Ко то руши коалицију дугиних боја

На почетку беху црвени. Побише, похапсише и опљачкаше, па у миру владаху пола века. Када је први пут пригустило, направише црвено-црну коалицију са ликовима који су глумили четнике из партизанских филмова. Кафанско-национална реторика брзо се излиза, па се удружише са жутима који су дали европски легитимитет за даљу отимачину. Комбинација свих боја постепено се кретала у правцу папазјаније налик LGBTQ++ застави. Злуради би рекли да, након продаје народа, издаје државе и поклањања ораница, ништа друго није остало сем гузица. Такви би цео век провели у миру да их борба за сопствену гузицу није довела до тога да су преостале само сопствене гаће за скидање.

То нас доводи до првог питања: да ли ћемо толико понижење прихватити као сопствени народни идентитет или ћемо се усправити и подићи гаће!? Није да неће бити скупо. Они који су ове довели на власт, сада када су им тако моћнима скинули гаће, и даље их одржавају. Деле кредите шаком и капом, све док има шта да се отме. Источна челична браћа овде раде оно што у својој домовини регулишу смртном казном. Православна браћа ратују на својим границама и у тоталној су дефанзиви и не падамо им на памет, а и када паднемо онда  отворено подрже оне који су прикривено против њих. Све у свему, нема ко да их руши.

То нас доводи до другог питања: зашто студенти протестују!? Одговор је прост — зато што нема ко други. Не да нисам поносан на студенте, већ мислим да свакога ко подстиче студентске протесте треба да буде срамота што друге користи за решавање проблема које је  сам направио. Ако вам власт није по вољи, сами се организујте и побуните. Али, авај, нико се не одриче свог парчета плена. Ни они који су га освојили буџетско-страначко-родбинским привилегијама, ни они који до плена стижу преко невладиних грантова. А ми, трећи, традиционално смо испод цензуса. Власт је све поткупила, осим студената, јер су још неискварени. Гледајући из историјске перспективе ова студентска борба за циљ има обезбеђивање парчета отетог плена за вође протеста. Ова констатација не руши садашње студенте, већ оне некадашње. Проблем је што ће и ови садашњи брзо постати некадашњи.

То нас доводи до трећег питања: одакле више плен!? Док су комунисти били актуелни, плен се обезбеђивао обезвређивањем рада сељака и социјалним давањима финансираним позајмицама од капиталиста. Са отварањем граница, број будала се нагло смањивао, а  егзодус је постако толико велик да будала готово и нема. Оно мало преосталих сељака успевају само да себи обезбеде слободу и храну, наравно уз велику жртву. Остали живе толико луксузно да пристају на све само да потраје. Сви осећају да то не може дуго, али су задовољни што је и оволико трајало. Колонијалисти ми уопште нису јасни. Они су нас толико понизили и опљачкали да истог момента можемо у дужничко ропство, а они и даље позајмљују. Ниво пристиглих рата у односу на буџет давно је прешао сваку меру.

То нас доводи до четвртог питања: до када ће ови владати!? У наредном периду се очекује пљачка за органиѕацију копије EXPO 2027. Ако се зна да је Осака за оригианлини EXPO 2025 уложила 2 милијарде долара, а да ми већ стижемо до цифре од 20 милијарди за претпоставити је да ће се у приватне џепове прелити 19 милијарди долара и да ће мо за милијарду долара добити најмодернију верзију Потемкинових изложбених поставки. Ако не знате колико је 19 милијарди, то је укупна сума која би омогућила да се свакој чачанској породици подели по милион долара или свакој српској породици по 10.000 долара. Ово ће бити само кап у мору пљачке. Национални стадион би, уз то, могао постати споменик давно сахрањеној српској колективној свести.

То нас доводи до петог питања: ко ће да их руши!? Могли би сви, осим нас који смо их већ безуспешно  рушили због издаје Косова. Нисмо имали критичну масу јер су остали одлучили да се стрпе док их неминовност догађаја не сустигне на личној основи. Бахатост и корупција ових дана су се потпуно оголиле у бетонским "инвестицијама" које угрожавају животе, а примарно служе као тендерске пљачке. Лов на вештице је почео. Некадашњи плашљивци сада се толико осећају сигурнима да се неки  више не крију иза лажних профила. Постало је дегутантно ударати по власти која се сама заглавила у блату као магарац из народне узречице.

