ITopija -Implementacija Big Data u politički sistem i algoritam kao vrhunski autoritet

Bio jednom jedan eltini vojnik koji je sve svoje veštine stečene na teškoj obuci uložio za osvajanje cilja. Čim ga je osvojio zaključio je da je cilj bio bezvredan i poklonio ga akademcu. Akademac nije znao da je bezvredan, a i nije znao šta će sa tim, pa ga je prodao korporacijama. Korporacije su ga platile mnogo više nego što je akadamac očekivao i  svima ga besplatno podelili.

Iako počinje i završava se kao bajka, ova priča je istinita  i ujedno najkraća moguća o internetu. Oni optimistični bi rekli da je idealna jer nešto što je vojinik osvojio svi su dobili besplatno, korporacije se obogatile, akadamac dobio ugled, a nije bilo žtrava . Problem je što se ta priča nije završila, a svaki obrt je bio nejmanje moguće očekivani, tako da svi sa zebnjom čekaju sledeći potez ovih što su ga dobili besplatno.

U tom optimističkom duhu pre sledećeg obrta sve se digitalizovalo i postalo online osim politike. Elem, kada se nešto digitalizuje, dobija status ili jesi (0) ili nisi (1) dok je jedino u politici osalo mož' da bude (0<X<1) al'  ne mora da znači (Y=1-X)!

Model nije teško postaviti, ostaje pitanje volje koja nije sada tema. Sada je tema model.

U političkom sistemu postoje dve grupe učesnika - birači i izabrani. Izabrani odlučuju, a birači trpe posledice loših odluka ili uživaju u blagodatima dobrih odlukama.  Retke su odluke koje su na štetu svih dok su uobičajene odluke koje jednima štete, a u korist durugih. Ideja je da podela ne bude rigorozna, već da interes jednog pojedinca bude ugrožen u korist nekog drugog interesa tog istog pojedinca.

BlockChain tehnologija omogućuje da se preskaču autoriteti i ako je uspeva u novcu koji je u stvari najveće pitanje poverenja može i u izboru autoriteta zakonodavne vlasti. Ne bih žurio sa algoritmom kao vrhovnim autoritetom već bih predložio Informacioni model sa aspekta postojećeg političkog sistema.

Na javnu raspravu se iznose političke dimenzije. Dimenzije mogu da budu socijalna pravda, nezavisnost, očuvanje prirode, porodične vrednosti, visina plate, visina penzije, visina poreza, nivo zdravstvene zaštite, ekonoska stabilnost, ekonomski prosperitet, broj radnih mesta, obrazovanje, kultura, hrana, zdrava hrana, vojna moć, nivo sloboda, teritorijalne aspiracije , ekonomske unije, vojne unije ... ma šta god i koliko god... Političke partije odredjuju targete. Tj odnos ovih dimenzija koji po njihovom mišljenju čini društvo maksimalno poželjnim.

Glasači biraju svoj interes. Taj svoj pogled na svet definišu kao odnos ponuđenih targeta. Glasači mogu svoju glasačku volju da ustupe nekom drugom  - zastupniku glasača. Taj će u, nekom širem okviru sa poznatom devijacijom, da ga pretoči u svoj politički kapital, a glasaču u konkretnu  korist. Ova evidencija je javna i svaki glasač  ima pravo da promeni stav i bilo kom trenutku i online odluči o promeni zastupnika, a samim tim i o vlasti. Zastupnici glasača ili političke partije se bave vladanjem, tj sprovođenjem u delo zadatog targeta. Prate se skorovi i tendencije. Članovi partija materijalno odgovaraju za neuspešnost sprovodjena odluka ili naplaćuju procenat od uspešnosti i međusobno ga dele, spram odgovornosti. Ako se otkrije neka malverzacija svi članovi partija materijalno nadoknađuju nastalu štetu uvećano za verovatnoću da je bilo i drugih neotkrivenih. Ta se verovatnoća opet da izračunati. Postavlja se pitanje ko nadgleda taj algoritam, te podatke, ko izračunava težine, ko kontroliše kontrolore ... pa tu je dobar BlockChain ali tako da mineri nisu oni koji imaju više novca da kupe hardver već svi pravni akteri  spram definisane moći- to su opozicioni zastupnici, razne organizacije, udruženja građanja, udruženja novinara, zaštitnik građana, zaštitnik kupca, tajna služba i kod svih se nalazi odgovarajuća kopija  i podatka  i algoritama.  Definišu se prava pristupa podacima, spram stečenih privilegije. Postoji jasan metod izračunavanja privilegija. Npr. procenat preplaćenog poreza, ktitorstvo, broj osvojenih medalja, broj citata u naučnim krugovima, volonterski rad, briga o starijima, očuvanje zdravlja drugih, broj krivičnih prijava, ponašanje u saobraćaju, na javnim mestima, sportskim takmičenjima... Kako se odlučuje - pa spram istih target koji su i na glasanju bili sa tim da je potrebna dvo trećinska većina.

Ustavom se definišu teme koje nisu za razmatranje - a to je žaštite integriteta zemlje i podataka i obezbeđenje javnog reda i mira. Ti resori se naravno prate i mere sa svih aspekata (npr slobode građanja, socijalnog mira) i kada se naruše okviri pravni zastupnici mogu da smene resornu vlast iako nemju većinu po pitanju drugih targeta. Algoritasm može da konstatuje i kolaps i uručavanje integitteta, suvereniteta i uticaj okupacionog intevencionizam, Naravno svi složeni mehanizmi mogu da se upotrebe je je obrada podataka brza i u poredjenju sa sadašnim sistmom dizanje ruke u parlamentu mnogo moćnija. 

Vlasti odluči da se povaća štednju u domaćoj valuti. Svi valsnicima te većine su po automatizmu  konvertuju imovinu u domaću valutu i sve transakcije prebace u domaćoj valuti.  Ili odnos prema penzionerima mora da se poboljša. Svi članovi delegirane većine  su dužni da 10 sati nedeljno volontiraju kod penzionera po izboru alogritma.  Utvrdi se višak radnika  u javnom sektrou, prvo se otpuštaju učesnici donosioca te odluke. To bi dovelo da velike zainteresovanosti za politička delovanja. Dao si svoj glas nekom zastupniku i  zbog toga si ostao bez posla. 

Ovo je samo mali deo, da bi se shatila velika moć obrade podataka. Nema potrebe u detalje jer je jasno da je to veliki  i vrlo izvodljiv posao.

Postoji opravdan strah da ovaj model već neko drugi priprema i kao vlasnik originalne ideje zadržava sebi pravo da ga iskoristi za svoje dobro, tj. zloupotrebi za opšte dobro. Ovo što je meni palo na pamet, sigurno je padalo na pamet i onima koji trenutno imaju vlast i koji žele da i buduće mehanizme vlasti zloupotrebe, pa ostaje bojazan da ovo moje pisanije bude promocija predstojećoj zloupotrebi.

Kako programirati program koji bolje programira od programera koji ga je programirao

Da budem jasan   - to je se već isprogramiralo.  To čak i nije bila namera, a i da je bila, programer je sigurno bio dobronameran. Neko zlonameran bi zaključio da će sada i programeri ostati bez posla. Međutim, to se neće desiti još neko vreme jer se čeka da ovaj novi program napravi još bolji program koji još bolje programira od programa koji ga je programirao... Ne zna se tačno kada će se to dogoditi jer se još uvek programira program koji će to odlučiti.

U međuvremenu, svi ostali stvaraju  pepertuum-mobile čije su jedine žrtve oni/mi/svi. Dakle, nisu samo programeri krivi već korisnici programa koji pristaju da besplatno ostavljaju podatke svuda gde stignu. Naravno da je krivična odogovrnost samo na onima koji te podatke prikupljaju, obrađuju i prodaju. To su ujedno i najveće i najuspešnije IT korporacije čiji su vlasnici mahom filantropi. Dakle, ljudi koji vole druge ljude osnivaju korporacije čiji je osnovni smisao  kažnjiv sa aspekta krivičnog prava i čiji je ekonomski model takav da oni ne mogu da budu krivično gonjeni, a i što bi jer su prihvatili da vole ljude i čovečanstvo kao takvo.

Kako je sve počelo:

1.Tako što su neki zaluđenici pravili programe pune grešaka. Pravili su programe koji nisu radili ono što se očekuju, ponekad zato što programeri nisu  poznavali tuđe potrebe i druge struke, a ponekad nije imao ni ko da to proveri. Ponekad  je i ima ko da proveri ali su učesnici imali neporavdano poverenje jedni u druge, ili su misli da će to onaj drugi odraditi.

2. Programeri su počeli da rade programe koji su radili ono što se od njih očekivalo. Medjutim, nije se mnogo očekivalo.

3. Onda se od programa  očekivalo više, pa su počeli da se prave virusi. Tu su trenutno najaktivnije tri grupe. Prva grupa su aktivisti, ma šta to značilo, druga grupa su kriminalci i treća, najjača grupa su službe najnaprednijih država. Kada su su se ovo treći uključili pojavila se potreba i mogućnost  da se prikupi ogromna količina podataka.

4. Sa ogromnom količinom podataka algoritmi su počeli da zaključuju bolje i preciznije od onoga za šta su bili namenjeni. Ni programerima nije bilo jasno kako njihov algoritam precizno zaključuje, ali to sada više nikoga nije zanimalo.

5. Kao kod svih javnih radova bili su potrebni dobrovoljci, radne akcije i udarničke znake, pa su se pojavili programi koje zovemo društvene mreže. Oni su besplatni, a njihovi vlasnici najbogatiji ljudi na svetu! To znači da ti algoritmi dobro pogađaju čim donose toliko novca. Trenutno nam izgledaju smešne reklame na tim sajtovima, to što se patike i dalje pojavljuju iako sam ih kupio u medjuvrmenu... Medjutim, osim robe na tržištu su se pojavili i politički stavovi, bračne i vanbračne ponude, moralne norme i verska ubedjenja, nešto šta bas nije očigledno i nema jasnu sliku ni precizno iskazanu cenu.

5.1. Poznati novinar-istraživač je od Facebook-a tražio ciljanu reklamu za nepostojeći prozivod koji bi navodno plasirao ljudima koji imaju izrazito militantne i antisemitske poglede. I dobio je uslugu. Facebook mu je garantovao da je reklama isporučena na ekran njihovih korisnika za koje su sa sigurnoššću znalo da su ekstremni i militanti  i to sve za 30 dolara.

5.2. Kada su bili izobri u Americi novinari istraživači su tražili ciljanu grupu ljudi koji sigurno neće glasati za jednog kandidata, a mogli bi za drugog kako bi im slali meterijal koji bi podsvesno uticao da ne izadju na izbore. Istraživanja (koja su opet radjen po ovim algoritmima) su pokazala da su samo za nekoliko dana imali uspeh kod 270000 ljudi. To ih se naročito ticalo kada su saznali da je pobednik imao 100000 glasova više i da je njihov online eksperiment direktno odlučio  izbor najvećeg autoriteta vlasti.

