ТрансНародна особа

Замислите душевни бол негога ко је рођен у телу Србина а осећа се као Немац. Нема те невладине организације које га може утешити. Шиканирања која таква особа претрпи на славама, весељима и сахранама принуђена да присуствује манифестацијама примитивног фолкора које је обликовало полусвет његових биолошких родитеља је неизмерна.

Још у XX веку Титовим комунистима је успело да обезбеде толики  ниво  еманципације која је омогућила милонима  да се национално другачије осећају  од својих родитеља по телу. Пре тога и други су достизали  тај цивилизацијски прогрес у домену верских права јер су верујућим душама заробљеним у тела православаца масовно омогућавали прелазак на  исправнију религију. Овде је био фокус на спасавање душе, док се за тело нису баш могле дати гаранције јер је ниво хирушких интервенција у том периоду би сведан само на нож, колац и Србосјек. Идеја је засигурно била прогресивна јер су их ослобађали припадности превазиђених реликта предака.

Но чим су Срби постали мањина међу онима рођеним у телу Србина стекли су одређена права. Данас се  Србину рођеном у телу Србина  признаје прво да се осећа као Србин. Јесте мало непријатно, али су дозвољена девијантна понашања до одређеног ступња. На пример, ако пишете ћирилоцим нико вас неће стрпати у затвор иако сте затуцани реликт. Они који се причешћују на традиционалан начин ће изазвати тек гнушање, сем у случају опасности од појаве инфективних болести, што је ништа у осносу на то када се свештенику пољуби рука. 

У том смислу цивилзовани запад мора прихвата све мигранте рођене у телу некаквих источних народа, а који изјаве да се осећају као западњаци. Поставља се питање који је то осећај и какав тест мораш да положиш да би их уверио у посвећеност својих осећања  и усагласио са цивилизацијским и расним очекивањима. Судећи по тим истим мигрантима, ако имаш новца, плаћаш порез, радиш и ћутиш, поседујеш вештине недостајућег заната онда си довољно еманципован. Они који нису баш на том нивоу се класификују за неку земљу која је у процесу претприступних преговора. Тиме је и Дарвин добио ново прогресивно тумачење -  еволуција и осећајност.

Срећом, не постоје обрнути случајеви, да се на пример неки Немац осећа као Србин јер би се  евентуална таква појава морала уврстити у групу поремећаја. Међутим, масовност тих девијација би покренула питање нивоа до када се неком може признати стаутус са префиксом транс. Ексртемне ситуације када цела једна популација пређе у стање транса нећемо разматрати јер би то постала нова нормалност и спадало би  у обичајна права. Такође, није добор да се транс статус појави у већинском делу узорка јер би тако већина  стекла права позитивне дискриминације намењене мањинама, што би била контрадикторност. Оптимално за управљање ситуацијама  би било да је пола-пола, што постаје норма за транс статус. То је немогуће одржавати на дужи рок јер би сви да буду победници, а када се не зна ко је победник то значи да рат траје. Као на примеру мушкарца и жена где је ситуација увек непријатељска. Готово увек, јер су потребни извесни репродуктивни процеси.  У скалду са нарастајућој појавом индивидуализма ситуација пола-пола из узорка целе популације прерасла је на ситуацију пола-пола на појединачном примеру, што је постало једна од првих транс појава. Разматраћемо и остале транс појаве, тј ко има правo добијања транс статуса. Осим већ утврђене обавеза да то мора бити мањина, поставаља се питање које услове та мањина  мора да испуни. Моралне категорије су немерљиве и најбоље их игнорисати, јер би морали да разматрамо шта са правима људи заробљених у тело убица, лопова, лажова а и питање је да ли је то мањина и колико је њихових права већ увршћено у корпус основних. Узмимо да се на изборима кандидује трансЛоповска партија и неким случајем добије власт, такозвану трансКлепотманску власт. Тада би постојала законска могућност да људи на власти краду колико год хоће,  али за разлику од садашње ситуације поштени део популације који би тиме био у мањини имао би право да се избори за своја мањинска права, Ако би се тако изборили за транс статус по коме не сме да им се краде онда би лопови морали да отимају иземеђу себе што би довело до нових сукоба и губитка њиховох права на поседовање укредене робе. Тиме би постало сасвим прихватљиво да трансЛоповкса партија буде организована као тајно друштво или да ради под другим именом.  Овде се намеће питање шта би било када би се криминалци, наркомани, воајери, манијаци удружили у транс организације и изборили за своја права људи заробљених у традиционалном телу које има савест. Ил још горе шта би било када би се полицајци, наставници, здравствени радници тако организовали и тражили своја права.  Замислимо само једног трансВојника заробљеног у тело припадника страног окупатора. Не само да не би смели да га сматрамо за изадјника већ би му морали испоштовати и право на рад и поседовање војних средстава принуде. У том политичком домену  у нас су најуочљивији трансВладари. То су људи који су себи обезбедили право да увек буду у владајућој парији, а каткад им се деси да су заробљени у телу које је другачије говорило. Опет је проблем шта када постану већина и када  имамо огроман број људи чија је једина идеологија припадност владајућој странци. Опет ће бити неминовност да зарате између себе јер њихова легитимна одлука владаоца постаје неизводљива због недостатка поданика, а већ су се стекли  право да владају. Шта ако они који чачкају нос, пљују и добацују на улици постану трансПримитивци и изборе се за своје право. Кажем, сасвим је прихватљиво само да не постану већина. Но, чим постану већина појавиће се легитимни страх да сада нека мањинска културна група почене да тражи своја права на пристојан и културан живот достојан човека незаробљених ни у каква туђа тела, већ слободна да користе своју главу.

