U moru nebitnih stavova na internetu evo i mog doprinosa.
Dok su mi deca bila mala letovanje sam doživljavao kao prinudni rad, sada kada su porasla doživlaj se sveo na prinudni odmor. Nažalost, ili možda na sreću, toliko sam dugo u braku da se doživljaja sa van bračno-institucionalnog letovanja i ne sećam, samo se nadam da je barem tada imalo nekakvog smisla. Ovo je samo kratko opravdanje što na letovanju nemam pametnija posla nego da se svađam sa internetom. Elem, dotle je došlo da je malo falilo da raskinem i sa fejsbukom, ali kako sam konzervativnih shvatanja svestan sam da zajednički żivot mora da bude pun kompromisa, i to pre svega sa moje strane.
Evo razloga mog nezadovoljstva internetom. Prvo, fudbal me ni malo ne zanima, a FIFA tek. Gotovo svaka poruka se ticala istih da sam čak i ja počeo da sudelujem na sram svih mojih antiglobalističkih pogleda. Dalje, zabole me ko za koga navija , čak šta više sasvim mi je u redu da Hrvatski navijači i fudbaleri pevaju ustaške pesme. Ne da je samo legitimno već je u korist teze ovih drugih da je fašizam u korenu svake nezavisne države sa takvim nazivom. Jedini veći smor od toga su ovi u Srbiji što o tome pričaju. Dalje, Novak Đoković je ostvareni građanin sveta i njegova podrška Hrvatskoj reprezentaciji nema nikakvu skrivenu poruku onima koji nisu Hrvati. No, takođe mi je legitimna i izjava neke protuve da zbog toga osudi Đokovića. Medjutim, nije legitimno što ta protuva vlada našim opštim dobrima, a da za to nema nikakve zasluge osim ovakvih izjava. Da i mi možemo da budemo fašisti potrudili su se da dokažu oni koji bi da zabrane toj protuvi i većinskom ostatku Srbije da drugačije misli od Đokovića. To što je Đoković vrhunski sportista, kako čujem i dobar čovek, pa i građanin sveta, ne znači ni da je firer ni vrhunsko božanstvo. I da sam navijao na Hrvatsku mene bi bilo sramota da to javno priznam čisto civilizacijskog saosećanja sa onima koji su stradali, proterani i izbrisani iz svih instirucija sa Hrvatskim predznakom, a u ime iste. Mada, ispostavi se (na internetu) da nisu proterani iz fudbalskih institucija, pa kad sve to ne smeta Srbima u Hrvatskoj reprezentaciji, što bi inima smetalo. Zato i razumem i one koji su se navijanjem za Hrvatsku pohvalili baš na mom FaceBook zidu. Još kada bih im objasnio da je to posledica čisto srpskog inata razbio bih im i sve iluzije o svetskom građanskom senzibilitetu. Ma šalim se; ima, bre, ljudi kojima je fudbal iznad svega; ima, bre, ljudi koji žele da se toliko distanciraju od sredine koja ih je iznedrila pa izneverila da se hvataju za svakakve suprotnosti istoj; ima, bre, ljudi koji su upoznali neke od Hrvata i videli da ne odgovaraju prototipu iz naše medijske arhive; ima , bre, onih koji poslanicu "blagosiljaj progonitelje svoje " mogu da ispune i na nadljudskom i sveljudskom nivou; ima, bre, onih koji bi da budu uz pobednike po svaku cenu da su im čvsti stavovi davno prolitali ;;; Samo ne kapiram kako je sve te internet pomirio i odkud svi oni na istom zidu. Izgleda da sam imao sreće da upoznam nosioce vrlo različitih pogleda na svet i to je izgleda moje najveće bogatstvo. To što sam trenutno samo zbunjen je do mene, jer još nisam uspeo da tu doživljenu različitost usmerim na opšte dobro. Imao sam još što šta da dodam, al' žena me je upravo zovnula i zabrani...