5.3. Od Google-a je tražena i dobijena informacija o skupini ljudi koji na osnovu svojih poruka, ponašanja, brisanja, pretraživanja imaju predispozicije za manijakalne poremećaje. Novinari su se lažno predstavili kao  zdravstvena ustanova. Dobili su podatke. Kasnije su angažovali priznate stručnjake iz te oblasti i  ispostavilo  se, nažalost da je Google bio u pravu. Psiholozi su sa sigurnošću zaključili da ne postoji dovoljno stručnog znanja da se ovo predvidi, već je zaključeno da je Google-ov privatni algoritam uspeo zahvaljujući  sistematskim podacima o prethodnim ponašanjima drugih takvih korisnika. Odakle Google-u sve ove informacije niko nije znao da objasni.

5.5 Na tržištu garderobe, mode i modnih stilova najpreciznije je utvrdjeno ponašanje hipstera koji sebe smatraju unikatnim i posebnim. Možda su se i drugi dali zavarti, ali algoritam ih je najbolje predviđao. To je, osim ironije i  najbolji pokazatelj ako su programi prerasli sami sebe, a programere poodavno.

5.6. Na početku mi je izgledalo smešno kako svi ljudi pričaju o istim temama, kako čitaju iste vesti, pričaju iste viceve i pozivaju se na iste izvore, za koje niko ne zna da li su autentični i tačni. Medjitim, kako vreme prolazi samo ovo zadnje ima tendnciju da se ne manja. Hoću da kažem, da će vremenom svako čitati svoje vesti, pričati svoje viceve i pozovati se na izvore informacija koje su samo za njegov ekran namenjene. To će dovesti do ukidanja javne diskusije, javnog mnjenja, opšteg dobra i zajedničkog interesa. Kako se prikuplja sve veća i veća količina podataka, kako se ti podaci sve brže i brže obrađuju dolazi se do trenutka kada će algortiam bolje suditi o robi nego kupac i čije ćemo odluke potpuno prihvatati jer su zaista racionalne i nastale na iskustvu milijarde ljudi. Nakon robe na red je stigla usluga - turisticka, bankarska i kockarska.  Zatim su na red došli politički stavovi, uverenja, verovanja, moralne norme. Onda prosuđivanje o drugim ljudima, pa o prijateljima, sopstvenoj daci  i na kraju o sebi samom ćemo bolje znati ako se oslonimo na aplikacij i naše pređašnje iskustvo koje je stavljeno u korelaciju sa bilijardama doživlajva milijardi ljudi koji pripadaju milionima profila. I to promptno i besplatno.
5.7.1 Alogortimi za prosudjivanje su pojačani uticajem onih koji plaćaju (obično reklame). Oni što plaćaju reklame su prinuđeni da budu agresivni. To znači da ćemo vremenom biti pogađani onim reklamama koje se namenjene baš za nas, za naš sistem vrednosti, navike, običaje, ponašanja, emocije, duhovnost, duhovitost i doživljaje ali pojačani agresivnošču prodavaca koji ne želi da ga uočimo ali želi da uošimo njegov priozvod koga prihvatamo kao opšti standard. To šta se pojavilo u tvom oglasu, neki traš, trač, kič, vulgarnost, eksplicitnost, teorija zavere je posledica toga što sajt na kome si ima više informacija i preciznije mišljene o tebi nego ti sam. Sa kim si takav si plus  agresivniji. Iako ovog puta ne biraš društvo već ti se izračunava, odgovornost ostaje ista jer ljudi i dalje imaju slobodu da sami donose odluke pa taman i ta odluka bila da neko drugi odlučuje. Problem će biti izraženiji onda kada se budu profilisale grupe sa ekstremno različitim ciljevima koje će biti potpuno suprostavljene jedne drugima.Koje vesti čitaš,  koje sadržaje sada gledaš će te opredeliti  u kojoj grupi ekstemista ćeš se sutra naći.

5.6.1. Ja sam samo hteo da iznesem svoje iskustvo  da ovako ne može u nedogled i da će jednom morati da se sve resetuje. Nema ko nije čuo za vic - izadješ i udješ  i probaš ponovo. Još ni jedan program nije napravljen bez greške, niti će jer je ljudskih ruku delo, barem u osnovi. 

5.6.2.Nema stvari kolje ljudi nisu zloupotrebili. 

Priča se o novoj internet povelji, o regulativi, novom internetu, blockchain internetu, dark internetu.  Do tada ...

0. Umesto kraja nekoliko retrospekiva koje nisu sa sajtova o teorijama zevere već prikupljene sa respektivnih mesta.

0.1.Postoji program koji može da pogodi koje tastere kucate na tastaruri (zna šta pišete) ako ste u blizini ostavili mobilni telefon sa najnovijim akcelerometrom. Zanimljivo je to što se za ovaj deo, koji mahom služi za rotiranje ekrana u odnosu na položaj, smatralo da nema potreba da se štiti od virusa jer ne može da se zloupotrebi!

0.2. Nekada smo se smejali bakicama koje su pitale da li virus sa računara može da se prenese na čoveka. Sada se ispostavilo da su bake jedine bile razumno oprezne jer se jasni slučajevi gde su ljudi smrtno nastradali od virusa sa računara.

0.2.1.  tako što je virus ubačen u  putničko auto serijski prozivedeno  i to mobilnom signalom. Namerno su onesposobljavao kočnice kada vozilo  pređe brzinu od 90 km/h.

0.2.2. tako što se bežično ubacio virus u uređaj koju je lekari krajne dobronamerno ugradili pacijentu.

0.2.3 tako što je mnogo ljudi stradalo kada je cela regija  ostala bez struje  time što je uredjaj za kontrolu napajanja bio zaražen virusom kao posledica ucene na legitimnu vlast. Ovo je bila epidemija.

0.2.4. tako što je u labaratoriji razvijen virus koji je pušten kroz ceo internet i čija je jedina svrha bila da se infiltira u neki uredjaj u iranskoj nuklearci. Ovo je mogla da bude pandemija.

Maturanti u sistemu ponude i tražnje i... kakve to veze ima sa BitCoin

1.Zainteresovati publiku

1.1. Kupio sam 15 BitCoin-a kada su vredeli 200 dolara . Sada vrede 17000. Očekivana Zarada 252.000 dolara.

1.2. Prodao sam 15 BitCoin-a kad su vredeli 300 dolara po komadu. Sada vrede 17000. Faktička zarada 1500 i realni gubitak 250500.

1.3. If not exist 1.1. then FAIL.

1.4. if  1.1. exslucive exists then SUCCESS

1.5 if  (1.1.  AND 1.2 )  is true then postoji zantersovansost publike da sasluša programersku priču o ponudi i tražnji, kao odnos uspeha i neuspeha. Continue 2.

2. Opšti uvod -Sistem ponude i tražnje

2.1. Evolucija - Odnos ponude i tražnje u prirodi- Borba za opstanak

2.2. Revolucija - Odnos ponude i tražnje u društvenim i političkim odnosima. Kada jedna društvena ili politička struktura dovoljno zloupotrebi mehanizme onda se resetuje sistem tržišta. U zavisnosti od ponude i tražnje u vojnim odnosima moguć je i rat.

2.3. Emocionalni odnosi - U jednom trenutku se pojavi potražnja za lepim i duhovitim, a kasnije ako ta ponuda ostane ista dolazi do zasićenosti potražnje i promene tržišta. Proradilo tržište  novca, uticaja  i moći..., a lepima  i duhovitima je obično teško da budu savršeni i pokriju sva tržišta.  Dobra profilacija u jednom trenutku obično znači lošu u sledećem. Definicja vremena kao jedne od dimenzija tržišta - ako se do dvadesete ne prolepšaš, do tridesete ne opametiš i do četrdesete ne obogatiš; kasnije nije ni  bitno. Ljudima nakon četrdesete obično ostaje samo da trguju iskustvom; neko sa dobrim, neko sa lošim. Od ovih sa pozitivnim iskustvima teško da se može bilo šta naučiti jer nisu svesni da su imali sreće. Ove sa lošim iskustvom ne treba slušati jer su se okolnosti promenile. Najbolji primer toga je vaspitanje i generacijski jaz.

3. Uvod u temu

3.1. Tržište obrazovanja, zanimanja, znanja, racio inteligencije, socio inteligencije i moralnih kvaliteta. Moju generaciju su vaspitali da treba učiti, obrazovati se, da ne treba ulaziti u tuđ auto i primati nepoznate ljude u stanove. Od moje generacije su najbolje prošli  vlasnici online sajtova UBERA čija je osnovna ideja da ćes se voziti sa nepoznatim čovekom,   i AIRBNB rentiranja sopstevnog stana strancu. Zatim, ljudi koji nisu trošili vreme na obrazovanje već su bili na pravom mestu kada je počela tranzicija i nisu imali moralnih nedoumica da se saosete sa štetom ostalih.  Ciklične promene - Nekad su ljudi sa fakultetom dobijali dobre poslove i platu, pa je počela inflacija diploma tako da sada diploma ništa ne znači. Trenutna situacija je velika ponuda demagogije i diploma, a mala znanja, odgovornosti i moralnih kvaliteta. To znači da će u sledećem ciklusu biti velika potražnja za moralnim ljudima koji imaju znanja. TU JE ŠANSA

3.2. Uspeh obrazovanja i industrijska revolucija. Neuspeh obrazovanja i IT revolucije. Ponuda i potražnja podatka i znanja. Proces pratvaranja podatka u odluku. Nekada je bilo bitno raspolagati informacijom i oni koji su je imali mogli su lako da je iskoriste na svoju korist. Danas ima mnogo informacija, svima  dostupnih, pa su se nametnuli  algoritmi  za pretvaranje informacije u znanje pa u odluku. Primer -Vrednost slike iz albuma iz prošlog veka  i vrednost slike sa instagrama. Velika ponuda slika i mala vrednost. Globalizacija Trend Setera i provincijalizacija nekada moćnih centara.

3.4. Nekada su ekonomski poslovi podrazumevali komercijalu, marketing, vodjenje knjiga prema zakonskoj regulativi, procena rizika za kredit... Nažalost, okruženje i inputi nisu bili jasni i precizni  pa su najbolje prolazili oni koji su znali da iskorite rupe u procedurama. Mešetarenje i neprofesionalizam je dovelo do obezvređivanja obrazovanja. To je dovelo  da poslove ekonomiste može da obavlja i obavlja ih bilo ko, a najčešće preduzetnik koji po svojoj definiciji to i najgore radi.  Medjutim, uvodjenje IT  kao digitalizacije ("ili jesi ili nisi") posao ekonomiste postaje stručan, čak i naučan, jer u kombinaciji sa statistikom i  matematikom,  ekonomija i IT prave "razliku na terenu". Ta se oblast zove Business intelligence , Data  mining, Big Data, a zanimanje Data sciantist.

