03 новембар 2019

Na prinudnom odmoru u Turskoj

Posle dužeg predomišlajnja, a uzevši u obzir i janičare i danak u krvi i silne Srbe nabijene na kolac, odlučih da letnji odmor provedem u Turskoj.  Ako sam već toliko pobesneo da i na odmor moram da idem onda od svih zemalja koji izlaze na toplo more Turska mi dođe kao sasvim logičan izbor.  Kuba je i dalje moj prioritet, ali je suviše zapadno. Od ovih bližih u Španiju ne mogu zbog Solane, u Francusku zbog sramnog obeležavanja Velikog rata i isticanje zastave Kosova*,u Italiju zbog baze Aviano, u Hrvatsku zbog Jasenovca, u Crnu Goru jer nam kradu istoriju, jezik i Crkvu,  u Grčku jer su je već ukrali šta se moglo ukrasti.
U Turskoj sam se uspeo da solidarišem jedino sa velikom većinom - jeftinom radnom snagom. Prepoznao sam model i saosećao se sa polsedicama okrutnog ekonomskog sistema. Čudio sam se odakle tolika ljubaznost hotelskog osoblja sve dok nisam video iste kako maltretiraju goste drugog hotela sa pogrešnom bojom narukvice koji su savim slučajno zalutali na naš deo plaže. Iako nisam razumeo siguran sam da saznao za veći broj psovki i kletvi. Ipak sam se razočarao jer sam mislio da su barem Turci ostali nacionalisti, kad ono ljubav prema zajednici se završava na granici plaža dva hotela.  Jednog američkog, a drugog verovatno britanskog - nadam se, jer bi to barem  bila borba protiv globalizacije. 

ERP интегратор - преводилац са корисничког на програмерски језик

У изреци "Ако брег неће Мухамеду, хоће Мухамед брегу!" свако, и од корисника и од програмера, тачно зна шта се на кога односи. Сви...