То нас доводи до шестог питања: како ће их рушити!? Сценарио ће бити спектакуларно јефтин, баналан и приземан, у складу са тим како су и владали. Вероватно ће неком од блиских људи дојавити да му је мали плен, а у међувремену ће заврнути славину позајмица. Сви знамо како се завршава незадовољство око поделе плена у мафијашким филмовима. Нови бос ће бити онај коме су прави владари дошапнули да му припада више. Вулгарнији сценарио би, на пример, био да нам на два дана забране увоз струје, а у оскудици енергије за медије  појавила би се и оскудица контроле власти. Било би довољно да неком новинару доставе питања која би поставио локалним моћницима. Један сет питања могао би бити: „Од када је врх власти побегао из земље, шта имате да изјавите у своју одбрану, а на њихов рачун?“ Или, на пример: „Како реагујете на то што је врх власти управо вас оптужио за све коруптивне радње у Србији?“ Дакле, власт не мора да сруши неки трећеразредни службеник стране обавештајне агенције. То може бити и неки домаћи шаљивџија.

То нас доводи до седмог питања: ко ће бити нови људи на власти!? То је тешко знати јер колонијалисти имају више заинтересованих домаћих постава и ово је обрачун у њиховим редовима. Вероватно ће бити неки сценарио сличан рушењу Мила Ђукановића, где је  на реторици против Мила дошао  неко исти такав, а да при томе са Миловог рачуна динара није фалило. Испаде да је Мило историјски преседан колонијалног управљања. Западни моћници су безобзирно отели стотине милијарди руског новца, чији је трезор нуклеарно обезбеђен. Руси нису ни писнули, а Мило је сачувао свој крвави плен. Можда и није, него кукавац нема коме да се жали. Ови наши су бирани да буду толико сујетни и глупи да стварно мисле да ће успети да сакрију свој плен од белосветских мангупа. Ако их ми нећемо никада довести у ред, остаје да се тешимо замишљајући њихов израз лица кад схвате да су их заврнули неки лондонски банкари из подружнице у Дубаију.

То нас доводи до седмог питања: шта би било кад би, случајно, дошли поштењи људи на власт!? Настао би потпуни хаос. Поштењи људи би инсистирали да се са власти скину сви одговорни сарадници, а то би значило и директну одговорност за европске саучеснике. Србија би требало да одбије враћање дуга свим онима који су учествовали у коруптивним радњама, а то би угрожавало европске, америчке, руске и кинеске интересе. Свако би хтео да нас за два сата затре, што су и ови са истока урадили у тајности, а ови са запада са задовољством као пример другима. Они који прозивају СПЦ споља морају да знају да је оправдан став цркве да се не меша у политичка питања, јер на примеру литија у Црној Гори видимо како су злоупотребљени. Они који прозивају СПЦ изнутра морају да знају да када би се испунили захтеви да се баци анатема на сваког ко издаје Косово, ко пљачка сопствени народ, ко закида од сиротиње, ко застрашује владајући политичким структурама, ко манипулише простим људима, да ће исте мере важити и  за  оне који кваре омладину, за кладионичаре, за пијанце, швалере, за оне који страствено негују своје тело. Не желим да релативизујем, али не желим ни да судим. Вернима је већ преко главе да их стално држе за будале које верују да се неки лик узнео на небеса и да су због тога подложни маниулацији  сваке будале. Постоји јасна свест да, осим оних "крезубих" који су присиљени да гласају за власт, иста одговорност лежи на "свезубима" који, све прозивајући актуелну власт,  би сад да они то исто раде. Неко је увек лакше оправдати онога који верује у глупости које му сервирају Информер и Пинк, него оне који се убеђени да су паметни, па на том таласу верују глупостима које сервирају НАТО медији. На основу тих наступа лако је направити пресек тренутне политичке ситуације - образоване хуље се много љуте на простаке што дозвољавају да их уместо њих воде необразоване хуље.

То нас доводи до последњег питања: па је ли могуће да смо ми најгори!? Ма какви! Мислите да су бољи владари Француске, Немачке или неке европске земље? Руси, са све Путином и нуклеарним погоном, сабијени дубоко у своје двориште. Нама да је једна нуклеарна глава ником не би пало на памет да се толико спрда са нама. Не рачунајући Kину и Индију као древне цивилизације, на остатку поробљеног света се за сада могу уочити само турски и поједини арапски владари, али кад видимо по коју цену и како се Израел и према њима односи, остаје само похвала на рачун Американаца и Јевреја. Из те перспективе, ми се чак и добро држимо, сем што смо склони да сваки положај, па и колонијални, банализујемо, па све то изгледа јадно и испод границе пристојности.