4. Tema -Ekonomija i IT

4.1.  Lična iskustava. Studiranje FONa i kako loša pozicija može da postane prednost. Došao sam iz grada gde je samo jedan vršnjak imao računar, a na drugoj godini fakulteta sam  bio jedini bez računara. Prinuđen situacijom počeo sam da sarađujem sa profesorima na realnim projektima iz  ekonomije preduzeća  i počeo  među prvima da zarađujem  i da učim ekonomiju za koju sam malo pre toga bio ubedjen da mi nikada neće trebati!

4.2. Prvi posao i prva aplikacija - Obračun kamata- otišao kod finasijskog direktora da mi da formule i stope za obračun kamata, a on mi rekao da su upravo mene zaposlili da im napravim program koji će da radi obračun kamata i da  to kompjuter treba sam da radi, a ne on da objašnjava meni!

4.3. Uvođenje PDV-a u  Srbiju. Radio za firmu koja je jedina imala rešenje pre starta zakona jer smo proučili zakon i našli brdo nelogičnosti, koje smo sa zakonodavcom delom ispravili. Takav pristup doneo do velike prihode jer je veliki broj firmi kupilo taj program. Većina tih neuskaldjenosti i dan danas postoji. Da je neko IT pismen donosio zakon tada bi evidencije  bile znatno jednostavnije i ne bi postojala mogućnost pronevere PDV-a. Umesto komlikovane regulative potrebna je jedna tabela sa 6 kolona, (KIR/KPR, PDVBroja, PRVPeriod,Status,Stopa,Osnovica)

4.4. Obračun cene koštanja - preciznost cene od 95% otkrila je da su postojali proizvodi koji su prodavani ispod cene koštanja i artikli kojima može da se spusti cena kako bi se uspešno osvojilo novo tržište. Preciznos do 98% bi dovela do većih troškova nego što  bi bila korist.

4.5.  Sistem za podršku odlučivanju - Upravljajnje cenovnicima, akcijama, zalihama,  poručivanjem. Knjižna odobrenja na količine, plaćanja, vredost ...  Market/basket analiza- koji artikal se sa kojim kupuje, pa se salje ponuda. Koji kupac redovno plaća obaveze, a nije kupovao top 5  najprodavanijih artikala. Merenje učinaka u uslužnim delatnostima - Z(i) skorovi, standardne devijacije, trendovi.  Sistem ocenjivanja i nagradjivanja. 

4.6 Tržiste podacima. Virtuelna ličnost i avatori sa društvenih mreža. Globalizacija podataka koje besplatno dajemo, a Google, FaceBook i ostali ih skupo prodaju.

4.7. Predikcije prodaje,  glasanja na izborima. Stratumi i ciljno tržište.

5. Umesto zaključka

5.1. Tržište autoritetima i poverenjem.  Nastanak novca i uloga banki i državnih insitucaija. Svetska ekonomska kriza 2008. i pronevera autoriteta. Istraživanje tržišta poveranja u ljude, banke i državne institucije i korporacije. Vrednost brenda i korporacije kao nalsednika autoriteta. Poredjenje Adidasa i ministarstva. Life Coach VS rodoljublje. TED deterdžent kao sredstvo plaćanja na crnom tržištu droga u Americi

5.2.  Šta je internet i njegova ograničenja. Samo digitalni zapis se prenosi i to kopiranjem. BlockChain protokol i nastanak virtulenih valuta kao posledica gubitka autoriteta. Šta je BITCoin  -Novac, sredstvo plaćanja, valuta, ili investiciona jedinica ili ???

G17+

Tek iz ove vremenske perspektive mi je jasno da  G17+  znači Godina 17 i više ...

5. okotobar 2017.

Zašto su porodični vikendi na Zlatarskom jezeru tako dobri i uspešni.!?

U duhu modernih naslova novinskih članaka evo i ja da postavim glupo pitanje kao naslov. Međutim, za razliku od novinara gde je odgovor svima razočaravajući u ovom slučaju je efektan, ako nikom drugom ono bar meni.

Redom:

Definicija dobrog vikenda - odeš sa prijateljima i vratiš se bogatiji za jedno lepo druženje.

Definicija dobrog vikenda na Zlatarskom jezeru - Odeš sa prijateljima, a vratiš se sa rodbinom i bogatiji za jedno lepo druženje u prirodi i vrlo vrednom nekretninom!

Ovako:

Čačanin, sa kojim sam se sprijateljio zahvaljjući druženju naše dece, me pozove da porodično odemo za vikend na Zlatarsko jezero. Smestimo se kod njegovog rođaka za koga se ispostavi da mi je bio školski drug. Njegov otac nam objasni da tek pristigli gosti sebe pogrešno smatraju prijateljima. Tek kad se iznenadismo objasni da su nam prababe rođene sestre. U znak ushićenja i radosti odemo da se provozamo čamcem po jezeru. Ja mu pokažem gde se nalazi parče zemlje koje sam dobio u nasledstvo i za koje su mi tada rekli da ništa ne vredi  jer je neplodna i daleko od bilo kakvog puta. Školski drug se nasmeje i kaže mi da ta zemlja sada vredi iznenađujuće mnogo, jer postoji veliki broj zaljubljenika u prirodu i jezero koji  baš to mesto smatraju idealnim za vikendicu i da se redovno raspituju za vlasnika.

Jedva čekam sledeći vikend. 

Pozitivni uticaj potrošačkog mentaliteta na kognitivni razvoj detata u fetalno-predškolskom periodu

Sa prvačetom vežbam ja matematiku. Radili smo levo,desno i sabiranje do 10. Međutim, primetio sam i uticaj majke. Juče uđosmo u radnju gde piše akcija 20%. Stoji cena 3000 dinara i prvače ladno reče da je to  ustvari sada 2400! Samo kod majki matematika počinje sa računanjem akcijskih popusta, to od mene nije mogao naučiti. Napokon i ja da imam neke vajde od tog silnog marketinga. Sada sam ja na potezu da mu objasnim da je realna cena morala biti uvećana za 25% da bi se mogao obračunari popust od 20%. To će ići malo teže jer mu ni majka u to ne veruje!

Treći dan u školi i prve lekcije o institucijma i teorija relativiteta

Ja sam od onih roditelja koji ima potrebu da na sva usta  hvali učitelje, nastavnike... u kakvom sistemu živmo prosto se obradujem kada vidim da ih još uvek ima normalnih , a o onim drugim i ne želim da pričam jer su upravo onakvi kakvi smo i mi svi postali.
Medjutim, obrazovni sistem je sasvim nešto drugo. Evo kako se moj đak prvak upoznao sa sistemom kome i sam pripada.
 Dobio je pravo na besplatne udžbenike, ali nije mogao da ga ostvari. To je ujedno i prva lekcija o institucijama. Prvače sluša roditelje kako se mire sa tim. Ja mu objasnim da su oni već preživeli toliko nepravdi do sada da je ovo sitnica i već su se dobro navikli na bahatot sistema. Kada smo otišli da podignemo knjige opšti haos i krkljanac. Kada smo pokušali da odradimo to pre početka škole upozoravali su nas da smo poranili i da se strpimo do početka školeske godine, a kada smo tada i otišli upozoravali su nas da kasnimo i da treba da se strpimo. To je druga lekcija i prvak je pitao koji je to bio pravi trenutak kada smo trebali da odemo. Voleo bih da sam učitelj i da znam ovo objasniti, ja sam pokušao sa terorijom relativiteta, ali nije išlo. Strpili smo se i podigli knjige. Čim sam video da nema potpisivanja, da ih dobijamo u kesicama preko ramena i bez evidencije odmah sam znao da nešto nije u redu, a vrlo verovatno da neko i pere pare. Došli smo kući, jedna je bila duplirana, a tri su nedostajale. To je bila treća lekcija. Ovu dupliranu sam otišao da vratim, a ove tri da tražim. Iskusno nisam poveo sedmogodišnjeg maloletnika sa sobom. Već sam mu objasnio da mora da se nauči da živi u ovakom haosu ili će inače da pukne kao svoj otac. To pucanje još uvek nije spreman da  gleda , iako bi to bilo deo obrazovno vaspitnih mera i to sa praktičnom nastavom. Ispred biblioteke me je sačekala meni nepoznata žena, koja se nije predstavila. Pitala je šta treba. Ja sam se predstavio i pokušao da objasnim, a usledila je otimačina duplikata i priča kako nemam pravo na ostale knjige. To je bila četvrta lekcija. Tražio sam to u pisanoj formi ili da mi vrati knjigu, na šta sam dobio dobacivanje da sam bezobrazan, da pokušavam da ukradem knjigu! A ja ,budala, mislio da  ona krade! Ko se normalan ne bi zbunio. A kad sma već zbunjen što bih se prepirao sa tetkicom već tražim direktoricu da dobro iskoristim priliku kad sam već pukao. Međutim, direktorica još neiskusna, još  i ljubazna pa se namadoh sa kim posvađati, već morah poslati mejl ministarstvu. Tu se moja borba završava, ali tešim se da većina ni dotle ne bi stigla. To je bila i peta lekcija, a za prvi razred i jedan dan sasvim dovoljno. Pitanje je da li smo ikada imali veliki odmor!

MEJL:

Na ruke:

kabinet ministartva za prosvetu, nauku i tehnoločki razvoj,

Kopija: 

OŠ Milica Pavlović, Čačak

Ministarstvo za socijalna pitanja

Zaštitnik građanja

Srpska Napredna Stranka

Dveri srpske

Dosta je  Bilo

Blic

Kurir

N1Info

Poštovani,

Moje ime je Desimir Ćirović i ovim putem Vas obaveštavam da nisam ostvario svoje pravo za besplatne udžbenike koje ima treće dete. Moja deca idu u školu "Milica Pavlović" u Čačku. Jedno je peti, drugao četvrti i treće prvi razred osnovne škole. Predali smo zahtev za besplatne udžbenike koje se odnose na trećeg đaka iz porodice. To pravo nismo u potunosti ostvarili jer nedostaju tri knjige - dve za engleski i jedna za muzički. U školi je direktorica ljubazno obajsnila da propust nije do njih već da su od ministartva za prosvetu dobili takve direktive. Objašnjenje koje sam dobio je ili nejasno ili nelogično.

Hvala Bogu da sam u situaciji da kupim te knjige koje su očito potrebne tako da nemam želju da se tužim sa državom i tražim svoja prava. Ono što pitam je kako se sporvodi porodična politika i da li je jedna stvar ono što javno pričlate, a sasvim druga ono što sprovodite. Ovde želim da iznesem moju opravdanu pretpostavku, na osnovu dosadašnjeg ličnog utiska o državnim institucijama, da je u pitanju neka korupcija i prelivanje novca u privatne džepove, jer kad se nekom pravo uskrati onaj ko je taj pravo uskratio sebi obično pripiše "zasluge".

Nažalost, prinudjen sam da sadržaj ovog mejla prosledim i medijima, nekim političkim strankama i drugim institucijama jer ovakvi postupci utiču na gubljenje poverenja u institucije koje treba da sprovode politiku. 

Očekujem da dobijem uveravanja  da nije tačan zaključak koji se nameće da su ili institucije nakaradne ili politika koju sprovode. 