Шта ћемо са шарлатанима заробљних у тело лекара, како им омогућити њихово право да лече друге људе? Шта ако је обрнутао?  Шта ћемо са оним који се у тренутку пандемије осећају да се вакцинисани, а налазе се у телу невацинисаних, а шта ако је обрнуто? Како испоштовати право људи који имау своја права, а заробљени су у неком обесправљеном телу, а шта ако је обрнуто? 

Мој одоговор је  да са транс правима треба ићи до краја. Морате признати да би било врло занимљивије гледати фудбалску утакмицу где сваки од фудбалера има право да се осећа као боксер, па се због тога укине фаул, или као рукометаш па се укине играње руком.  У том случају навијач има право да се осећа као тренер и да га нико не прозива због тога. Можете замислити ситуацију у којој се судија  осећа као навијач. Све би то било занимњиво све док гледоце не прогласе учесницима некаг коњичког спорта по ком ће имати пуно право да их јашу у легитимном циљу остварења олимпијске норме.

Не треба баш претеривати и раднику доделити права послодавца, или презадуженом грађанину доделити банкарска овлашћења, или некога власника капитала натерати да ради. Финасијска стабилност мора бити изнад свега и математике и логике и морала јер чему онда све ово и оволико трансирање, или трансеравање како се већ каже.

А шта као нисам у праву, и шта ако је истински одгвор код мудрога заробљеног у телу некога ко ћути? Ништа страшно , јер је сасвим могуће да је глупост заробњена у телу  некога ко има језик или у овом случају  блог или чак све медије овога света.

Анти противан контра опозиционар - принуде и јавно здравље

Ако желите да будети успешни на друштвеним мрежама  поставите неко питање где ће свако створити утисак да је његов одговор битан. У  време свеопштег успеха одговори наравно нису битни, а ни питања.

Ево пар предлога за питања:

Да ли слажете да рокерима треба забранити да ђипају уз народњаке и да ли је је Тома Здравковић легитимна дефиниција компромиса?

Како то да Вук Драшковић јавно ради за власт  и да ли му кум тајно то исто ради, а кумовог кума његов кум избацио из власти, а оставио у странци?  

Када су елитни комунисти постали капиталистичка елита?

Што демократски запад подржава диктатора који се хвали да сарађује са истоком коме су ови увели санкције за које се испртавило да су им ојачале привреду? 

Колики је финасијски ефекат екстремног десничара  када се на сав глас хвали   својим патритозмом изношећи своју понуду за  свој трансфер на још екстремнију левицу?

Да ји је помињање вакцина најбољи начин да привучеш коментаре на свом посту и постанеш сензација или је то једноставно најбржи начин да наљутиш све око себе?