ERP интегратор - преводилац са корисничког на програмерски језик

У изреци "Ако брег неће Мухамеду, хоће Мухамед брегу!" свако, и од корисника и од програмера, тачно зна шта се на кога односи. Свима је јасно да је проблем до оног другог, а и када се око нечега сложе, обично се констатује да је по среди био неспоразум. За двадесет девет година искуства као програмер стекао сам двадесет осам година искуства у ERP домену и то ми оправдава нескромну потребу овог поста, а то је да заинтересованим предложим да раде оно што најбоље знају, а остало да препусте другима, неометано комуницирајући помоћу online интегратора.

Историјска перспектива

Идеја је настала из позиције консултанта на привременим (тридесетак лета) програмерским пословима. Требало је сачекати разна поклапања технологија  да би се кончно конкретизовала. Искуства сам стицао радећи у невероватно продуктивној фирми која је у једном периоду са петнаестак запослених и техологијом у том тренутку старом двадесетак година испоручивала решење за више од хиљаду и триста клијената, од којих су десетине биле рангиране као велика предузећа. Имао сам среће да радим и у фирми која је двадесетак година пре других имала визију да прави web ERP решење као такво да га испоручује највећим регионалним ритејлерима. Окушао сам се као самостални предузетник и то није ишло, али из тог периода имам најкориснија искуства. Ваљда се тако каже за неуспех. Био сам кратко у страној IT корпорацији на пословима outsourcing-а чисто да видим јесам ли нешто пропустио. Видео сам да нисам.

Промотерска перспектива

Свесни смо да су ЕRP решања због своје обимности несумњиво legacy, оптерећена организационим проблемима везаним за надлежности, одговорности, управљањем ресурсима, а пре свега временом за onboarding новозапослених. За превазилажење тих изазова потребно је дефинисати термин "минимум бизнис логике", или оно што је у програмерском речнику позанто ако  nano service architecture. Тиме ће познаваоци домена склапати  коцкице, а програмер их правити и то на основу јасне и кратке спецификације без потребе да разуме шири контекст. То уједно омогућава развој специфичности, а да се не гомилају проблеми са верзионисањем и имплементацијом, као и избегавање огромне количине параметара које више нико не зна да одржава, а који се често контрадикторни. Већ се одомаћила изрека: "Једно сте поправили, а друго покварили",  а што се јасно види у јавним статистикама о покривености тестовима за ERP решења. Специфичност која се једном уведе постаје одговорност онога који је увео, а да не оптерећује остатак система.

Корисничка перспектива

Сасвим је легитимна потреба да замените програмерску кућу, али да оставите постојеће софтверско решење! Заменом дела софтвера не желите да се излажете стресу имплементације новог, већ да задржите оно што вам је одговарало, а да од других добијете измене или допуне. Желите да добијете више понуда за сваку дораду, а не да вашег добављача сумњичите за злоупотребу ексклузивности.

Консултантска перспектива

Имате довољно знања да решите изазове сами, али док све нацртате програмерима могли сте и сами да завршите курс програмирања. Са програмерима избегавајте дуге састанке (они их још више мрзе од вас), већ им припремите потребно и доставите захтев са јасно дефинисаним улазом, минимумом логике и очекиваним врстама излаза. То ионако нико не може боље да тестира од вас самих и ако прецизно напишете захтев, имате право на рекламацију. Увођење нових поља, ентитета, релација, генерисање извештаја, погледа, права, пословних процеса, дизајнирајте самостално и како је вама најлакше да одржавате систем. При томе користите постојећу логику једне или више везаних акција која представља минимум логике. Користите оно што имате, ако немате, наручите конкретно решење за које можете добити процену на нивоу сати, никако дана, недеље или чега већ. Једном добијено решење уведите на што више места због обрта капитала са којим располажете. Што други да монетаризују ваш капитал?

Предузетничка перспектива

Нагомилано искуство и социјални капитал из свог домена можете одмах конкретизовати, без да развијате скупа решења од почетка. Са својом екипом консултаната и по потреби програмера, моћи ћете да развијете сопствено решење као потпуно независни модул или само компоненту. На сопственим или провајдерским серверима инсталирајте  лиценцирани интегратор и обогатите га оним што је специфично за нишу коју покривате. Једном ангажујте програмере да имплементирају јавно доступан интерфејс и постаните интегратор са неким од великих играча или, ако преферирате sharing economy, увежите се са другим сличнима и направите велики систем.