Umesto zaključka

Možda sam sadržj mejla trebao da prosledim i američkoj ambasadi, visokom savetniku i nekoj NVO, ali to su već lekcije za drugi razred osnovne škole.

Besmisleno kometarisanje komentara

U autorskom tekstu predsednika Srbije pročitah:

„Ikea“ menja način razmišljanja. Svakog pojedinca i čitavog društva. I, po meni, ona je, uz Zakon o radu, najznačajniji „udar” na zastarele i prevaziđene delove mentaliteta, na kolektivnu lenjost i nepomerljivost, kao i na onu životnu filozofiju koja nam je, stalno, ponavljala da treba da čekamo da neko drugi sve završi umesto nas samih.

Osetih se prozvan, a kad pročitah i

I kada vidim koliko njih u Srbiji troši vreme tražeći nešto što već imamo, baca ga na besmislene tvitove i komentarisanje komentara i tuđih odluka..

osetih potrebu i da besmisleno prokomentarišem .

Dakle, koliko shvatih potrebno je da se menjam i to što pre. Samo, ne znam odkale pre  da krenem - Po nacionalnosti sam Srbin, po veroipovesti pravoslavac, podržavam tradicionalni sistem vrednosti, porodičan sam, istinoljubiv, pravdoljubiv, svestan da i drugi treba da imaju svoja prava, tolerantan, uvažavam druge nacije i veroispovesti i što ja najbitnije poštujem državu u kojoj živim. Poštujem je toliko da čak  imam lepo mišljenje  i o vojniku bez obzira ko je ministar vojni, volim moju rodbinu bez obzira ko im je gradonačelnik, cenim moje prijatelje bez obzira na to ko im sve platu daje. 

Ne razumem pozive na masovnu promenu, gde se pominje mentalitet,  lenjost. Svako uvredljivo uopštavanje je, valjda, rasizam.

Ne znam nikoga iz mog okruženja ko je lenj, čak šta više, svi se ubiše od posla. Mada, malo je onih koje znam, a da su zaposleni u javnim preduzećima i državnoj administraciji, a i one koje znam, takođe su vredni. Zaključih da se ovaj poziv na promene odnosi na sve one koji ne znam, a kako ne znam ni jednog člana vladajuće partije  to znači da vlast treba da se menja. Ili, možda birači koji su je doveli na vlast. Mada, što bi neko pozivao svoje glasače da se menjaju, jer da su se na vreme promenili ne bi bili njegovi glasači, pa ih on ne bi mogao ni pozivati. Eto, kolko mi je sve ovo komplikovano.

Apsurdno je od svakog pojedinca očekivati da je preduzimljiv. Evo, ja nisam, a da sam preduzimljiv otišao bih u inostranstvo. Dobijam takve ponuda, jer imam sreće da radim u IT sektoru, ali hoću da mi i ovde bude lepo. Lepo mi je sve dok me neko ne isprovocira, pa onda svoj bes iskalim na ovom blogu, pa mi opet bude lepo. Lepo mi je, uinat!

Moju decu učim onako kako su i mene učili. Nije bitan novac, biznis, sposobnost, bitno je voleti bližnjega svoga, poštovati druge, iskoristiti svoje talente na sopstvenu i dobrobit zajednice u kojoj živiš. Svako treba da nađe svoj talenat, a ne da svi jure talenat koji je proglašen za poželjan.  Ako neko nema taj talenat niko nema pravo da ga proziva za nesposobnost. Potičem iz nacije koja je odgojena na krilatici da je zemaljsko za malena carstvo. Pitam se kakav bi bio Rastko da je bio preduzimljiv. Svetog Savu ne bi ni imali. Pitam se kakav bi bio knez Lazar da je insistirao na svojoj preduzimljivosti. Verovatno bi se udružio sa Osmanlijama i zajedno pokorili dobar deo Evrope, ako ne i celu i eto ti Evropske Unije još u XIV veku. Da je Nikola Tesla bio preduzimljiv bio bi bogat, a ovaku umro u siromaštvu ostavljajući nam samo struju. Dakle, on bi bio bogat, a mi ne bi morali da čitamo svakakve gluposti jer ne bi bilo ni kompjutera ni interenta. Ovo mi već liči na ubedljiv razlog.

Da je tekst napisala PR služba IKEA , kao što mi je na prvi pogled izgledalo zaista bih podigao tužbu za uvredu časti. Pa, zar smo trebali da čekamo proizvođače jeftine stolarije od iverice da nam kažu koliko smeo nesposobni i da nam je loš sistm vrednosti. 

Zar nije sramota da neko iz vrha vlasti veliča stranu firmu. To je primereno nekom iz administracije mesne zajednice Bubanj Potoka jer on nije u stanju da promeni poslovnu  klimu već gleda kako da poveća prihode  mesne zajednice. Kada ja gledam podatke o nekoj firmu prvo što proverim je prosečna plata, pa porezi koji su plaćeni u Srbiji i odnos prihoda, zarada i dobiti po zaposlenom. Kada bi neko iz državne administracije ovo analizirao video bi velike nelogičnosti kod velike većine stranih investitora i tada bi bilo baš glupo dolazak stranog investitora predstavljati kao državni uspeh, strategiju ili još gluplje iskoristiti to za poziv za promenu mentaliteta. 

Imali smo mi preduzimljivih ljudi oduvek, ni manje ni više nego ostale nacije, samo nismo imali svesnu vladajuću garnituru koja bi bila nepotkupljiva i koja ne bi radila u interesu stranih okupatora ili globalnih korporacija. Najbolji dokaz za to su naši ljudi koji su otišli u inostranstvo. To je ujedno bio i najlakši način da promene svoju vlast.

U Srbiji već sada nedostaje stručna radna snaga.  Posebno je zabrinjavajuće u zdravstvu, obrazovanju i zanatima. Kada sam jednog hirurga pitao da li će za par godina imati ko da nas leči , dobio sam odgovor da za par godina u bolnicama neće imati ko sijalicu da zameni, a kamoli da operiše.

Posle dolaska novog stranog investitora treba li da očekujem da policajci bude nepodmitljivi, političari pošteni i odgovorni zaštitnici javnog dobra, gradska administracija nepotkuljiva, državni aparat profesionalan i rodoljubiv. Dokle god je bolje raditi u firmama gde se zapošlajvaš preko stranke dotle je sramota prozivati za nerad. Ispade da je radnik kriv što nije preduzetnik, a ako bi postao preduzetnik ispao  bi kriv što više nema radnika.

Sramotno je prozivati ljude za lenjost dok god u državnoj administraciji neradnici zarađuju više od radnika, na  tenderima pobeđuju oni koji su najviše podmitili. Seljaci ne znaju koliki su preferencijali i kakve su garancije u slučaju da nisu u stanju da naplate svoj rad. Dovoljno je da država napravi poslovnu klimu gde se svako vrednuje prema svom poslovnom i radnom talentu. Takođe i opštu klimu gde se svako ceni po doprinosu opštem dobru spram svojih mogućnosti. Pa ko želi više novca neka radi, a one koji to ne žele niko nema pravo da ga prisiljava na rad, pa još i da ga ubeđuje da je to za njegovo dobro.

Jedini krivci za loše stanje u društvu su nesposobnost ljudi na vlasti i oni koji ih tu postavljaju, a nikako ljudi koji nemaju duh preduzimljivosti.    

Postoji nada da predsednika nisam dobro razumeo. Ako sam sve dobro shvatio onda džaba što sam i pisao, tako da je sve ovo besmislica kao god da okreneš i tu se izgleda jedino slažemo. 

Zlatarska hiperbola

Kada su jednog Zlatarca pitali 

- koliko ima od Nove Varoši do Beograda? 

On je odgvorio:

 -240 km. Kad su ga, podsmeha radi, odmah posle pitali: 

- koliko ima od Beograda do Nove Varoši ?

On je odgovorio - 340!

Oba puta je bio u pravu.

Pitanje su mu postavili iskusni novinari, a ogovor su dobili neiskusni  koji na fakultetu nisu učili Zlatarsku hiperbolu. Nisu učili jer nisu našli definiciju, a definiciju nisu našli  jer  su svi ozbiljni odustajali. Da bi im ovaj Novovarošanin,  genetski poznavalac zlatarske hiperbole, pomogao da razumeju on je njih pitao:

-koliko ima od ponedeljka do srede?

Kada je dobio odgvor, pitao ih je: 

-koliko ima od srede do ponedeljka?

Najbolji dokaz da koristite zlatarsku hiperbolu je kada isti događaj ispričate više puta, pa dobijete pitanje 

- e `leba ti kaži, koja je od tih verzija  tačna? 

Još samo jedna stvar je potrebna, a to je da su sve različite priče o istom dogadjaju istinite.  Ljudi nikako da shvate da i priča ima pravo na svoj život.
-Prošli put si drugačije pričao.
-Pa, prošli put je drugačije i bilo.
Nisam stručan da dam definiciju, ali evo mog odgvora na ovako dobijeno pitanje.

Da li ste ikada nekom rekli: 

-Nisam te video sto godina.

 Ako tog istog čoveka vidiš posle 10 godina nije neophodno da mu kažeš nisam te video 110 godina.

Dovoljno je opeta da ponoviš: 

-Nisam te video sto godina.

Jer je ionako onih prvih sto godina trajalo tačno petnaest.

Dakle, nije u pitanju matematičko zaokruživanje,  niti bilo koja racio tehnika.

Meni se desilo da čujem pitanje

-šta će od tebe biti, ni za šta te Bog nije dao?

Pitanje stiglo od osobe koja me toliko volela da ljubav nije morala da pakuje u nikakve izražajne forme i psihološke slagalice. Morao sam poći od toga da je ta osoba iskrena. 

Medjutim, druga osoba mi je rekla:

- Bog je svima dao telente.

Znao sam da je i ta osoba iskrena i da je u pravu. Tu nedoumicu roditeljskog vaspitavanja zlatarska hiperbola rešava veoma jednostavno. Dakle, Bog je morao da stvori celu novu tehnologiju kako bi se i moj talenat otkrio.  Ko u ovo ne veruje on ne može ni da razume. To jest, jedino zlatarska hiperbola ima mogućnosta da proglasi tačnim dve potupuno suprotne stvari. Nekad je potrebno strpljenje, nekada vera, nekad sreća, a obično je potreban samo neko sa strane ko će tome da se obraduje. Potrebno je da se nadaš da je drugima bilo od pomoći to što se i sam znao obradovati njihovim ispunjenim očekivanjima.

Zlatarsku hiperbolu znaju da zloupotrebe i koriste je za bezočne laži, preterivanja, izokretanje činjenica na svoju korist, ismavanje...  Nekada ljudi i fanataziraju. Najbolji način da se nekom ukaže da fantazira je da mu kažeš

- Aj, ne fantaziraj!

Ako to čuješ, onda ili to nije zlatarska hiperbola ili još nisi našao adekvatnog poznavoaca stilskih figura.