Ево пар предлога за одговоре: 

Ко није у потуности овладао материјом треба да  избегавати изајшњавање по питању вакцинације, али мора бити потуно спреман да га било ко због тог неодређеног става казни. Ако већ мора да се изјасните треба избегавати било какав покушај да се буде духовит, јер су до сада већ сви  имали трагична искуства из прве руке. Свако ко је заузео чврсти став по питању вакцинације је заузео позицију религиозног фанатика и  за очекивати је да ће да аванзује до нивоа терористе спремног да обуче прслук са динамитом сопствених уверења. Сви смо се тако нашли у ситуацији ишчекивања дужине најкраћег фитиља. Са друге стране, онај ко нема став је љига и као тако неспособан не заслужује било какву пажњу.

У том смислу је потпуно небитно који је мој приватни став по питању вакцинације, па ћу га у духу времена у коме живимо овде и јавно презентовати.  Ја сам међу првима донео одлуку да се вакцинишем. Док се вакцина није појавила ишло ми је добро са тим ставом и тако би и остало да се није појавила могућност избора и подразумевање јавности да самостално треба да одлучим. То је била тек прва нејасноћа, испоставило се једна од лакших. Пошто је питање озбиљно нисам хтео да се информишем из медија за које знам да су већ преносиле нетачне инфорамције. Угасио сам све домаће медије, друштвене мреже и глобалне канале комуникација. Значи, изоловао се, такозвани добровољни карантин. Консултовао се са експертима медицине које лично позанјем. Неки су били за изричито за једну вакцину, неки за другу, неки за било коју, а неки ни за једну.  У недостатку осталих ставова остао сам неодлучан и решио да сачекам званичан став. Чекајући га имунизовао сам се и то на најтежи могући начин, презнојавајући се у сосптвеној муци и трпећи последице приватне неодлучности. Имао сам срећу да преживим и несрећу да морам опет о томе да размишњам. У недостатку корисних информација пао сам у депресију и како бих се излечио од исте узео сам да напорно радим, јер рад ослобађа. Успео сам да направим нешто што су стручњаци из моје области тврдили да је немогуће, а и поред тога што успешно функционише, већина је остала при свом почетном ставу. Ово звучи скроз у складу са процесом имунизације. Од даноноћног рада укочио ми се горњи део кичме тако да сам  сада комплетирао цела леђа. 

Рад ослобађа, ал само оне који имају јака леђа, остали нек се држе философије и тендера.

Морао сам да укључим медије. На њима стари ликови са неким новим ставовима. Једногласје и једних и другог медија. Међутим, тек сада  нисам у стању да разумем поруку. Кажу да је вакцинација обавезна, но да свако има право да о свом здрављу одлучи шта хоће, али ако искористи то право онда га треба изопштити и казнити. Тако и треба када даш свакој фукари да води државу и јавно здравље. Ајде полако, узми ваздух, не може мене збуњивати то што и  Курир и Ало и Информер и Н1 пишу исто. Све сам их редовно хватао у лажи али упркос и унаточ њима ћу размислити својом главом. Што се тиче тоерија завере ја сама најближи одлуци да лансирам неку своју, нпр. да приватни пензиони фондови промовишу антивкасере, а ваксери су већ ионако фанатично приступили промоцији својих личних убеђења да нема потребе нико да их финасира. 

Послушах говор председнице владе где образлаже увођење обавезне вакцине након 22 часа. Напокон неко нормалан!  Ако је вирус толико опасан као што се тврди треба увести обавезну вакцинацију и потуни карантин, па ко шта има против нек изађе на улицу и протест  или оружана побуна, смена власти револуцијом, јер ово онлајн смарање стварно постје и  кобно и смешно. Тише бре, ништа је не разумем. Премијерка није изашла ни са једним званичним податком и истраживањем, већ је `ладно рекла да постоје сведочанства неких људи који тврде да је преко 90% са тешком сликом невакцинисано. Спрдња са инстутуцијама са фаталним исходом. Не мислим да нешто крију већ су просто традиционално безобзирни и свој став прилагођавају бирачком телу, а како је исто слуђено онда и став треба да буде такав, јер је таквима и намењен, а остали су небитни. Ко је рекао нормалан?

