Нушић о Косову 1912- свака сличност је случајна

Замислите, дакле, митинг сазван на Орашцу на дан 20. јануара 1804. године. Отвара га Г. Станоје Главаш лепим и пригодним говором и предлаже да се Г. Ђорђе Петровић, звани Црни, изабере за председника митинга.
Г. Кара-Ђорђе заузима председничко место и, благодарећи збору на поверењу, даје реч једноме од сазивача, Господину Станоју Главашу.
Г. СТАНОЈЕ ГЛАВАШ: Браћо.Стање наше браће постало је до крајности несношљиво, и ми смо позвани да размислимо о мерама које треба предузети, да би се нашој поробљеној и намученој браћи помогло. Додуше, ми са пуно поуздања и поверења можемо гледати у Европу, утолико пре што нас је она, у племенитој тежњи да одржи мир на Балкану, преко својих представника убедила да тиме што нас Турци убијају и натичу на кочеве, нису никаква наша национална права повређена. (Тако је!) Стога ја, браћо, предлажем да се донесе једна резолуција, у којој би се изјавило гнушање према зверствима која се чине према нама и да се позове влада да предузме енергичне мере за заштиту српскога живља! (Дуготрајно: Тако је!)
Г. КАРА-ЂОРЂЕ: Којекуде, има реч господин Ђуша Вулићевић.
Г. ЂУША ВУЛЕВИЋ: Ја се, углавноме, слажем са мислима које вам је изнео мој поштовани предговорник, Господин Станоје Главаш, и имао бих само да учиним једну допуну његовом предлогу. Нас кољу, тај факт стоји, али ми не можемо, за љубав једне такве ситнице што ће нас пет-шест хиљада натаћи на кочеве, реметити мир на Балкану, који Европа жели да очува. Стога сам ја, да наша резолуција не буде написана распаљивим тоном, већ озбиљно и достојанствено, како би собом казивала да је израз људи који радо пристају да седе на кочевима и да висе обешени о крушке за љубав мира који Европа жели. (Тако је! Тако је!)
Г. КАРА-ЂОРЂЕ: Господо, позивам господина Јанићија Ђурића да прочита нацрт резолуције. Изволите, господине Јанићије, по души вас, прочитати!
Г. ЈАНИЋИЈЕ ЂУРИЋ (чита нацрт резолуције која гласи):
Грађани свих редова, сакупљени на данашњем митингу на Орашцу, а по саслушању свих говорника, једногласно констатују:
1. да је услед анархије, која је овладала у Турској Империји, доведен у питање опстанак наш;
2. да је последњи покољ, који је извршио дахија Аганлија у београдском округу, у коме је са свога огњишта растерана незаштићена српска сиротиња, изазвао силно узбуђење код нас свију;
3. грађани српски, окупљени на митингу, најодлучније дижу свој глас противу насилног и сталног, систематског истребљења српскога живља у Турској;
4. позива се цео народ да, без обзира на величину жртава које ће поднети, предузме све и најенергичније мере за брзу заштиту нашега живља у Турској Империји.
Г. КАРА-ЂОРЂЕ (по прочитању): Прима ли се ова резолуција? (Сви једногласно: Прима се!)
Г. КАРА-ЂОРЂЕ: Е, сад, којекуде, позивам вас да се мирно и достојанствено разиђете својим кућама, а ми ћемо ову резолуцију ставити у архиву манастира Благовештења, како би била сачувана за потомство. (Дуготрајно одобравање).

Да констатујем и подсетим - наде увек има!

http://www.vestinet.rs/stav/posto-se-dohvatio-ekonomije-ceka-li-ga-sudbina-zorana-dindica-ili-borisa-tadica