Da pokušam da preciziram šta je zlatarska hiperbola - toliko očita laž u službi vernog prikazivanja istine.

Ako ja kažem da je na proslavi  25 godina mature meni  bilo toliko dobro da mi se i telefon sam od sebe napunio  to je zlatarska hiperbola, jer se to stvarno i desilo. 

PS
U opisu zlatarske hiperbole morao sam da upotrebim jednu i samo jednu laž, a to je da je se pitanje iz prvog dijaloga nije odnosilo na Novu Varoš. Odnosilo se na Užice, ali Ercovi već imaju svoje mesto u narodnoj baštini, a ipak su samo jedna podverzija ljudi koji vekovima koriste zlatarsku hiperbolu. Da je pitanje bilo vezano za Zlatar, odgovor bi bio skroz drugačiji i priča bi imala svoju još istinitiju verziju da prosečan van Zlatarac ne bi ni poverovao. Zlatarac je već toliko puta čuo  tu svaki put različitu priču da bih ja sada došao u situaciju da je opet ponovim. Na kraju krajeva, zvala bi se Zlatiborska hiperbola, a ne ZLATARSKA.

Svedok saradnik 1973.

Ja sam od mojih vršnajka mlađi gotovo dve godine!
Počinje kao obična šala , ali je fakat da sam rođen tri mesec kasnije bio bih 1975. godište, a maturirao sam sa generacijom iz 1973. Time se kandidujem za svedoka saradnika ove neverovatne generacije.
Tek sam uspevao da ih sustižem posle gimnazije  u svojim dvadesetim. Nažalost, to su bile srpske devedesete. U to vreme sam bio ispod egzistencijalnog nivoa, a većina njih tu negde. Sećam se kada je moja školska drugarica, sa kojiom sa imao čast da delim istu klupu  i u gimanziji i na fakultetu, dobila paket iz Nemačke. Odmah sam je pitao  - ima li šta da se jede. Nažalost samo mleko u prahu, ali i to se moralo čuvati za specijalne prilike. Mesec dana kasnije sam dobio svoju prvu stipendiju i pitao je da li mleko još uvek stoji, pa da ja od cele moje stipendije kupim puding i Bog da nas vidi! Sećam se njene drugarice koja je ovu rečenicu smatrala duhovitom, neznajući da sam  to isto veče morao da se pozajmim kako bih kupio pomenuti puding jer se cena menjala tri puta u tom danu. Pozajmio sam  od mog cimera, a školskog druga, koji je bio student genereacije na ETF. Nije bio đak generacije u Novoj Varoši, al je u Beogradu bio student generacije. Takve su ti varoške generacije! Moram istaći i to u kakvim je uslovim to uspeo. Bili smo u trokrevernoj studentskoj sobi u kojoj je minimum sedam ljudi noćilo i dnevno prolazilo barem dvadesetak od kojih podjednak broj narkomana i alkosa. To je bila jedina soba u Srbiji devedesetih  gde su i rokeri i boemi bili ravnopravni i zajedno kvalitetno propadali. Jednom smo snimili kasetu gde su redom išle numere od The rolling stones, Tozovac, onda The Beatles i Silvana. Niko nije provaljivao. Kad smo kod varoških momaka još par slučajeva. Moj školski i dobar drugar je u gimnaziji u Novoj Varoši važio za nežnog, krhkog i lirskog tipa. Nosio je bradu ne bi li ozbiljnije izgledao, al smo  i njoj tepali - Brća. Kasnije radi na naftnoj bušotini upravljajući najjačim kompresorom u Srbiji. Pitao sam se - šta li tek rade ostali Varošani koji su mahom izgledali ko od brda odvaljeni. Ili moj vršnjak koji u gimnaziji nije ni trojku mogao da dobije kod profesora Ćira, a kasnije postaje najcitiraniji doktor nauka  na svetu iz svoje oblasti i vlasnik visoko sofisticiranog patenta. Kada smo već kod ocena moram da opišem kako je đak genracije dobio taj status. Odgovara on biologiju. Po meni čista trojka,  da sam ja odgovarao tako  ladno  bih dobio dvojku, a njemu se nudi četvorka protiv koje on negoduje, prepire se, ubedjuje   i dobija peticu. Taj isti dan se iz škole vraćam sa komšijom koji je fudbaler u lokalnom klubu. Priča kako izgledaju pripreme pred utakmicu i  kaže:
- trener pusti golamana i nama devetorici objašnjava strategiju.
 Ja ga korigujem- misliš desetorici.
-Ma jok, devetorici, jer imamo Gulita (pomenuti djak generacije) kome trener ne sme ništa da kaže i koji uvek igra svoju igru.  Da takvi smo mi, uvek igramo svoju igru. Još ako se doda da je đak generacije postao DJ generacije najpoznatijeg studentskog kluba, i da još mnoge kasnije generacije nisu mogli da nađu adekvatnu zamenu...
Te tumorne devedesete su ostavljale bedan utisak po studentskim domovima - nemaštinja, tuče oko suve večere, nervoza... i onda čuješ da neko ide  tim istim sivim hodnicima, glasno se smeje, kikoće, prkće i zacenjuje se. Moja školska, za koju su svi ostali bili ubedjeni da je na drogama. Mi smo znali da nije, već da je takva rodjena. Jednom smo u menzi slušali nekog tipa, sto pored našeg, kako priča da  neće da izadje iz sobe dok ne čuje neki njemu nepoznat ženski glas kako se smeje hodnicima. Znali smo da je mislio na nju i da smo bili preduzimljiviji kao kasnije generacije mogli smo da je iznajmljujemo po žurkama, svadbama i veseljima., ili kao amajliju. Još jedna anegdota sa drugom školskom. Dolazi kod nas u sobu, dok jedan od cimera još uvek spava i preživljava svoj prvi mamurluk jer je veče pre toga ekipa odlučila da bude alkoholičarsko veče. Kada akademkinja vidi o čemu se radi, spremna za neslanu šalu skida majcu i onako samo u brusu se podvlači njemu u posteljinu, gurkajući ga toliko da se ovaj polako budi. On otvara oči, a ona njemu milim glasom
- gde si macane!.
 On se zbuni, jer ko ne bi, a ona počinje da viče na njega
-šta je bilo, sad se ne sećaš , a sinoć ti bilo lepo!.
 Protestno ustaje, oblači se i odlazi. Ko zna zbog čega je bila došla. Ovaj zbunjen još par minuta i ko zna koliko bi to potrajalo da se nismo zasmejali ovoj neverovatnoj doskočici za prvi mamurluk. On, zbunjen, pita:
-šta ovo bi?
Taj isti lik se kasnije ljutio na mene što sam ga upoznao sa školskim drugom kome svaki put kada ga vidi pozajmi novac i nikad da ga ne dobije nazad. Taman dok viče na mene ulazi pomenuti sa magijom iza zuba. Ja kažem - evo ti ga on, pa sa njim raspravi, zaobođite mene. Posle par minuta nastupa cimer vadi novac i pozajmljuje/poklanja ga mom školskom i ovaj istog trenutka odlazi.
Cimenr opet, zbunjen i opet pita:
- šta ovo bi?
Taj isti školski je na štiklama i u mrežastim ženskim čarapama  sa mini suknjom i plavom dugom perikom prošetao celim studentskim domom "Patris". Kroz sve blokove. To nije toliko stršano, kao kada bi znali crte njegovog lica i obrise figure. On je to pravdao paklicom cigara koju je zauzvrat dobio, al smo svi znali da je to uradio da bi nas nasmejao. Takav kakav je bio uspeo je da oženi jednu od najdivnijih devojaka koje sam upoznao i da joj dozvoli da od njega napravi  dobrog čoveka i sjajnog roditelja.
Kad smo već kod alkohola red je da spomenem druženje sa školskim čiji je doživljaje hollywood uspeo da delimično restaurira  tek dvadesetak godina kasnije filmovima The Hangover (Mamurluk) I II i III. Jednom kasnije, kad me je neko pitao što se više ne družim sa njim moj odgovor je bio , ja bih hteo, al organizam, stvarno, više nije mogao da izdrži. Kod njega je priprema za izlazak u grad izgledala u vidu ispijanja gajbice, a posle šta bude, bude.
I još jedna razgovor sa još jednom budućom doktorkom. Jednom mi je u pripitom stanju objašnjavala zašto je zaljubljena u svog dečka, a sada supruga. To je bilo na tolikom nivou da čovek kada jednom čuje da takvo nešto postoji teško može da pristanane na bilo šta manje. Ja sam to toliko ozbiljno shvatio da mi je od tada trebalo još osam godina da nađem nešto takvo. Toliko sam insistirao na tome da mi se supruga čak  i isto zove kao školska od koje sam čuo najbolju verziju zašto  ljudi treba da budu zajedno.
I za kraj. Dvadesetak godina posle gimanzije na poslu mi prilazi kolega i pita me da li sam čuo za nekog Topalovića iz Nove Varoši, koji je postao muzička zvezda. Skočio sam iznerviran i ljubomoran, pa zar mu nije dosta što se oženio školskom, već oće i zvezda da bude. Kasnije, kada sam shvatio da to nije taj Topalko bilo mi je lakše jer grom ne udara dva puta u isto mesto. Eto takve su varoške devojke 1973. , kao gromovi!
PS
 Svestan da nisam pomenuo neke zaniljive likove, najsrdačnije i najdobronamernije osobe koje sam upoznao pokušao sam da dam moje vidjenje

Обична субота ...

Суботом не радим и редовно планирам да их посветим породици. Међутим, супрузи је једна субота у месецу радна.  Те суботе док је она на послу су толико обичне да једну од њих овде морам описати. Још ако је пред причест низу обичних догађаја краја нема.

Дан почнем са врло добро вољом и то траје најкасније до доручка (не дан, него воља).  Што више себи обећавам да ћу бити смиренији, то брже попуштам. Знам да  ништа није прече од породичних и духовних вредности, знам да су материјалне ствари небитне и чим то констатујем креће резобличавање моје мистике. Данас је то изгледало, отприлике овако.

Прво је Андрија просуо сок на комплетну постељину и тек купљени душек. Флека почиње да ме провоцира, узмем да чистим гунђајући да сам милион пута рекао да се у спаваћој соби не руча. Рибам, нервирам се, пукћем како је дан тежак и деца неваспитана. Одмах имам добар изговор што сам данима нерасположен. Мало касније, зове Тамара - Покварио се телевизор. Тек сад почињем да хистеришем и вичем на децу шта су уопште имали да га гледају, јер ко још нормалан то ради. Звони телефон, зове супруга са посла и каже да се машина за веш покварила још јуче, али да није хтела да ми каже јер сам био  нервозан!  Викао бих ја и на њу, ал то баш не иде тако лако. Узмем да видим шта је, јер машина хитно треба, а данас мајстори не раде. Није битно што су јуче радили, јер јуче супруга није хтела да ме нервира. Зовем најспособнијег рођака, добијам телефонску дијагнозу , узмем да поправљам и сломим палац. Ето је и супруга са посла. Таман на време да скочим и на њу и искалим сав свој бес. Ваља ми се сутра причестити помислим,. Ресетујем се, па се извиним укућанима, али и даље нервозан јер цео дан нисам изашао из куће. Тако растројен спакујем веш машину и питам се шта је следеће. 