Пусти ове професионалне преваранте, шта каже  струка?  Има ли игде икога доктора који је нешто ново научио и променио став или су сви и даље на истим позицијама као и када је вирус био тотално непознат. Докторка Даница Грујичић је изгледа променила став и вакцинисала се.  Ја сам сада најближи одлуци да се вакцинишем домаћом вакцином за коју постоје домаћи стручњаци који су одобрили све потребне домаће сертификате. Потпуно разумем и њену досадашњу неодлучност и противљење. Да чујем образложење- "Вакцинишите се да се не би понижавали кадa вас легитимишу за сертификат!"  Оно који буду путовали на запад мораће се и даље понижавати јер тамо није призната домаћа вакцина. А видим да је једни прозивају што се није раније вакцинисала, а други што се уопте вакцинисала па је врло вероватно у праву, иако немамо доказе.

Што се тиче јавних личности и њихових ставова мислим да су потуно небитни. Још од како сам чуо Фахрету Живојиновић  да на националним фрекванцијама  даје савете о смилу живота то ми је више за комедију него са епидемију. Чак и у случају врхунских спортиста као што је Ђоковић који ће због те своје одлуке трпети велики фенисијске губитке ти ставови свако остају личне природе, па таман се не свиђали онима који их прате на друштвеним мрежама, који су тек толико небитни да имају право да кажу шта им год падне на памет.

У недостатку домаћих података прочитоа сам извештај из Уједињеног Краљевства  COVID-19 vaccine surveillance report Week 41 . Професионално одрађен и пун битних и прецизних статистичких података. Проблем је што се у њиховим медијима и на глобалним друштвеним мрежама може наћи сасвим супротна тумачења истих података. Мање-више сва та тумачења су тачна али су представљена навијачки и сензационалистички тако да од корисног материјала преве огромну штету. Нпр потуно је тачна информација да невацинисами имају  ЧАК 6 пута већу вероватноћу за фатални исход, али и са друге стране да је смртност код невакцинисаних САМО за 0.03 мањи. Да бих податке прецизније анализирао таргетирао сам њихове податке на популацији величине Србије и узео људе у 5 деценији живота. Претпоставио да је 50% вакцинисаних и да је здравствен ситуација у нас идентичан оној у Великој Британији што одмах дисквалификује моје закључке. По томе испада да би у једноj недењи умрло 6 невацинисаних и 1 вакцинисан или тим темпом на годину дана би однос прецизније био 72 напрема 14, што ће рећи да  када би се вакцинислао 300.000 Срба у петој деценији живта да би се спасило 58 живота за годину дана. То би био успех и требало би се вакцинисати ако би се појавила информација да на 300.000 вакцнисаних има мање од 58 нежељених трагичних исхода. Мој нестручни закључак би био да би прави успех медицине био пронаћи узорак код којих се очекује фаталан или неповоњан исход и само њих вакцинисати. То би значило вакцинацију мање од 0.05 процената људи, међутимтим наука није на том нивоу и потребна је солидарност, а да би се појавила емпатија потребно је поверење, а поверења нема због неправедне поделе богатства и моћи што значи да се никада неће достићи ниво потребне вакцинације сем применом средстава принуде. Све остало је губљење времена и намерна поделе у друштву упирањем прста у неког другога како би се сакрила неспособност оних који управљају системом, а од ког црпе огромне привилегије, па не дозвоњавају никаква покретања питања сопствене одговорности.

Прикупљајући личну статистику нисам дошао до корисних закључака, већ до простих логичности. Сасвим очекивано да се неко ко се није вакцинисао предомисли и да је то савим неочекивано  за некога ко се вакцинисао. То не значи да су вакцинисани у праву, већ би било боље да јесу и у том смили треба навијати за вакцинацију, па таман остао и невакцинисан. Имам утисак да су се вакцинисли они који су имали некога блиског или су сами тешко превазишли овај здравствени изазов. Такозвани субјективни фактор. Такође ту су и људи који сматрају да имају разлога да се сачува постојећи систем прерасподеле богатства јер су задовољни својим положајем у истом,  они који имају поверење или очекивања од државних и изнад-државних нивоа власти. То значи да се нису вакцинисали они који немају поверења у систем, који су незадовоњани својим статусом у истом и ако треба неке солидарности онда треба  имати  са њима па тамен причали и о глупим теоријама завере и компромитоавли  дељењем мишњења  са разним смутљивцима.