Корпоративна перспектива

Да не бисте завршили као велике компаније у аутоиндустрији, морате се прилагодити променама на тржишту. Имплементирајте протокол и омогућите да ваши корисници уживају у привилегијама сарадње са вама у оним пословима где сте нагомилали експертска знања, а вама неисплативе послове препустите другима. Ако сте толико добри, нема разлога да вас буде страх да сте лако заменљиви, а ако нисте, то вас свакако чека.

Национална перспектива

Искусто нас учи да нисмо направили предуслове за барем једну велику домаћу ИТ компанију са сопственим глобалним производом. Немогуће је направити компанију SAP капацитета,  али то не спречава  велики број мањих учесника да направе јединствени систем који ће као један производ бити конкурентан највећим светским играчима.

Програмерска перспектива

Потребе за програмирањем никад неће нестати, што нажалост не важи за програмере. До сада је развој технологија и знања иснистирао на инжењерском приступу. Прве лекције које смо учили биле су о структурама и алгоритмима. Појавом широко доступних Large Language Models, које из маркетиншких разлога називају интелигенцијом,  престала је потреба за јасним и прецизним структурама. Промт полако смењује све ригидне, чврсте и прецизне форме комуникације својствене свим пословним апликацијама. Наравно, остаће потреба да се одржавају и обучавају такви системи, али то ће захтевати научно образовање, па се поставља питање шта са инжењерским позицијама. Кодери свакако већ сада нестају, што се види по потражњи за јуниорским позицијама на званичним статистикама.

Тренутна перспектива

За потребе фирме у којој сам запослен, имплементирали смо ове идеје. Раније стечена искуства, знања и конкретан код су се идеално уклопили у производ који је брендиран као Beyond 360. Њихово постојеће front-end Angular решење, као и систем ауторизације, дозвола, улога у кастомизацијама за управљање динамичким корисничким пољима и табелама, био је идеалан кандидат за визуелну страну овог адаптера. На back-end страни је имплементиран интерфејс који је тема овог поста, а који омогућава веома брзо увођење нових ентитета, релација и бизнис логике. Све то је подржано системом извештавања које може да креира свако ко познаје основе SQL језика. Дефинисањем једне класе за опис структуре ентитета систем је у стању да кориснику прикаже све CRUD операције, а програмеру омогући посебне акције које су носиоци "минимум бизнис логике". Највећа предност је што ће свако ко имплементира овај интерфејс моћи да има сопствено решење било са једне или друге стране.

Футуристичка перспектива

Једна од сигурних ствари које ће се десити је да ће се систем извештавања са SQL упитима заменити промптовима који ће на основу унете реченице извући конкретан одговор. Није тешко предвидети будућност у којој ће се посао књиговодства заменити са гласовном поруком којом се систему саопшти да уради завршни рачун. Кажем, све ригидне структуре ће бити замењене, а нема ригидније структуре од шифарника контног плана. Све се убрзано мења, а конта који су настали још у XV веку одолевају времену! Будући, а и садашњи мали власник бизниса ће, када се ослободи од свих бирократских задатака, на крају рећи: "Увези ми фактуре са е-портала, провери цене и количине, онда прокњижи извод, провери стање и ако имам довољно новца, плати добављачима и, наравно, теби за услуге. Ако шта остане, плати раднике, а ако нема довољано, провери расположење запослених  и констатуј да ли има потреба ѕа корекцијама плата, па се ангажуј да ми пронађеш најповољнију понуду за кредит." Јасно се закључује да нема будућности за front-end апликације и UX/UI дизајнере када ће све те послове преузети промптови вештачке интелигенције. 

Лична перспектива

Свестан сам да у овом тексту нема ничега новог што свако из своје области није већ знао. Такође, знам да и други раде или су већ развили слична решења. Нема овде никавих патентних права, само се поставља питање како то да се до сада нисмо интегрисали. Постоји барем један конкретан производ - уобличен и спреман, чека га још много изазова и дорада, а ово је само позив да сарађујемо. Остали софтвери лако могу да имплементирају договорене интерфејсе којима се отварају за сарадњу са другим решењима. Сваки испоручилац, било да је са front-end или back-end стране, не поседује ексклузивна права. И са једне и са друге стране постоје технологије које подржавају ову архитектуру. За почетак је договорити стандарде комуникације, а онда свако по своме. Нешто као open source, само што је open ѕа друге, а source само за власника.

Интерфејс перспектива

На front-end делу идентификовати прекидне тачке за позив неке од опција. На back-end делу имплементирати интерфејс за основне CRUD операције, као и приступну тачку према сервису који је носилац минимума бизнис логике (nano service). Сваки од тих сервиса појачати идентификатором интегратора, ентитета и опције.