Епилог:

Сат-два касније супруга у рукама носи опран веш и на моје запрепашћење честита ми мајсторске вештине . Не знајући да машину нисам умео да поправим, укључила ју је са чврстим убеђењем да је исправна и машина није имала куд! Ћутим, не верујем. Зове мајку на телефон и прича јој како сам за све способан! Иако, ја и даље немам појма како машина сада ради, ташта додаје уље на ватру и каже како ћу ја и телевизор поправити.. Тек се ту изнервирам јер не разумеју окрутну стварност. У том, зовнем Андрију да се напокон играмо јер месецима то  планирамо.

- Он каже  - "Не могу, сада гледам телевизор". 

- Колко ме глас носи - "Који, бре, телевизор, кад  не ради!"  

- На то Андрија - "Ево га ради, па зар га ниси поправио."

Ко је овде луд!

(Они који ме знају са правом претпостављају да сам причу "надувао", али су и сигурни да су сви подаци истинити.)

Proslava 25 godina mature

Dvadest pet godina  je prosečnom čoveku trećina života. Period izmedju 19. i 44. godina je vreme kada smo u najvećem naponu snaga  i sada odjednom završetak te faze  mora da se proslavi. Prelazak u treću fazu života  koja je po ovoj statistici i poslednja nije za proslavu, jer je sledeća faza uzemljenje.

Medjutim,  matura se obeležava, a ne njen 25 rodjendan. Za 25 godina nećemo proslavljati 25 godina od 25 godina mature već 50 godina mature. U filmovima, romanima i narodnom predanju  ovakve se proslave opisuju kao takmičenje  ko je bolje prošao, ko lepše izgleda, ko je više stekao . Pominje se broj ljubavniica, letovanja, kvadrature kuća, broj priznate dece, kamioni, avioni...

Al tu  niko nikome ne zavidi jer  se svi mere po svojim aršinima uspeha. Ovde moram spomenuti dijalog izmedju mog šuraka i mene. Na njegovu izričitu konstataciju da svi treba da se ponašamo normalno, stiglo je moja tvrdo ubedjenje da svako ima pravo za sebe da proglasi normalnim šta mu se najviše svidja. Tako da smo se napokon složili.

Nažalost, mora se dodati i kriza srednjih godina pa je pitanje šta će sve još biti sasvim legitiman zahtev mojih vršnjaka. Medjutim,  te banalnosti, moraju da padnu u senku dogadjaja koja je moja generacija zajedno prošla. Zaista smatram da svako od nas u ovakvom okruženju može da nadje opravdanja za sve svoje neuspehe, a što je bitnije i za eventualne tudje uspehe . Naravno, u Srbiji je uvek bilo stradanja, preterano drčnih junaka, jeftino potkupljivih antijunaka... Tako da je bilo generacija koje su i znatno gore prolazile, ali ja bih se osvrnuo na ovu moju genereaciju.

Ajmo redom.

1. Proslavljmo maturu  u istom gradu, ali u drugoj državi. Ustvari,  u trećoj od onda.

2. Devedesetih su bile sakncije, embargo, inflacija  i ekonomski kolaps. Lično sam bio nekoliko puta toliko gladan da nisam mogao zaspati. 

3. Rat, bombardovanje i slična društvena angažovanja. Učestvovao sam u istom i to kao gardijsko obezbedjenje predsedniku za koga nisam imao ni malo lepo mišlejnje. Trudio sam se svojski sve dok nisam završio u pritvoru jer sam saborcima objašnjavao da jedinaca u kojoj služimo ne može biti elitna čim sam ja tu. Uspeli smo da izgubimo sve ratove i to nije strašno kao činjenica da su nam protivnici bili nedostojni  i sa još nemoralnijim ciljavima.  Jedina pozitivna stvar rata je što sada postoji mogućnost da bahate postidiš i ismeješ. Kada god vidim nekoga ko se bahato ponaša smešan mi je, pogotovo kada mu ponudim da to isto  uradi na Kosovu gde još bahatiji likova sa najbahatijim zaštitnicima vade organe bez ikakvog problema.

4. Revolucija - petooktobarska. Onog istog predsednika koga smo u ratu branili malo kasnije smo smenjivali. Pitamo se čemu sve to kada  posle njega dolaze sve gori  slučajevi i kao ljudi  i kao dijagnoze. Ujedno se prisećam kada sam bio jedini profesor u tom istom malom gradu koji  je tog 5. oktobra. izveo svoje djake na ulicu dok su me ostale kolege razapinjale. Jedan od tih koji me je razapinjao kasnije se u mom prisustvu hvalio kako je zajedno sa mnom  izveo djake na ulicu, al za razilko od mene on je bio redovan profesor! Nije ga bilo sramota da laže, jer je zahvaljujući toj priči zaposlio ženu. Mene je bilo sramota da mu kažem da laže jer su moju generaciju pogrešno vaspitali da starije poštujemo po svaku cenu.

5.  Kasnije sam u svojim kasnim dvadesetim putovao po Evropi i kako sam sebe smataro mladim i na baš situiranim spavao sam po hostelima. Na ovkvim putovnanjima radi upoznavanja protivničke civilizacije sretao sam Amere, Kanadjane i Engleze . Nažalost, oni su bili klinci od 18ak godina. To je bilo pravo mesto da zaključim da sam upravo izgubio minimum 10 godina, ali to nije ništa koliko ću uočiti kasnije da sam izgubio.

6. Živimo u periodu kada se mahom fukara obogatila. Tj. do love su došli oni koju su uspeli da se snadju u sistemu prvobitne akumulacije kapitala, a tu se uspeva ili gaženjem drugih ili pomoću snishodljivosti moćnicima. Ni jedno ni drugo nije na čast  pa bi bilo glupo medju takve se i svrstati.

7. Radimo kod poslodavaca čiji je jedini talenat to što su bili sa finasijki pozitvne strane otimačine. Moji vršnjaci iz gimanzije su mahom  ineligentni  ljudi. Mislim na racio, socijalnu i emocijalnu inteligenciju, mada ima nemali broj likova koji poseduju sve tri. Oni  sada rade kod poslodavaca koji se zovu gazde i koji su do novca došli neznajući da poštuju nikoga, a komoli inteligenciju i obrazovanje. Dok se nama sladilo da zaradjujemo prve pare u kasnim dvadesetim i mislili da to što imamo za stan na kredit, auto, letovanje, putovanja  da je uspeh, oni su nastavili da se bogate našim radom i pre svega odgovornošću , a ponajpre strahom da ne ostanemo bez posla jer znamo kako je bez para. Većina mojih vršnjaka sada radi pod velikim stresom, bez slobodnih subota, vrlo skraćenih odmora i da nikom ne pada na pamet na pravo na osmočasnovno vreme koje je izboreno još u prošlom veku. Naložili su nas da smo odgovorni, ozbiljni, uporni. Moramo na časove asertivnosti, gnjave nas sa postizanjem nekakvih uspeha, karijerama.

8. Sa druge strane i oni koji nusu uspeli da nadju posao su potpuno legitimno uspešni kao ljudi u državi gde se do posla dolazi preko partijske knjižice i u firmama koje vode ljudi sa manje kvalifikacija, sposobnosti i znanja od čoveka koji je maturirao u gimnaziji pre 25 godina.

9. Ni oni koji su u državnim firmama nisu bolje prošli. Oni su čak i najgore prošli ako u sebi imaju imalo odgovornosti jer valja trpeti toliki javašluk.

10. Dok smo odrastali u porodicama gde se prvo uvažavaju interesi starijih sada odgajamo decu gde su najbitniji  interesi mladjih. Na nas nikako da dodje red. Ne volim da slušam kako je za vreme Tita bilo bolje, nekima sigurno jeste, ali se sećam porodičnih popodneva gde niko nije pominjoa posao osim ako nije dobro ismejao šefa, napravio neku epsku doskočicu. Sada gde god odem moji vršnjaci samo pričaju o poslu, obavezama, ako da su ih oni izmislili i pre njih nisu postojali. Znam za  jednog deku koji je se sa 13 godina krio od Ustaša tri dana u kaci, sa 14 sahranio celu porodicu, sa  15 ratovao, sa 17 preležao tifus... i nije znao šta je stres dok mu unuk bankar nije ispričao probleme sa svog posla

Nema potrebe dalje, osim konstatacije da se baš radujem da vidim moje sapatnike na ovom putu koji su u stanju da razumeju sve ovo. Osim toga mislim da su generacijski i po mentalitetu jedini sposobni da razumeju sledeća dva vica

1. generacijski vic - (jer ne mogu da nadjem nikoga ko se seća pevača Esada Plavog)

Kupio pevač Esad džemper žute boje. Došao kući i pokazuje ga majci. Na to ga majka pita - zašto ŽUTI CRNI PLAVI !!

2. ovaj vic pričam kada drugima objašnava mentalitet ljudi mog kraja

Ide putem seljak koji za sobom vodi crnu i belu ovcu. Naidje na lika spremnog da ga podbada. Pita ga taj lik 

- gde vodiš te ovce?

Seljak - misliš na ovu crnu?

Lik - pa da!

Seljak-pošao sam da je prodam.

Lik- a tu belu?

Seljak- pa isto.

Lik- koliko su teške?

Seljak-misliš ova crna?

Lik-pa da!

Seljak-50 kg.

Lik-a ova bela?

Seljak-pa isto.

Lik-koliko ih ceniš?

Seljak-misliš ovu crnu?

Lik-pa da !

Seljak-100 eura.

Lik-a ovu belu?

Seljak-pa isto.

Lik- pa stani, što mi odvajaš crnu ovcu od bele kad je sve isto?

Seljak- pa zato što je crna ovca moja.

Lik- aha, a bela?

Seljak- PA ISTO.

Nova vlada - sa reči na delo

Molim navijače  da vode računa šta od premijera traže. Vlast je uvažila zahtev - premijer će zaista biti peder.
Da je Dačić vrhunski političar  mogao je se prvi deklarisati kao peder. Hm, možda i jeste, al je to trebalo Palmi saopštiti. Već ga zamišljam kako mu je objašnjavao medju sva svoja četri zida. Ovaj je u svom maniru rekao da neće možda sledeći kandidat biti pedofil. Ma jok zoofil dodao je neko u neverici šta ovaj priča. Tada se Dačić dosetio kako da za sledećeg premijera kandiduje samoga Palmu. "Jel beše ti ono imaš svoj Zoovrt, a šta misliš da mu naziv promeniš u Harem... pu, pu." predomisli se na vreme.
Ono što mene najviše zabrinjava je što u mentalitetu naših ministara/podanika postoji  nadsvesna želja za kopiranjem prvog medju njima. Setimo sa samo za vreme Miloševića koliko je bilo političara koji su imitirali njegovu boju glasa, tonalitet i intonaciju (Dačić je pobedio na konkursu ). Pa onda, Djindjićevih kopija prepoznetljivih  dvosmernih doskočica  sa intonacijom na zarezu praćenih oštrim pokretima ruke i glave  (mislim da je pobedio Čedomir Jovanović ili beše Vesna Pešić ).  Ako i sada ministri budu kopirali najizražajniju osobinu  svog premijera na šta će izgledati sednice vlade iza zatvorenih vrata.
Naravno da je seksulana orjentaciju premijerke, bitnija od političkih deklarisanja i nacionalne orjentaciju još uvek nam države Srbije. Koga to još i zanima, pa je niko neće ni pitati.
Tekst posvećen Zorani Mihajlović.