Dok su mi deca bila mala letovanje sam doživljavao kao prinudni rad, sada kada su porasla doživlaj se sveo na prinudni odmor. Nažalost, ili možda na sreću, toliko sam dugo u braku da se doživljaja sa van bračno-institucionalnog letovanja i ne sećam, samo se nadam da je barem tada imalo nekakvog smisla. Ovo je samo kratko opravdanje što na letovanju nemam pametnija posla nego da se svađam sa internetom. Elem, dotle je došlo da je malo falilo da raskinem i sa fejsbukom, ali kako sam konzervativnih shvatanja svestan sam da zajednički żivot mora da bude pun kompromisa, i to pre svega sa moje strane.
Evo razloga mog nezadovoljstva internetom. Prvo, fudbal me ni malo ne zanima, a FIFA tek. Gotovo svaka poruka se ticala istih da sam čak i ja počeo da sudelujem na sram svih mojih antiglobalističkih pogleda. Dalje, zabole me ko za koga navija , čak šta više sasvim mi je u redu da Hrvatski navijači i fudbaleri pevaju ustaške pesme. Ne da je samo legitimno već je u korist teze ovih drugih da je fašizam u korenu svake nezavisne države sa takvim nazivom. Jedini veći smor od toga su ovi u Srbiji što o tome pričaju. Dalje, Novak Đoković je ostvareni građanin sveta i njegova podrška Hrvatskoj reprezentaciji nema nikakvu skrivenu poruku onima koji nisu Hrvati. No, takođe mi je legitimna i izjava neke protuve da zbog toga osudi Đokovića. Medjutim, nije legitimno što ta protuva vlada našim opštim dobrima, a da za to nema nikakve zasluge osim ovakvih izjava. Da i mi možemo da budemo fašisti potrudili su se da dokažu oni koji bi da zabrane toj protuvi i većinskom ostatku Srbije da drugačije misli od Đokovića. To što je Đoković vrhunski sportista, kako čujem i dobar čovek, pa i građanin sveta, ne znači ni da je firer ni vrhunsko božanstvo. I da sam navijao na Hrvatsku mene bi bilo sramota da to javno priznam čisto civilizacijskog saosećanja sa onima koji su stradali, proterani i izbrisani iz svih instirucija sa Hrvatskim predznakom, a u ime iste. Mada, ispostavi se (na internetu) da nisu proterani iz fudbalskih institucija, pa kad sve to ne smeta Srbima u Hrvatskoj reprezentaciji, što bi inima smetalo. Zato i razumem i one koji su se navijanjem za Hrvatsku pohvalili baš na mom FaceBook zidu. Još kada bih im objasnio da je to posledica čisto srpskog inata razbio bih im i sve iluzije o svetskom građanskom senzibilitetu. Ma šalim se; ima, bre, ljudi kojima je fudbal iznad svega; ima, bre, ljudi koji žele da se toliko distanciraju od sredine koja ih je iznedrila pa izneverila da se hvataju za svakakve suprotnosti istoj; ima, bre, ljudi koji su upoznali neke od Hrvata i videli da ne odgovaraju prototipu iz naše medijske arhive; ima , bre, onih koji poslanicu "blagosiljaj progonitelje svoje " mogu da ispune i na nadljudskom i sveljudskom nivou; ima, bre, onih koji bi da budu uz pobednike po svaku cenu da su im čvsti stavovi davno prolitali ;;; Samo ne kapiram kako je sve te internet pomirio i odkud svi oni na istom zidu. Izgleda da sam imao sreće da upoznam nosioce vrlo različitih pogleda na svet i to je izgleda moje najveće bogatstvo. To što sam trenutno samo zbunjen je do mene, jer još nisam uspeo da tu doživljenu različitost usmerim na opšte dobro. Imao sam još što šta da dodam, al' žena me je upravo zovnula i zabrani...
