Оног тренутка када је са наших улица протеран и последњи потрчко, тј кад је тај исти курир на бицикли брендиран са глобално препознатњивим логоом, колонијални механизам се уздигао на још виши ниво. Компрандорском духу је припрећено јасном поруком да има право бити потрчко али само ако га способнији организују. Тако смо лишени могућности да и послушничке послове сами обавимо.
Овај поданички менталитет је инсталиран на свим нивоима до тог нивоа да смо у свим областима живота постали само лоша копија. Оригиналне и аутентичене идеје су на самом старту елиминисане ставом да се у јавном простору могу рабити само окупациони модели. Идолопоклоништво је запечаћено дозволама за само оперативне и радно интезивне позиције. Наравно, хегемон је у стању да препозна таленте и по том основу онима најбољима из раје су дозвољене све технократске функције. Немогуће је видети успешног урођеника на друштвено одговорним и интелектулано захтевним позицијама. Како је наша култура на нижем ступњу развоја немогуће се остварити и у политичким, социјалним и другим друштвенокорисним каријерама, а духовне врлине су већ одавно демоде. Једино је спорт изузетак, јер је он већ одавно глобалан, али само ако није репрезентативни. Тако ћемо највише времена улагати за стицање технокатских и спортских вештина, док једину шансу има пар појединачних спортиста који су сачували нешто аутотентично што им даје предност на терану у односу на корпоративну масу.
Имајући све ово у виду највећи изазов у престојећем периоду ће имати они поданици који су се већ инкорпорилали у водеће токове. Како ће им каријерне позиције јасно лимитиране једино што могу је да се љуте на оне који нису желели или могли да се остваре у новим временима и почеће прозивке по том основу. Те прозивке ће полако прерасти у сукобе јер идоли губе своје моћи са поразима, било да су она на ратиштима, или валутна, или енергетска, или повезана са падом куповне моћи. Зато ће ти и такви моћници поробљенима понудити два излаза. Први је да заведу бруталну диктатуру без рукавица, а други је да њихови поклоници сами пристану на понижење и одрекну се могућности да поседују сопствену личност, идентитет, став и уверење.
У нашем случају ће бити постављена огољена понуда - или да се одрекнемо свог заветног идентитета у корист страних инвестиција, или ће се прећи на завртање руку. Они који су већ пристали на подређен положај ће имати јасан избор у корист фондова и грантова, а остаје питање колико је остатак спреман и способан. Но, у сваком слуачају тај избор је личан и нема оправдања да је тамо неко други издао, продао и потписао. Свакако, онима на власти ће моралну одговорност покушати да пребаце на безличне масе ставом да су се сами у својим главама договорили да им је тако лакше, али без икаве могућности формалног и правног избора који би могао да се отргне медијској контроли.