Kako mi je MUP ljubazno izašao u susret

From:        Desimir Ćirović  
To:        info@mup.gov.rs, 
Date:        18.05.2017 17:37 
Subject:        Zamena vozačke dozvole i organizacioni propusti PU Čačak 

---

Poštovani, 
preko portala EUprava sam uspeo da zamenim vozačku dozvolu novom. Medjutim, ta usluga ne radi u slučaju moje supruge. Zaključio sam da je problem sa sertifikatima i datumom važenja koji je kraći od datuma važenja lične karte.  
Elem, supruga je otišla da tu obavezu završi u MUP-PU Čačak. Zakazuju se termini, ali samo za jedan dan unapred!!!! Ne mogu da verujem da treba da dojemo u tri sata noću i ne stignemo na red. Moje pitanje je prosto- zašto se zakazivanje ne radi nekoliko dana unapred i tada bi se izbegli nepotrebni redovi i opšti utisak da je MUP neorganizovan. 
Hvala na razumevanju. 
Takodje, kako iz opravdanih razloga nismo u situaciji da čekamo ovkave redove mi ćemo nastaviti da koristimo staru vozačku dozvolu, jer ovaj propust očito nije do nas, a ovaj mejl smatram obaveštenjem i u slučaju spora po ovom osnovu ću ga koristiti pred sudom. 


-- 
S` poštovanjem
Desimir Ćirović, 



From:        portparolpuca/MUPInternet 
To:        info/MUPInternet@Internet, 
Date:        19.05.2017 15:29 
Subject:        Re: Fw: Zamena vozačke dozvole i organizacioni propusti PU Čačak 

---

Poštovani, 

Zbog povećanog broja zahteva za zamenu vozačkih dozvola, Policijska uprava Čačak preduzima sve kako bi građani u što kraćem vremenu ostvarili pravo na zamenu vozačke dozvlo. 
Od sutra, šalteri Odseka za upravne poslove PU Čačak radiće subotom i nedeljom tokom celog dana, u vremenu od 07,00 do 19,00 časova, do 10. juna 2017.godine. 

Upražnjen je termin od 07,50 časova, koji ćemop rezervisati za vas. To znači da sutra, 20,maja 2017.godine imate rezervisan termin u 07.50 časova za podnošenje zahteva za zamenu vozačke dozvole. 






From:        info/MUPInternet 
To:        Odeljenje za registraciju vozila i vozacke dozvole UUP/MUPInternet@Internet, portparolpuca/MUPInternet@Internet, 
Date:        19.05.2017 08:47 
Subject:        Fw: Zamena vozačke dozvole i organizacioni propusti PU Čačak 

Selo moje lepše od Pariza i Diznilend neg' Mona'Liza

Nekada sam se smejao ćelavima, pa onda onima koje su pustili stomak, tolko mi dobro ide da sam rešio da opletem i po bogatima".

Lako je u Parizu bogat biti, sve dok ima toliko ovaca. Bogatsvo  se nekada prikazivalo po grlu govedi, a u moderno doba i po grlu turista. Parižani na taj način zaslužuju status kulturne i umetničke elite, jer turisti sami donose dovoljno novca da im verovatno ostaje vremena za pravo obrazovanje. Nažalost ostala većina mora da uči zanate, radi i bori se za opstanak i sa vremena na vreme da se ubroji medju turiste, a sve kako bi ovi prvi mogli i dalje da budu to što jesu. Ne zavidim im, svako ima svoje mesto pod nebeskim svodom, ali ne mogu ni da im se divim. Zaista je bilo mesta, predmeta i trenutaka  od kojih dah zastaje, toliko da se oseti i sram od rupa u  obrazovanju. Onda vidiš druge tursite (sve te milione) i zaključiš da nisi ništa gori od ostalih i nastaviš po planu koji su ti servirali turistički brendovi. Svaka čast bogatim Parižanima, uspeli su da naprave, sačuvaju, izlože, organizuju i dovedu, ali oni nisu tema. Tema nisu ni siromašni francuzi, niti pariski silni beskućnici, tema nije ni srpska elita. Nažalost na ovakvim putovanjima se vidi da mi nemamo elitu. Kod nas je  kulturna, nacionalna, emancipovana i finasijska eltia  na sve četri strane sveta, jedno drugom okrenuli ledja. Oni koji imaju novac nemaju kulturu, oni koji su kultuni nisu nacionalni, oni koji su nacionalni nisu emancipovani,,, a što bi i bili. Izgleda da mora da prodje nekoliko genarcija bogatih kako bi se stvorila elita, a nama to nikako ne polazi za rukom. Svako malo padne po neka revolucija, gde se prethodnicima seče glava. Jedino su komunisti uspeli da naprave treću generaciju, ali to izgleda nije dovoljno.

Turisti su, zaista čudna roba - svega tu ima, ali sam ja najviše zatečen srpskim turistima. Imao sam sreće da sam samo malo vreme proveo u grupi, inače mislim da bi mi putovanje skroz propalo. Iz bezbedonosnih razloga sam pošao sa agencijom, umesto sve sam da organizujem i to je bila loša odluka. Od agencije nisam imao nikave koristi. Vodiča nikada nije bilo, a pariski vodič je bio Srbin na privremenom radu u Parizu koji je više pokupšavao da bude beogradski duhovit nego što je imao šta da kaže. Pričao je o Rumunima, gradjevincima, Kinezima koji jedu pse, o teškom životu prosečnog francuza i o tome kako se Srbi i dalje uspešno snalaze na foru, kako srpski turisti prave sendviče (nije rekao kradu hranu)  u hotelima. Kasnije sam video da to radi i Španci, Kinezi, Englezi i ostali. Baš kad je bio primoran pomenuo je i Pariz. Samo supruga i ja izadjosmo u Parizu, svi ostali pravac u Diznilend. Prvi put sam osetio žal što i decu ne vodimo sa sobom na ovakvim putovanjima, a onda kada je počelo plakanje dece, povlačenje noši, nasilno vaspitanje, razuverih se. Pomislio sam da im je ovo ko zna koji put da su u Parizu, a onda mi vodič objasni da ljudi obično dodju do Diznilenda i skoče do Pariza na  bus turu i da se slikaju. Posle mojih nekoliko dana u Parizu shvatio sam da su u pravu. Pariz se ionako ne može doživeti na nekoliko dana. Kada sam video Mona Lizu imao sam utisak da sam i ja na vrtešci. Ustvari, i sve atrakcije u Parizu su pretvorene u malo bolji vašar (čitaj Disneyland show). Sve je kao na traci, roller coaster obrazovanje. Nema tu ni umetnosti ni kulute, jedino što može da se vidi je da su Kinezi pod čvrstom oragnizacijom i da su svi naviknuti na redove.

Sledeći put kada čujem da su Nemci disiplinovani, Francuzi kulturni, zapadnjaci organizovani i radni bar ću se slatko nasmejati. Pešaci ne poštuju semafore, motociklisti svima uleću, video sam nekoliko puta i automobile da prolaze na crvneo, ma kao u Čačku pre nego što su pooštrili kazne. Jedino što se niko ne ljuti i što nema dobacivanja i provocirajućih auto-sirena. Svi su svesni da i drugi znaju za foru i poštuju se. E, tu sam im zavideo jer u nas samo prilivegovani misle da znaju za foru, a sve ostale drže za budale. To se najbolje videlu u grupi u kojoj sam bio. Toliko su likovi bili providni da sam supruzi napravio  biznis profile i kod većine ih pogodio. Ko je dete vlasnika firme, ko je žena vlasnika firme, ko je lako stigao do love, ko ide na kurseve asertivnosti, ko se potupno posvetio deci i trudi se da im sve priušti bez obzira na okolnosti. Naravno, svi glasno pričaju o sebi i za pola sata se znalo ko je ko. Srpske novopečene biznismene je najlakše prepoznati po bahatosti. Oni su toliko navikli da iskorišćavaju sve oko sebe da se to prenosi na njihovo ponašanje i genetski kod. Ovde moram izdvojiti nekoliko preduzetnika u Srbiji koje sam upoznao  koji stvarno ne odgovaraju ovom opisu, ali oni nisu tema. Ma, nisu  tema ni ovi koji se štekaju u ekonomskoj klasi, sa jeftinijim kartama, rasparenim sedištima, a ubedjeni da su uspeli u životu i čim se vrate iz Pariza ima svima da pokažu mesto. Ovi zadnji su toliko navikli na robovlasnički odnost da čim stignu u Pariz zauzimaju poziciju roba jer su Parižani očito robovlasnici. Nažalost se primećuje i beogradski provincijalizam. Žao mi je što na ovakvim putovanjima ne mogu da upoznam prave Beogradjane za koje sam siguran da mogu da se nose sa Parizom jedan na jedan, ali ovi nabedjeni iz ekonomske klase (gde sam naravno i ja bio) su bili baš za žaljene. Nekoliko anegdota. U jednom trenutku  čujem beogradski akcenat koji gužvu na periferik autoputu poredi sa Autokomandom u Beogradu. Dok vodič objašnjava srazmeru  odnosa izgleda smešno kao Piroćanac na dorćolskoj žurci. Ima još jedna anegdota sa tog autoputa i tu sam nažalost ja jedan od aktera. Vozimo se već sat vremena i sve vrema se čuje jedna ista pesma koju kao da ju je aranžirao čuveni Južni vetar i kasnije na tu traku neki klinac dodao ritam mašinu. Pomislim da je muzika iz autobusa i ljubazno pitao vodiča o čemu se radi. Vodič kaže da to nije muzika iz autobusa i da se sam čudi odakle dolazi. Ispostavi se da neka klinka sluša svoju plej listu od jedne pesme i ima loše sluške. Medjutim , majka se uključuje i ne znajući da je bila zabuna napada mene provokacijom, "a da nećete možda Baju da slušate". U prvom trenutku nisam mogao da verujem šta kaže pa je opet ljubazno zamolim da ponovi. Povišenim tonom kaže DA NEĆETE BAJU BAJIĆA , TO NE DRŽIMO. Obično u ovakvim situacijama planem i znam svašta da kažem, ali ovog puta reagujem na fenomenalan način - prasnem u smeh. Htedoh nešto doskočiti ali sam prasnuo još nekoliko puta i smirih se. Kako je bilo samo nepriatno ovoj majci, a stvarno mi to nije bila želja. Jadno dete, majka mu je ubedjena da Šemsa na struju ima kvalitet još nerodjenog Betovena, jer je Bah savremenik, a Baja još nedoratsao.  Još jedna anegdota i neću više - vodič, očigledno naviknut na svakakve likove i osmehom spreman na svaku situaciju, onako usput pita jednu gospodju za utiske o Parizu. Odgovor - "toliko je bilo lepo da sam potrošila 500 eura samo u Diznilendu i da ima toliko novih stvari da je trebala da ponese još tri kofera". Uvek sam se divio ljudima koji su obične emocije mogli da prevedu u brojke i mislim da u poslu kojim se ja bavim nedostaje takvih talenata.

