Niko normalan od programera do sada nije napravio ovakav algoritam. Možda bi nekakav normalan iz druge branše mogao, ali bi prvo morao da nauči zanat, a do tada bi ga već prošla volja (možda ne znate da svaki programer koji drži do sebe čim nečim ovlada ne želi više da se time bavi).
Mislim da bi bilo koji IT-evac koji je paušalno opereziv to mogao jer je već dobro savladao domensko znanje iz ludila, a ostalo je samo pitanje zanata. Ja bih to da prvi patentiram jer posedovanje intelektualne svojine nad ludilom je samo po sebi izazov.
Patent: Algoritam paušalnog ludila
Vlasnik patenta - silom prilika paušalno oporezivi preduzetnik
Infrastruktura - samostalno izvodjenje radova na osnovu više-decenisjkog iskustva, što na algoritmima, što na ludilu.
Posveta - zdravom razumu.
Predgovor - kao i sve velike stvari u IT krenulo je iz garaže, Do'duše peške jer auto star 23 godina nije mogao da startuje. Elem, iako sam bio vršnjak tog već otrcanog auta bio sam u najboljim godinama za traženje posla. Sama ova konstatacija da su nekom devedesete godine prošlog veka bili najbolje obećava dobar uvod u ludilo. Ne samo da su me primili već su mi i firmu otvorili. Tako ja postanem preduzetnik i to paušalac šta god to značilo. Nešto mi tu sumnjivo malo poreza, potražih mišljenje advokat i dobih zvanični stav da je sve legalno i po zakonu. Čak šta više i sami advokati tako rade godinama i plaćaju još manje iako više zaradjuju, što je i logično.
Eko sitem - Najbolji programer koga sam upoznao radi za duplo manju platu od neiskusnog kolege koji se nije baš dobro snašao . Da stvar bude gora obojica su svesni toga i nikome to ne smeta. Nakon što su ih finasijski uspesi izbacili iz opravdano zasluženog statusa čudaka, današnji programeri su potražili novi identitet - mora da imaš barem dva ekstremna hobija, plus da se razumeš u žanrove, žene, boemski život, da dobro podnosiš alkohol i da se povremeno drogiraš. Plus da redovno ideš na razgovore za posao kako bi ostao u kondiciji i bio informisan šta se traži. Stoni fudbal se podrazumeva, a bilo bi poželjno da imaš barem jedan vertikalni monitor. Naravno imaš posao i stižeš da naučiš sve nove tehnologije koje u proseku u potpunosti zastarevaju za nekoliko meseci, koliko je poželjno da maksimalno ostaneš u jednoj firmi. Iako je proces zastarevanje znanja nekoliko meseci cela teorija je postavljena pre 60-ak godina. To je ujedno i razlog što su ljudi iz IT su pobednici globalizacije jer su jedini uspeli da ubede nalogodavce da je vrlo efektno stotinama puta predefinisati jednu istu stvar i to svaki put raditi iz početka. Trenutno najplaćeniji programeri su oni koji su sasvim slučajno u prethodnoj rundi preskočili da nauče veštine koje su se ispostavile kao otežavajuća okolnost za ono što je sada u trendu u ovoj prelaznoj sezoni. Ovaj efekat se prelio i na globalnu ekonomiju i jedna je od glavnih zamajaca privrede u svim zemljama. Dok su mašinski i elektro inžinjeri uboli stvar iz prve, dotle se mi sveke godine kunemo da smo upravo našli najbolji put i raskinuli sa starim zabludama. To je dovelo do toga da sada svako može da bude programer i svi bi da postanu programeri - prvo pitanje koje mi postave je - kolika je plata? Kad im kažem da znam neke koji rade za platu koja je ispod prosek u državi postanu sumnjičavi, ali ih brzo obradujem da znam neke koji imaju i preko 12 puta veću zaradu od proseka. Pre nego što odlete da upišu neki kurs ja ih dodatno uputim i kažem da mnogo više zaradjuju ovi koji angažuju programere, life coach-eri, youtoo-beri, socio-inžinjeri, trubači, teniseri, Mesi i Ronaldo. Znao sam samo jednog lika koji nije želeo da postane programer, al' je našao devojku koja je našla tekst u novinama o platama programera i umesto da to apstrakuje i na programerke i sama krene tim putem odlučila je da usmeri voljenu osobu. Toliko joj je dobro išlo da je ovaj sada jedan od uglednijih u mojoj branši, a kada me vidi uvek se pravda da nije do njega već je samo želeo da ispoštuje sada već ozakonjenu vezu. Kako još ni jednom u dnevnoj štampi nisam našao tačan i upotrebljiv tekst o ekonomiji i programiranju i kako tabloide ne čitam ostaje mogućnost da je tamo pronašla ovaj uspešno napisan motivacioni govor. Eto neke vajde i od njih.
