Danima slušam kako je komlikovano doći do termina za izdavanje saobraćajne dozvole. Ljudi čekaju u redu i po više puta, svoji očima sam vidjao redove duge i preko 20ak metara. Svojevremeno sam slao dopis MUPu o veome loše organizovanom sistemu podložnom korupciji koji omalovažava ljude (naravno ništa misam uspeo da promenim). Dodje red danas i na mene. Odem u kućicu da uzmem broj, policajac sav važan. Tražim broj - on se smeje. Kaže da moram da dodjem sutra u sedam ujutro i da čekam red koji može da se otegne i do crkve (valjda ljudi treba prvo da se pomole Bogu da bi dobili broj). Odgovorim da mi ne pada na pamet i pitam gde im je šefova kancelarija. Opet se čovek smeje, al pokaže mi gde da odem. Odem tamo, pokušam da udjem na vrata, a sa druge strane vriska na mene "zatvaraj vidiš da je promaja". Nestigoh da pitam sa koje strane da zatvorim, al onako uplašen zatvorim spolja. Stanem, razmislim malo (skupim hrabrosti) i udjem. Objasnim slučaj. I ova se smeje. "Kada bih ja svakom od vas 60000 odgovaral na pitanja ništa ne bih stigla da uradim". Kažem "ako Vam je teško što ne napustite posao i predjete kod nekog privatnika, a znam par ljudi koji bi htelo da radi taj posao, pa ako se niko ne javi poslaću njih". Ponovo tražim broj, ona kaže da nema brojeva. Tražim za sutra, ona kaže da izdaju samo za jedan dan. Pitam "jel vam normalan taj što je to organizovao? Nisam spreman da trpim tudje propuste pogotovo za ono što plaćam" i (KLJUČNI DEO) tražim potvdu da nije htela da me primi i izda broj za registrovanje auta kako bih to predao advokatu" Pucanje iz prazne puške ima smisla samo kada juriš miševe. Gospodja me pogleda, okrenu par telefona i reče mi da se javim policajcu da mi da broj. Odem kod plicajca, on me ubedjuje kako me nije razumeo, izvini se zbog nesporazuma i da mi broj.
Kada bi svi radjani Srbije bili revnosni prema svojoj domovini kao ja bilo bi nam svima mnogo lepše.