Ma , tema nije ni poznati bivši srpski političar koji je na aerodromu hranio bebu dok mu je supruga... me neći ni o njegovoj supruzi koja je uspela da ukroti ovoliku zverku koja je jedno vreme bila na vrhu lanca ishrane u srpskoj politici, samo da konstaujem da se nije bunila što je u ekonomskoj klasi dok mužić "doji" bebu u biznis klasi. Još, da se pohvalim da je u avionu sedela u istom redu kao i ja da sam uspešno predvidio da će odbiti da uzme avionsku hranu. Ma, neću ni o zbunjenoj stjuardesi koja je bezuspešno molila da uzme sendvič na koji ima pravo.  Ma, neću ni o drugoj stjuardesi koja mi je dala podršku dok sam se preksrtio pred put, jer je se po tradiciji i logici  ljudi krste samo ironično i u frci..

Nije tema ni obrazovni sistem u Srbiji koji je u mene uložio deset godina učenja francuskog. Ispostavilo se da Francuzi perfekrno razumeju moj engleski. Ma svi su ga razumeli osim nekih engleza i amerikanaca. Nisam se setio da sa njima probam francuski.

Nisu tema ni Čačanke ni ostlale Srpkinje kojima konstantno uspeva da u Čačku, Beogradu i gde god sam ih video izgledaju bolje nego svi turisti i velika većina Parižanki koje sam video. Stvarno ne znam kako im to polazi za rukom. Jedino što je prednost Pariza je to što nigde nisam video brendove ispisane velikim slovima i to mi jedino smeta u  narodnoj nošnji Srpkinja. Par puta sam naleteo na autentične Parižane (onako kao ih prikazuju filmovi i literatura) i zaista su bili prijatni za slušati i gledati. Jedna starija dama u oblaku prijatnog parfema je samoinicijativno prišla i pitala za pomoć, u trenutku kada mi je stvarno bila neophodna, objasnila šta treba i poželela dobrodošnicu. Neverovatno prijatan gest nekoga ko je potpuno svetan da udobnost sopstvenog života zavisi od turizma. Odmah sam stvorio sliku kako izdaje stan na Champs Élysées gde se kvadratni metar mesečno izdaje za 1000 Eura. Ako joj je tetka ostavila dvosoban stan ima dobre šane da od njega godičnje zaradi milion eura. Kad smo već kod brojki ulaznice sa Ajfelovog tornja godišnje naprave toliku društvenu vrednost koja je ekvivalent vrednosti koju milion Srba stvori za godinu dana. Jedan od nalepših prizora je bio pozdrav Parižanki u Bulonjskoj šumi, onako opušteno dok se mimoilaze u laganom kasu svojih konja. Par minuta vožne biciklom odatle je bila poslovna četvrt Pariza sa bankarima koji su u odelima jeli ispred pokretne menze neku brzu hranu. Imao sam sreće da se tu pojavim u vreme pauze za ručak i osetim taj duh banakara koji su mi izgledali kao i čačanski bankari iz vremena dok je Čačak imao sopstvenu banku. Jedina razlika je bila u broju spratova. Naravno, krupni menadžeri su u tom trenutku bili na drugim lokacijama. Imao sam sreće i kada sam prošao ispred velelepne zgrada gde se organizovao prijem na crvenom tepihu, skupim automobilima i zaista dugim nogama. Nekoliko minuta kasnije u toj istoj ulicia Petra Srpskog smo suruga i ja  naleteli na tri tamnoputa momka koji su vikali i urlali. Kako je bila duboka noć i mi jedina na ulici bilo je zaista zastrašujuće. Očito su nama nešto dobacivali i nisam mogao da verujem da mi se ovo dešava u centru Pariza. Izgledali su kao srpski sitni delikventi sve dok nisu ušli u svoj najnoviji model Mercedesa visoke klase. Ova scena će mi ostati urezana u sećanje o Parizu i Mercedesu, jer sam bio ubedjen da na zapadu samo gospoda vozi Mercedes.
Nije tema ni tašta, koju kad ostaviš šest dana samu u stanu (deca se ne računaju) zatekneš nekoliko desetine miljea ravnomerno rasporedjenih po celom stanu. Neću ni o supruzi, koja ne dozoljava da se ista miljea uklone bar neko vreme iz pijeteta prema svojoj majci, u ovom slučaju bebi siterki.

Tema je trebala da bude moj umetnički dojam Pariza, ali očigledno još nisam dorastao tom zadatku, što ne znači da tome ne treba stremiti. Za sada je umetnost ostavila toliko veliki utisak na mene da će mi tabani trneti još nekoliko dana.

Izbori 2017 - u inat svima

Broj 11. Nenad Čanak, ispred Lige socijaldemokrata Vojvodine

Ovaj čovek je prva realiti zvezda u Srbiji. Od politike je napravio show (naravno i biznis). Nikad nisam mogao da ga razlikujem od Šešelja  osim što je Šešelj spreman na ličnu žrtvu. Za razliku od Šešelja koji uspešno blamira ideju srpskog nacionalizma, ovaj komrpomituje ideju decentralizacije Srbije. Bori se za uvodjenjem srednjeg nivoa vlasti (autonomija) gde vidi svoju ličnu šansu . Kandidovao se sa pričom da ljudi žive i van Beograda. Sve ono što sada važi za Beograd sutra bi važilo i za Novi Sad. Ljudi žive i van Beograda i Novog Sada.

Broj 10. Milan Stamatović, kandidat Grupe građana "Za zdravu Srbiju - Milan Stamatović

Ne znam ništa o ovom kandidatu. Ako je dobar čovek onda je loš političar jer mu je loš tajming. Ako je loš čovek onda verovatno pokušava da nešto dobro da izvuče za sebe, kao i svi ostali uspešni biznismeni.

Broj 9. Aleksandar Popović, kandidat Demokratske stranke Srbije

Za njega neću glasati samo zato što sam bivši član DSS (dok je bila kombi stranka) i znam kako je i zašto DSS propao. A osim toga imali su šansu da nešto i naprave, a očito nisu uspeli.

Broj 8. Vojislav Šešelj, predložen od strane Srpske radikalne stranke

Veća zvezda od Čanka. Sećaću ga se iz haškog perioda.

Broj 7. Boško Obradović, kandidat Srpskog pokreta Dveri

Nije uspeo da se snadje na beogradskom političkom asfaltu. Svi ga prozivaju i vladini i antivladini mediji i to je jedini razlog što mi se svidja. Ima hrabar ali i naivan nastup veoma pogodan za ismevanje i svi to obilato koriste.  Mada, to više govori o stanju u društvu. Broj njegovih glasova je upravo broj onih koji su spremni za potpunu promenu sistema.  Takvih je u vom trenutku nedovoljno, što je u zemlji gde večina živi na rubu egzistencije i opravdano. Politička ideja koju on zastupa je za bogate i jake države, što mi u ovom trenutku nismo.

Broj 6. Aleksandar Vučić,  kandidat vladajuće koalicije

Ovaj kandidat nikad nije ciljao biračko telo kome ja pripadam, tako da je razumljivo da neću glasati za njega. Čak ni on ne očekuje glasove ljudi poput mene. Njegov javni nastup je jako neuravnotežem i na racio nivo ne mogu da ga pratim. Veoma često u istoj rečenici ima više konstatacija koje nisu u skaldu jedna sa drugom. Medjutim, ne mogu da razumem one ljude koji bi da ga smene po svaku cenu. Čovek ima svoje biračko telo i to je legitiman demokratski proces. Iz mog šireg okruženja znam samo dvoje ljudi koji javno priznaju da će glasati za njega. To dvoje ljudi mnogo cenim, ali ne zbog toga za koga glasaju. 

Broj 5. Luka Maksimović, predložen od strane Grupe građana Ljubiša Preletačević Beli, Beli - Samo jako

Ovaj čovek je doneo novost na realiti scenu Srbije. Podigao je na veći nivo. Jako mi je zanimljivo da slušam političare koji mu se podvlače. Još jedna dobra stvar - snašao se na beogradskom asfaltu i smešno mi je da gledam beogradske priznate satiričare u njegovom prisustvu. Kao da su se preptlatili ne mesto najduhovitijih, a onda dolazi Beli i oni su ljubomorni. Naravno da neću glastia za njega, ne zato što je politika ozbiljna stvar već zato što nema političke ideje.

Broj 4. Saša Radulović, kandidat Grupe građana "Dosta je bilo"

Zastuma neoliberalnu ekonomsku politiku i to mi se ni malo ne svidja. Bio stečajni upravnik ni to mi se ne svidja. Jednom sam bio u situaciji da postanem stečajni upravnik i kada sam pročitao regulativi i dobio predloge video sam da u tim vodama ne može da se snadje neko kao ja, tako da mi je ova grupa ljudi potpuna strana.

Broj 3. Miroslav Parović, kandidat Narodnog slobodaraskog pokreta

Pogledao sam dva nastupa i nisam mogao ništa da ga razumem,  a to mi se baš retko dešava.

Broj 2.  Vuk Jeremić, kandidat Grupe građana "Moramo bolje"

On je čovek zadatka i mislim da svojim diplomatskim stavom više pokuša da se proda na tržištu nego što se nada da može da pobedi. Može da brani bilo koji stav i to je ono što mi se kod njega ne svidja. Nit' smrdi nit' miriše. Jedini je u stanju da uzme glasove vladajuće koalicije i zato je najčešće na njihvoj meti.

Broj 1. Saša Janković, predložen od strane Grupe građana "Za Srbiju bez straha".

Ljudi su se uželeli nekoga ko tiho priča i to zna da iskorsiti. Na osnovu nastupa onih koji ga podržavaju (a to je njegovo najveće političko bogatstvo) stekao sam utisak da bi u slučaju njegove pobede bilo isto kao sada, samo što bi se to radilo tiho. Nikakva nova ideja. Mislim da bi bio isti pritisak na medije kao sada, samo to što bi bilo tihim metodama. Tradicionalisti i pripadnici SPC  u Srbiji vrlo dobro primećuju kako mediji koji ga podržavaju ismevaju opšte vrednosti  i pokučavaju da naprave neki novi sistem vrednosti. Zbog toga neću glasati za njega.

Ipak ću izaći na izbore i  glasati jer nisam ništa bolje od ovog ovde ponudjenog.