Било како било,  свачија одлука се мора испоштовати било да је из личних интереса или сакривена иза тобоже хребих, бунтовних порука, или пак ако је настала као последица улизивачком става према гомили због несигурности у сопствено мишљење, јер је и то део људске природе.  Свако ко је вакцинисан мора се понашати у складу са тим да ће нам та вакцина помоћи да остенемо живи како би се борили за достојанство људског живота. Свако ко је навакцинисан мора имати свест  да ће неки следећи, или овај мутирани висрус имати велику смртност, па ће и сами јурити  и молити да се вакцинишу. Сво остло је лажна побуна у стилу рокера са почетка приче који ужива у народној музици, а срамота га да призна или још горе да у складу са својом прокламованом побуном против систма прими медаљу части од тог истог против кога је устао. То му дође као да у рата добијеш орден од противника за доприносе у поразу. Поставља се питање - чијем!?

PS

Ако већ нисмо у стању да успоставимо неко стручно тело чији је ауторитет несумњив и обавезујући по питању вакцина и ако смо принуђени сами да доносимо тако крупне одлуке потребне су јасне и прецизне инфорамције, а никако навијачка тумачења.  

Ко је одговран за непостојење званичне статисике, за лошу презентацију исте ако постоји и за објавњивање нетачних податка? Каква је статистика заражених, оболелих, тешко оболелих и фаталних исхода по примљеним вакцинама, старости и пратећим болестима?  Ко је одговоран за непостојање јавно доступних података по овом основу?

Шта значи термин  успешност вакцина у одређеном проценту? Наводи се пример од 95% и више, али се нигде не наводи у односу на шта? Може се тумачити да је процент преживелих невацинисаних већи од 95% па је вакцина контрапродуктивна јер је смртност иначе мања. Савим супротно,  могло би да значи да је од укупно  страдалих 95% невакцинисаних?  Знам да није тачно ни прво ни друго, али никако да нађем шта је тачно, а и они који баратају том информацијом то не знају.

Да ли вакцинисани преносе заразу? Ако не преносе што носе маску, а ако преносе што се невацинисани сматрају одговорним. У чему је проблем рећи да се нешто не зна? Ако су вакцинисни заштићени зашто онда прозивке да су невацинисани несолидарни? 

Ако су Кинези успели да нарапве традиционалу вакцину зашто је нема у производњи у свим државама већ се прави пометња са новом генерацијом нетестираних вакцина? Ако је већ традиционална и успешна што се онда сви не вакцинишу таквом вакцином, а ако није што се и даље пропагира? Како су Кинези успели да  буду успешнији, да ли због апарата принуде, организационих способности, навика, обичаја, менталитета, медицинских знања, бољег познавања вируса , или вакцине?

Зашо је смртост у Србији у односу на прошлу годину већа за 30.000 људи? Шта је критеријум за одређивање смртности, да ли је исти у свим земљама и по сваком од тих критеријума колика је смртност у Србији  у однсоу на окружење и просек у свету?

Да ли су неке вакцине коришћне у експериманталној фази у Србији и ко је одговоран за то? Шта ако то постане рутина па у неком од следећих експримената дође до нежељеног исхода?  Ко сноси одговорност?

Да ли држава сме да своја овлашћења  по питању јавних интереса преноси фирмама, правним субјекатима или неки трећима организацијама да одлучују о правима појединаца са којим су у контакту? У којим околностима држава има право да уведе обавезну вакцинацију  и која институција је одговорна по том питању? Ко је гарант  и каква је одговорнсто државе за све оне који су претрпели штету по том основу?  Има ли нека институција која сагледава ширу слику  заштите интереса целог друштва и по којим параметрима или зависимо од тренутног раположења неког њеног чиновника? Да ли у том случају тај чиновник има интелектуалних, здравствених и моралних капацитета за тај посао и ко га је сертификовао?

Цајтнот васпитавања

Ћ: Ташо, шта ти мислиш о шлихтарама?

Т: Мислим да не знам шта то значи.

Ћ: Ма, то је када неком дајеш одговора које он воли да чује, без обзира на истину.

Т: А, то је баш ружно.

Ћ: А ти Дашо?

Д: Па, ако ти је некада од користи можеш тако да избегнеш непотребну расправу!

Ћ: Исплати се лагати и умиљавати како би се  окористили ?

Д: Постоје ситуације ...

Т: Ама, Дашо, шта се раправљаш, кажи тати шта хоће да чује, каснимо!