Екстелигенција (Extelligence)

Мој први сусрет са вештачком интелигенцијом је био пре више од двадесетак година на шалтеру пореске управе где су ме убеђивали да је  превисоко задужење на мом салду разултат рада рачунара и да ту нема грешке,  а и да је има не може се исправити. Помислио сам да су нестручни, мало касније да не желе да раде туђи део посла, па онда да не желе да се мешају у свој  посао  и тим редом стигао до коначног закључка да су чиновници јавних служби били први промотери вештачке интелигенције. Тј. њихова интелигенција је била толико неприродна да нису хтели да преузму никакву одговорност. Одмах се уочио образац да да ће AI  неком бити мајка, а некоме маћеха.

Оволико стечено искуство сам искористио пре неки дан када сам добио обавештење од банке да ће у процесу интеграције софтвер за електронско банкарство бити замењан. Као и сваки искусни програмер прво сам отишао у банку да ми одштампају црно на бело моја салда и наравно ставе печат и потпис. Замена софтвера је прошла уобичајено добро- готово сви багови  су били на моју штету. Ону једну грешку која је била у моју корист нисам пријавио јер сам  толико интелигентан да очекујем да располажу са горе споменутом вештачком интелигенцијом која ће то уочити. Како се испоставило да камату на штедњу  обрачунавају тридесетак пута више од уговорене ево ме размишљам да ли је та појава масовна па ће банка банкротирати, или нас има мало срећника и нисмо довоњно репрезентни да нас машине уоче. Наравно, низак ниво моје социјалне интелигенције ме није спречио да ово напишем, што је уједно и одрицање од одговорности.

У вези вештачке интелигенције једино што желим је да оспорим је њен назив јер је лако доказиво да појам вештачки и појам интелигенција не могу да заједно имају смислено значење. Наиме, ентимолошки гледано интелигенција је способност избора између више опција, а како свака одлука иде са преузимањем одговорности то никако не сме да буде у споју са вештачким ентитетима који су лишени субјективитета. Машине још увек немају ни моралне норме, а ни правну одговорност.

Ових дана смо сведоци жестоке кампање која се води у корист појединих производа вештачке интелигенције. Сви сада причају о софтеву који је способан да врло смислено одговара. Вест је толико сензационалистичка да се веома лако пренабегава чињеница да је преко 95% одговора у домену fantasy како се комерцијлано називају несмислени и нетачни одговори. Интернетом је прозујала вест* да је новинар Њујорк тајмса у контакту са вештачком интелигенцијом имао застрашујући разговор после кога није могао да спава, а планета занемела. Иди бегај. Мора се признати одличан маркетинг и за новинара жељног сензација и за ChatGPT i za Bing претраживач који и ако је приказан у застрашујућем светлу добија феноменалну промоцију у делу тржишта где се налазе ИТ сетери који га никада нису волели.  Нема овде места никаквим теоријама завера нити говорим да је разговор лажиран, већ је само очигледно да је новинар имао или одличне инсајдерске информације или по прерачунима саме вештачке интелигенције невероватну срећу. Мислим да би и сам софтвер који је овде промовисан на питање да ли после овог текста Њујорк тајмс можемо сматрати жутом штампом одговорио потврдно (ако имало мозга има).

Након пар дана ове кампање једна ИТ компанија губи стотине милијарди долара вредности , а другој драстично скаче цена. Очито је огроман новац у питању, јер само један од софтвера има инвестицију од близу сто милијарди долара. Одатле и потиче критички став да постоји оправдана сумња да ће толика количина новца драстично утицати на правац развоја ових технологија, а самим тим и истине у смислу одабраног одговора. Оно што за сада знамо је да концепт развоја ових производа зависи од интелигенције пројектанта, програмера и тестера, да систем располаже алгоритмима који ће му помоћи да сам учи, да већ постоји јавно доступна толика количина дигиталних података да ови системи већ сада  могу да имају велика искустава, да постоје ИТ ескперти и статистичке методе које ће их обогатити високо прецизним предвиђањима и оптималним могућностима; Знамо да постоје начини да се чак и апстрактна знања систематизују, категотизују у доведу у релације са контекстима у којима има смисла да се алгоритамски може генерисати одговор и комуникација која може бити од користи. Такође, знамо да је број комбинација таквих неуронских система где се минимална јединица информације ставља у одност са свим могући варијантам толико велики да не може бити надгледан од стране људи и ту лежи бојазан да ће одговорност бити релативизована. Имајући у виду о развој blockchain технологија које имају способност да изместе и успоставе ауторитет поставља се питање да ли ће вештачка интелигенција послужити корпорацијама да се лише правне и моралне одговорности у случајевима где се вештачкој интелигенцији превише дозволило. 

За крај бих изнео пример у дијагностоци обољења код деца где је једна регионална компанија разивла софтвер којим се уз помоћ камере са обичног мобилног апарата, а на основу покрета бебе врло прецизно могу дијагностификовати опасне и тешко уочљиве болести. То је одличан и племенит пример употребе вештачке интелигенције, али само у делу који лекарима помаже да донесе одлуки и преузму одоговорност јер нико не би волео да се деси да хирушки инструменти обогаћени вештачком интелигенцијом аутоматски дођу и оперишу бебу. Овде је просто одредити границу вештачке интелигенције, међутим у многим системима није и може нам се лако десити да релативизујемо одговорност, самим тим и правне норме и зађемо у анархију. Ако би још и та анархија била контролисана вештачком интелигенцијом већ улазимо у домен научне фантастике и оправданих страхова од сценарија из истих.

Да закључим - у вештачкој инетелигенцији нема интелигенције сем оне природне и једино што  је могуће је да  се унапреде машине и њихова искуства, да брже и прецизније процесирају податке и уче тако што ће прикупљати дигиталне податке и кориговати своје алгоритме одлучивања на основу нових сазнања. Овде не желим да покрећем тему комерцијализације изобра у корист онога ко понуди више новца већ само да кажем да сам врло отворен за могућност промене оволико критичког става када вештачка интелигенција погоди бројеве следећег извлачења лото-а или барем предвиди све резултате лиге шампиона. 

PS

Осим скромног покушаја да уведем нови термин  из наслова овог текста понудио бих у апстрактном домену  једно искуство везано проналажење лека против ћелавости. У случају покретања те теме софтвер треба да понуди одоговор да ћелавост није болест и не мора да се лечи, а да су је ту сврставају они који желе да вам продају неуспешне третмане и да управо они својим кампањама највише доприносе да се осећате болесни само зато што сте ћелави.

PS(PS)

У међувренену сам обавештен да је ћелавост стварно уврштена у болест према међународној класификацији. Они склони заверама би рекли да је Светска Здравствена Организација већ запоседнута вештачком интелигенцијом!

* https://nova.rs/it/zastrasujuci-razgovor-novinara-njujork-tajmsa-i-vestacke-inteligencije-posle-kog-novinar-nije-mogao-da-spava-a-planeta-je-doslovno-zanemela/