Грешка у систему или људски фактор

Два дана након истека гаранција за ауто покварила ми се клима. 
Зовнем Рено сервис и питам их има ли каквог попуст или шта могу да очекујем и добијем одговор: "да су у питању сати, а не дани гаранција не би важила". Погледам форуме и брдo примера где је клима отишла након сервиса и гаранције. Поправа кошта око 650 Еура ( две просечне српске плате за оне који ово буду читали кроз пар година). Одем у сервис "Јевтовић ауто" у Чачку, оставим ауто, они кажу да сачекам. Сервис скоцкан, сређен, понуде ме да одем до ресторана и да попијем пиће јер ће трајати. Одем, ресторан у оквиру сервиса изгледа  "само тако", љубазна услуга, попијем пиће, налетим на познаника, лепо се испричамо. Да платим пиће, кажу нема потребе. Помислим - све ми ово смрди, ал ће да ме одеру на крају. Раде три сати, и кажу да не могу да открију квар и да морам доћи поново. Шта ћу, закажем термин и спремим живце  (а за новац, већ рачунам шта сам све могао да купим; а нисам - нити ћу). Господин (зове се Бобан) изведе ауто и мртав `ладан каже "клима вам ради". Изгледа да је до тастера, треба дуже да се држи, па ако смета могу да дођем када ми одговара. Ја пресрећан, да частим човека, неће ни да чује. Инсистирам, ал` опет човек неће новац. Кажем "могао си ово наплатити колико си хтео, изгубили сте доста времена то је најмање што могу". Неће и тачка. 
Одем са утиском да је ово као да сам нашао 650 Еура на путу! Сад размишљам да ли да званично и јавно похвалим господина, ал` не знам каква је политика фирме - да не добије отказ. Шалим се! Има још људи који знају да се носе са искушењима ... НЕМА ПРЕДАЈЕ!

Купујем продајем

Увод:
Као што је већ познато добром делу чачанске јавности покушавам да заменим стан за већи. Како то не иде само од себе, саветовали су ме да прво продам мој стан, па да купим други. Ово сам могао и сам да се сетим, но преценио сам могућности агенција за некретнине.
Разрада:
 Елем, дневно се пар пута нађем у улози и продавца и купца и напокон сам почео да схватам шта је трговина. Ово је веома добар начин да се проникне у психу како купца, тако и продавца (термина познатих широком слоју потрошачког друштва). Оне фазоне које ти "продаје" купац, мало пре си ти "продавао" , али уствари си их дан пре чуо од другога и тако после пар дан затвори се круг и нема шта ново да се чује. Тако да се већ осећам супериорно у односу на преговарача. Каква ли су тек искушења трговаца који ово раде вековима! Бог им упомоћ!
Ситуација у агенцији:
Ја- хтео бих да заменим мањи стан за већи.
Агент - то је немогуће. Боље да продаш, па да купиш.
Ја - то сам могао и сам. Мислио сам да имате неке понуде, па да урадим одједном целу трансакцију. Није хитно, па кад будете имали ви јавите.
Агент- не може то тако. Дај ми податке. Колико продајеш стан.
Ја - каква је цена реална ...
у преводу - када сам продавао стан цене су ниске, сваки дан падају, слабо се шта продаје, мој стан мало вреди, зато што је задњи спрат ( а ја рекао да није), а он каже није то битно. Када купујем (након пар минута) скроз друга прича, да сам морао да реагујем "јер ја, стварно, изгледам тако глупо" и "опростите на мом глупом изгледу, ал ја нешто не могу да схватим". Агент ме сада убеђује- Шта има везе што је задњи спрат, станови се брзо продају. Они имају своју мантру, уствари две верзије једне мантре  и цепај .... Зато је у свим озбиљним трговинам позиција набавке изричито одвојена од продаје.

Ситуација од данас: долази потенцијални купац и ја морам прво да поспремим стан. Да ми је, којим случајем, нека друга, виша сила то наредила било би великих негодовања, а овако сам добровољац. Мора да се остави комерцијални утисак, нема шта. Долази купац са познатим арсеналом. Ако није заинтересован, неће ништа рећи, али ако има воље да купи почеће да налази мане стану. Ја, искусно, кажем да су ми мане познате и да их има још које ће тек касније приметити. Калкуланти, после овога напуштају даље преговоре, а остају само они заинтересовани који одмах почињу са ценкањем:
- има ли места корекцији?
Ја - познајући своју похлепу свака понуда преко изнете цене би ми била прихватљива.
После ове реченице увек иде мало мука, кисели осмех и остају само тврди преговарачи. Данас сам се први пут упустио у разговор са тврдим преговарачем.
Раније је било изношење ниже понуде с наглим устајањем и поласком ка вратима уз обавезно застајкивањем .  Онда при одласку: "када будете пристали на понуђену цену јавите се". Људи не схватају да овом реченицом дозивају неку несрећу продавцу, јер поштен продавац је спреман да "коригује цену" на ниже само ако га задеси нека љута невоља и несрећа коју би купац искористио. "Из`е`м ти ћар".
Међутим, тврди преговарач и даље инсистира да изнесем нижу понуду. Мој закључак нажалост нисам смео да изговорим јер бих остао несхваћени трговац (поспрдним жаргоном филозоф или мислилац бленто). Морам га овде изнети - по мојој теорији свако обарање цене (у народу познатог као попуст, рабат, дискаунт, акција,добра воља или како већ) је признање да си имао намеру да обманеш купца - да си раније (пре попуста) хтео да му нешто продаш више него што вреди. Ја бих то законом санкционисао. Међутим, ту је сва драж: имам утисак да продавцима и није стало да продају робу него да погоде цену која у себи садржи проценат обмане (у народу познате као маржа или ти профит, вајда или ти ћар). Купац који је добио попуст се осећа срећно и усхићено само у тренутку куповине. Одмах после трансакције долази до сазнања да има посла са човеком који му је раније нудио цену са обманом,  а онда остаје питање колико договорена цена има још прецењене вредности  и опет разочарење, или успеш да увериш себе да је то тако морало бити. Да појачам - данас на интернету видим попуст на ауто који сам скоро купио, и баш ми било криво шта сам га купио у време када није био на попусту, акцији и обећао сам себи да ту марку аута више не купујем (ал добро, ја ионако не памтим дуго тако да та моја непотребна комликованост и није битна).

