке је, судећи по објављеним извештајима, била врло људска. Месеци припреме, заражени програмерски алати, лажни разговор за посао. Човек из оштећене фирме конкурисао за неоштећену. Сасвим уобичајена појава у ИТ-ју. Сумњиво би било да није погледао понуду.
У овом случају, заражену понуду која се не одбија.
Потом ширење приступа кроз интерне системе, злоупотреба овлашћења и долазак до инфраструктуре која одобрава трансакције. У том ланцу је, према налазима саме компаније, употребљен и компромитовани интерни AI алат.
Дакле, будућност финансија отворила је прилог са конкурса за бољу плату.
Можеш направити систем у коме нико никоме не мора да верује, али запослени ће увек веровати да негде постоје бољи услови рада. Хакери су то препознали као рањивост.
Нису морали да победе математику. Требало је да прођу кадровску.
Ту се види колико смо ми испред света. Код нас се приступ великим средствима одавно добија преко запошљавања. Само што се кандидат не представља лажно. Битно је да се зна ко га је послао.
Са вештачком интелигенцијом ипак треба бити прецизан. Аналитичари компаније Elliptic нису нашли доказ да су AI агенти самостално одлучивали куда да пребацују плен. Уочено понашање више је личило на аутоматизоване скрипте које надзиру људи.
То је извесно олакшање. Још нас пљачкају класичне занатлије.
Није свако понављање интелигенција. Знам људе који деценијама понављају исту грешку и нико их због тога није предложио за аутоматизацију. Добацивали су углавном до управног одбора. Тамо се грешка понавља колективно, па је теже утврдити алгоритам.
Најзанимљивије ми је што се, бар колико видим око себе, нико нарочито није узбудио.
Мислим да смо прећутно усвојили да криптоновац није новац. Криптоновац је вишак новца. Новац коме вредност зависи и од тога колико се уверљиво о њему прича. Нешто као информација из Информера: само реагујеш.
Новац је оно што ти треба до првог. Вишак је оно што може да чека да му порасте вредност. Наш новац има намену. Регистрација, зуб, рата, деци за стан. Овај велики има кретање. Наш се троши. Њихов се позиционира.
Кад нестану милијарде, неко мора да ребалансира портфолио. Не знам тачно како то боли, али по начину на који се саопштава делује готово безбрижно.
Зато нема ни неког протеста. За протест мораш да знаш шта ти недостаје, ко ти је узео и пред коју зграду да станеш. Систем је децентрализован. Можеш да протестујеш код куће.
Наравно, има међу улагачима и људи који су унели стварну уштеђевину. Њима губитак није филозофски. И ту је мала неправда у изразу „вишак новца“. Новац је можда био вишак у систему. Није нужно био вишак ономе ко га је изгубио.
Сад ће, наравно, почети теорије.
Прва: новца никад није ни било. Само су угасили приказ. Неко ће у коментарима додати „АЛТА банка“, без објашњења.
Друга: платформа је опљачкала саму себе. Што у теорији завере одмах решава проблем недостатка провалника.
Трећа: државна операција. Чим је износ већи од онога што можемо да замислимо, мора да учествује бар једна служба.
Четврта: AI се осамосталио. Видео како људимима новац уједно и смисао и одлучио да се хуманизује.
После иде локализација. Американац тражи дубоку државу. Европљанин регулативу. Ми погледамо износ и питамо:
— А да није ово онај новац што је од нас опљачкан и изнет напоље?
Зато бих и ја понудио једну потпуно домаћу теорију завере. У њој тих шест и кусур милијарди одговара баш имовини опљачканој у Србији последњих година и изнетој напоље. Не тврдим да постоји таква утврђена сума, нити веза са овом крађом. За потребе теорије сам их сам ускладио.
Индикативно је и поклапање на самом старту: као у већ поменутој причи о АЛТА банци, и у мојој теорији већ на почетку фали триста осамдесет милиона. Читалац одмах усклади методологију.
Новац је, у овој мојој верзији, био на привременом боравку у иностранству. Чекао је да добије фирму, офшор директора и уверљиво порекло, па да се врати као страна инвестиција.
И онда су га опљачкали.
У најосетљивијој фази. У сценарио сам сместио и промену власти, свега неколико дана раније, да непријатност буде потпуна: новац је већ престао да буде наш, а још није стигао да постане угледан.
Можете ли замислити тај пословни ударац? Годинама намешташ послове, усклађујеш понуде, распоређујеш потписе, селиш средства, пазиш ко шта зна. И онда те неко опљачка без иједне седнице. Без печата. Без кума.
Само технички.
То је већ нелојална конкуренција.
Наш човек отвори апликацију и први пут у животу разуме израз „оштећени грађанин“. Одмах захтева институције, међународну сарадњу, независну истрагу и заштиту приватне својине. Све оно што је код куће сматрао ометањем развоја.
Најтеже му пада пријава порекла средстава. Питају га како је стекао имовину, а он дошао да пријави како ју је изгубио.
Зашто стално шире тему?
У наставку ове моје измишљене историје, локалног криминалца опљачкао је већи. Локални је, наравно, ситан само кад изађе напоље. Код куће му се обраћају са „председниче“.
У старој верзији приче ти глобални криминалци рекли би му да се обрати тужилаштву матичне државе. Или, још краће:
— Који новац?
Сад је однос према клијенту напредовао. Добијеш објашњење. AI, криптовалуте, компромитована овлашћења, аутоматизовани преноси. Толико стручних израза да те буде срамота да кажеш да си покраден. Испашће да ниси разумео производ.
На крају те увере да блокчејн није пао.
То ми је омиљено. Наш човек, навикао на вертикалу, пита ко је главни. Коме да се јави, кога да притисне, чије дете где ради. Објасне му да је све хоризонтално.
Овлашћења распоређена. Одговорност такође. Малверзација прошла кроз више независних учесника. Нико сам није надлежан за целу непријатност.
Човек који је читаву каријеру градио на томе да се зна ко је кога послао сада гледа трансакцију коју су сви потврдили, а нико не познаје примаоца.
Опет га дотукла хоризонтална расподела ауторитета. Прави тренутак да се сети старих добрих времена и Централног комитета.
У међувремену, офшор компанија отказује заказани долазак. Не помажу ни макета, ни уступљено земљиште, ни договорене субвенције.
Преписке декриптоване, новац криптован. Све се окренуло. Оно што је требало да остане тајно сада се чита. Оно што је требало да буде доступно више нико не уме да отвори.
Мораће други привремено да премосте из буџета. Док се инвеститор не опорави од крађе.
П. С.
Ако се испостави да су украдене милијарде ипак биле наше, молио бих да нам их не враћају као инвестицију.
Једном смо их већ прежалили.