Funkcionalna specifikacija: Postoje dve grupe programera - Oni koji rade i oni koji ne rade kao programeri. Ovi potonji se dele na one koji su imali sreće da rade nešto što vole i one koji su mogli da postanu programeri. Ovi što su mogli da postanu programeri se dele na one koji su imali talenat i one kojima je to bilo ispod časti da rade. Od nas koji smo postali programeri postoje tri grupe. Prvi su oni talentovani kojima je isto ispod časti da rade, zatim oni koji imaju super priču i na kraju prosečni. Ima tu jedna nepravda - prosečni programeri nisu mediokriteti jer su ovi sa super pričom podigli cenu branši, a ovi inteligentni se ne uključuju, tako da su prošli nadprosečno. Dakle, najviše posla u IT imaju oni koji prevode talentovanima šta se od njih traži i na kraju sami to urade. Preciznije, najviše posla imaju ovi koji znaju da čitaju uputsva koja su napisala oni talentovani kojima je po tim uputsvima besmisleno da bilo šta urade.
Lokalizacija: od ovih što zarađuju kao programeri imaju dve grupe. Prvi koji plaćaju sve poreze i doprinose i nezadovoljni su time i drugi koji plaćaju znatno manje paušalne poreze i nezadovoljni su time. Ovi prvi se zovu "na belo", a drugi "kontraktori". Da bi lakše upamtili evo asocijacija - ovi prvi su kao ovce, a ovi drugi su pokupili termin iz mafijaških filmova. Istine radi, ovi drugi su sasvim slučajno tu završili jer je država ostavila rupe u zakonu za neke svoje aktivnosti i nije bilo planirano da ih programeri koriste. Zato se i menja zakon. Mali problem je što se taj zakon tiče i advokata, koji mogu da blokiraju državne institucije i taksista koji mogu sve da blokiraju, pa se nekako ciljaju samo programeri. Ima teorija zavera koja kaže da su zakonom namerno predvideli diksreciono pravo poreskih službenika da subjektivno cene situaciju po nenormiranim osećajima kako bi i programeri postali zavisni od države. Ako inspektor ima pravo da ti po sopstvenom nahođenju retroaktivno razreže porez postoji velika šansa da će se i programeri početi učlanjavati u Stranku. Al' to je za sada samo u teoriji, ne znam da li je prošlo vladu i skupštinu.
Context- Okruženje treba da je takvo da se uspešnim predstavljaju samo oni koji su ga napustili. Ubediti programere da su oni nešto posebno, najpametniji na svetu i da njihova pojava prevazilazi društvo iz kojeg su ponikli. Ubediti ostale da su programeri preduzetnici krimanilaci i nahuškati jedne na druge, a i eventulano treće ako se pojave. Nakon toga manipulisati tezama. Progrmaeri će pretiti da će napustiti državu zbog visokih poreza i preći u neku drugu gde su su porezi veći. Obezbediti da ta pojava napuštanja zemlje ne bude uočljiva time što će se i drugi usmeravati na taj pravac. Sa druge strane isticati da smo vrlo ponosni na programere u najmanju ruku kao što smo ponosni i na poljoprivrednike. Ako su već poljoprivrednici godinama bivali sputavani i zahvaljujući tome jednini nešto radili onda ta mustra ima da se primeni i za programere. E sad, progrmameri će malo talasati, ali ih niko neće podržati jer se ni nisu bili solidarni kada su poljoprvrednici bili u problemu, ni kada su štrajkovali prosvetni radnici... Ćutali su kada smo se odricali dela teritorije, tako da nemaju moralno pravo da dižu glas ni kada su lično ugroženi.
Test Case:
1. Proveriti da li zakonske izmene odgovaraju stranim korporacijama.
2. Proveriti da li su u skladu sa interesima zemalja sa kojima želimo dobre odnose.
3. Proveriti da vlasnici domaćeg krupnog kapitala neće biti slučajno potkačeni ovim izmenama.
4. Provriti da zakonse izmene odgovaraju rodbini ljudi koji su u vrhu politike.
5. Proveriti da li botovi koji su registrovali firme za obradu podataka ne budu menje motivisani da obrađuju informacije.
6. Error handlig - istretirati sve greske osim out of memory . U ovakvim scenarijim ona je čak šta više i poželjna.
7. Exception - sportisti. Sve ljude koji imaju ogroman kapacitet i volji, istrajnost usmeriti na sport, jer jedino njihovim uspesima možemo da se hvalimo. Dok druga okruženja omogućuju upornim, vrednim i istrajnim da budu naučnici, preduzetnici, umetnici, intelektualci ... ovde obezbediti da takvi ljudi sa viškom kapaciteta i volje budu sportisti . Zato i imamo tako veliki broj uspešnih sportista jer oni uporni nemaju šta drugo da rade osim da svoju energiju troše na fizički zahtevne treninge, kako bi izbegli kolektivno ludilo. Oni prelaze na nivo globalnog ludila jer je opšte poznata stvar da se 99% sportista leči od posledica što nisu medju ovih 1%, al to već nije opseg ovog patenta.