Закључак:
трговина је много комликована ствар за мене , велико искушење, ал постаје занимњиво (ово задње под условом да ти није стало до трансакције по сваку цену).

Порука:
ако си купио нешто повољно искористио си туђу несрећу, незнање и пао си у искушењу, а ако си продао нешто повољно опет иста прича. Ал`, џаба, ето мене опет у транскацијама са сазнањем да нема љутње ако ми се нешто у трансакцији неповољно догоди, јер то је само пеглање ранијих или будућих купопродаја. Ипак, ако ми се деси повољна трансакција ко ће чекати неку следећу нивелацију, нимало пријатно. Но, најгоре пролазе они ккоји нису подложни нивелацијама, њих нажалост чека отпис на великом попису.

Kосово и ја

"Кажи ми шта мислиш о Косову и ја ћу ти речи какав си човек".
Кажи ми шта си урадио за Косово и ја ћу ти рећи шта ће бити са тобом.
 Брате Србине ако ниси стао у одбрану свога брата са Косова како очекујеш да тебе сутра неко брани. Ако те банка на превару буде избацила из стана како ћеш очекивати помоћ оних који још увек имају свој стан. Ако останеш без посла како мислиш да ће се саосећати са тобом они који имају посао. Ако си стар или болестан како да очекујеш разумевање још увек младих и здравих. Ако ти неки сутра неки педофил-наставник злоставља дете у школи како очекујеш да ће још неко коме дете још није злоставњано стати уз тебе. Ако те буде тровао неко са храном , како ће ти помоћи они који још не занју да су отровани.  Ако ти послодавац избаци са посла и запосли неког млађег како ћеш очекивати подршку младих. Ако ти неко украде ауто, како очекујеш да га пронађу они којима ауто још није  украден.  Ако ти сутра буду вадили орган, како очекујеш да те брани неко ко још увек има све органе. Ето зашто је битно очување устава и Косова, јер ако га сад не очувамо све ово остало ће бити правно и исправно. На овом  примеру економије, здравства, социјалне политике, синдиката, запошљавања, образовања, исхране, производње, одбране и унутрашњих послова се види зашто је Косово толико битно.

Косово имамо да не би имали изговоре. У примеру Срба дат је најбаналнији поглед на истину. Обде  нема лажи и лицемерја. Нема Србина коме није дато да на свом примеру осети шта је нови светски поредак. Како се прави нови поредак преко сакнција, бомби, пљачке, отимачине фирми и земље, вађењем органа, подмићивањем, претњом, прављењем измишњених афера, злурадим текстовима у новинама, блаћењем националних институција, оркестрираним наступом медија, биохемијским и психолошким оружјем. Ко овде може да пристане на превару  правећи се да је не види.  Нема оправдања! Овде је све просто! Нема нисам знао! Све је очито и очигледно.
Питање за влаштодрзце је како су могли да потпишу споразум, а да су знали да Срби са Косова то не прихватају. Самим потписом су пристали су да то на силу спроведу. Није битно чија је сила, србски властодршци су је призвали и на њима је одговораност. Ако с овако брутално издали нашу браћу издаће и све остало.
Кажу да постоје гаранције и прозивају Србе са КИМа да узимају силни новац. Ако је тако онда би сви чланови партија који су ово потисали требали да оду на Косово да живе, а да тамошњим Србима уступе своје послове и имовину. Баш бих волео да им видим ираз лица и да ли би и тада причали као ће све биту уреду.
Зашто у споразуму нема повратка Срба, жуте куће, имовине где би могла да се провери воља друге стране. Зашто споразум не почне да се примењује кад се врате сви Срби, када се казне злочинци над Србима. То је толико нормално да се нико није сетио. Оног тренутка када држава Србија пренесе овлашћења на "Републику Косово" потписана је капитулација. о је овим споразумом договорено. Ја не учествујем у томе и косовск Срби имају моју потпуну подршку да  зарад свог опстанка ураде све што им је у моћи (и мојој и њиховој).
Они Срби удубљени само у своје личне пробелеме (као да Косово није лично) требада имају на уму шта ће бити са њима када не буду по вољи великог брата. Ако као нација нисмо способни да одбранимо свој народ, територију, културу и биће онда и не постојимо као нација. Већ смо само потршачи и јефтина радна снага.
Брате Србине ако ти ово није јасно, или се завараваш да је то сасвим прихватљиво врло брзо ћеш осетити и на својој кожи. А тада ће можда бити касно. За истину неће јер је она вечна, али за тебе ће бити касно.

