У еминентној операвионој сали са најмодернијим уређајима за донацију органа су довели "донатора" Србију. Оперљацију врши приправник, а по профедији џелат са дебелим искуством. Орган очекује Албанија. Приправник је успешно прошао обуке у жутој кући. Донатор није дошао својевољно,већ је мучки изударан и онесвешћен приведен, али су му на операционом столу рекли да је пред банкротом и да ће се овим новцем спасити стечаја. Рез је већ направњен и управо се даје анестетик. Ментор операције током успавњивања прича донатору како му је он пријатељ и да је све то и у његовом инетресу. Поједини делови тела су већ то прихватили. Донатор још није потписао донаторску картицу и то је неопходан корак како би операција и формално правно била хумана. Треба само да потише и све ће бити у реду. Донатор не зна о ком се органу ради, мада на картици јасно пише - срце. Донатор се нада да је то неки други орган, Донатор све време нуди неке друге органе, а не зна да су му ти органи (без који може да се живи) већ извађени. Доктори на основу раније жилавост пацијента инсистирају да пацијент остане делимично будан и доровољно присуствује својој промени ("свести") на боље. Мозак је у тоталној збрци и удовима не даје никакве сигнале. Једина нада су пацијетова деца, која иако малобројна и малолетна имају истину иза себе. Треба да зовну Мајку (намерно велико М јер се имена држава пишу великим словима), која очекује позив и да све ове ишамара и убризга регенаератор донатору не би ли овај скочио. А кад скочи ...