Косово је моје огледало. Косово је твоје огледало, Косово је и њихово огледало.

"Преговори" о "Косову" и вађење органа

У еминентној операвионој сали са најмодернијим уређајима за донацију органа су довели "донатора" Србију. Оперљацију врши  приправник, а по профедији џелат са дебелим искуством. Орган очекује Албанија. Приправник је успешно прошао обуке у жутој кући. Донатор није дошао својевољно,већ је мучки изударан и онесвешћен приведен, али су му на операционом столу рекли да  је  пред банкротом и да ће се овим новцем спасити стечаја. Рез је већ направњен и управо се даје анестетик. Ментор операције током успавњивања прича донатору како му је он пријатељ и да је све то и у његовом инетресу. Поједини делови тела су већ то прихватили. Донатор још није потписао донаторску картицу  и то је неопходан корак како би операција и формално правно била хумана. Треба само да потише и све ће бити у реду. Донатор не зна о ком се органу ради, мада на картици јасно пише - срце. Донатор се нада да је то неки други орган, Донатор све време нуди неке друге органе, а не зна да су му ти органи (без који може да се живи) већ извађени.  Доктори на основу раније жилавост пацијента инсистирају да пацијент остане делимично будан и доровољно присуствује својој промени ("свести") на боље. Мозак је у тоталној збрци и удовима не даје никакве сигнале. Једина нада су пацијетова деца, која иако малобројна и малолетна имају истину иза себе. Треба да зовну Мајку (намерно велико М јер се имена држава пишу великим словима), која очекује позив и да све ове ишамара и убризга регенаератор донатору не би ли овај скочио. А кад скочи ...

Или Косови или ЕУ- варијације на задату тему ...

1. Када би ЕУ била на нашој страни и нудила нам да потупно повратимо Косово и Метохију и да за узврат добијемо пуноправно чланство био бих против уласка Србије у ЕУ. Ово је логично размишљање када се узме у обзир каква је будућнос сиромашнијих (нису немци) чалнова ЕУ.
2. Када би нам ЕУ нудила да одмах постанемо чланице ЕУ, а да за узврат изгубимо Косво би била издаја - (Продаје вере за вечеру)
3. Ово што се сада дешава није ни издаја већ шизофренија. Ви  се одрекнитне Косаова, ми вам нудимо могућност да уђете у преговоре о чланству, али некако објасните својима да од тог чланства не очекују никакву економску корист већ да ће добити систем вредности.
4. Једино што је лагитимно је да нам помогну да повратимо Косово , а да нам за узврат гарантују да никада нећемо бити члан ЕУ.

0. Решење за преговоре. Чим постанемо равноправни чална ЕУ ( Србија са Косовом) у оквиру ЕУ Косово ће се третирати као независна држава. Како се то никада неће десити можемо им дати и столицу у УН. До тада важи 1244. При уласку у ЕУ постоји референдум, па ко гласа - гласао је.

Дарвинизам је расизам

Закључак из наслова је сасвим логичан ако се повежу три чисте:
- мајмун је евулуирао у човека
-еволуција је стална и незаустављива
-мајмуни још увек постоје на земљи, а такође и људи.

На основу овох поставки дарвнизма заклључује се да ће део људксе класе евулуирати у вишу расу, а део остати на нивоу човека (аналогно мајмунима).  Ова поставка је уједно и поставка расизма - постоји виша и нижа класа људи.  Ако бих ангажовао било каквог адвоката мислим да бих мога на суду да утужим сваког наставника који ову теорију јавно износи.