На почетку беху црвени. Побише, похапсише и опљачкаше, па у миру владаху пола века. Када је први пут пригустило, направише црвено-црну коалицију са ликовима који су глумили четнике из партизанских филмова. Кафанско-национална реторика брзо се излиза, па се удружише са жутима који су дали европски легитимитет за даљу отимачину. Комбинација свих боја постепено се кретала у правцу папазјаније налик LGBTQ++ застави. Злуради би рекли да, након продаје народа, издаје државе и поклањања ораница, ништа друго није остало сем гузица. Такви би цео век провели у миру да их борба за сопствену гузицу није довела до тога да су преостале само сопствене гаће за скидање.
То нас доводи до првог питања: да ли ћемо толико понижење прихватити као сопствени народни идентитет или ћемо се усправити и подићи гаће!? Није да неће бити скупо. Они који су ове довели на власт, сада када су им тако моћнима скинули гаће, и даље их одржавају. Деле кредите шаком и капом, све док има шта да се отме. Источна челична браћа овде раде оно што у својој домовини регулишу смртном казном. Православна браћа ратују на својим границама и у тоталној су дефанзиви и не падамо им на памет, а и када паднемо онда отворено подрже оне који су прикривено против њих. Све у свему, нема ко да их руши.
То нас доводи до другог питања: зашто студенти протестују!? Одговор је прост — зато што нема ко други. Не да нисам поносан на студенте, већ мислим да свакога ко подстиче студентске протесте треба да буде срамота што друге користи за решавање проблема које је сам направио. Ако вам власт није по вољи, сами се организујте и побуните. Али, авај, нико се не одриче свог парчета плена. Ни они који су га освојили буџетско-страначко-родбинским привилегијама, ни они који до плена стижу преко невладиних грантова. А ми, трећи, традиционално смо испод цензуса. Власт је све поткупила, осим студената, јер су још неискварени. Гледајући из историјске перспективе ова студентска борба за циљ има обезбеђивање парчета отетог плена за вође протеста. Ова констатација не руши садашње студенте, већ оне некадашње. Проблем је што ће и ови садашњи брзо постати некадашњи.
То нас доводи до трећег питања: одакле више плен!? Док су комунисти били актуелни, плен се обезбеђивао обезвређивањем рада сељака и социјалним давањима финансираним позајмицама од капиталиста. Са отварањем граница, број будала се нагло смањивао, а егзодус је постако толико велик да будала готово и нема. Оно мало преосталих сељака успевају само да себи обезбеде слободу и храну, наравно уз велику жртву. Остали живе толико луксузно да пристају на све само да потраје. Сви осећају да то не може дуго, али су задовољни што је и оволико трајало. Колонијалисти ми уопште нису јасни. Они су нас толико понизили и опљачкали да истог момента можемо у дужничко ропство, а они и даље позајмљују. Ниво пристиглих рата у односу на буџет давно је прешао сваку меру.
То нас доводи до четвртог питања: до када ће ови владати!? У наредном периду се очекује пљачка за органиѕацију копије EXPO 2027. Ако се зна да је Осака за оригианлини EXPO 2025 уложила 2 милијарде долара, а да ми већ стижемо до цифре од 20 милијарди за претпоставити је да ће се у приватне џепове прелити 19 милијарди долара и да ће мо за милијарду долара добити најмодернију верзију Потемкинових изложбених поставки. Ако не знате колико је 19 милијарди, то је укупна сума која би омогућила да се свакој чачанској породици подели по милион долара или свакој српској породици по 10.000 долара. Ово ће бити само кап у мору пљачке. Национални стадион би, уз то, могао постати споменик давно сахрањеној српској колективној свести.
То нас доводи до петог питања: ко ће да их руши!? Могли би сви, осим нас који смо их већ безуспешно рушили због издаје Косова. Нисмо имали критичну масу јер су остали одлучили да се стрпе док их неминовност догађаја не сустигне на личној основи. Бахатост и корупција ових дана су се потпуно оголиле у бетонским "инвестицијама" које угрожавају животе, а примарно служе као тендерске пљачке. Лов на вештице је почео. Некадашњи плашљивци сада се толико осећају сигурнима да се неки више не крију иза лажних профила. Постало је дегутантно ударати по власти која се сама заглавила у блату као магарац из народне узречице.
То нас доводи до шестог питања: како ће их рушити!? Сценарио ће бити спектакуларно јефтин, баналан и приземан, у складу са тим како су и владали. Вероватно ће неком од блиских људи дојавити да му је мали плен, а у међувремену ће заврнути славину позајмица. Сви знамо како се завршава незадовољство око поделе плена у мафијашким филмовима. Нови бос ће бити онај коме су прави владари дошапнули да му припада више. Вулгарнији сценарио би, на пример, био да нам на два дана забране увоз струје, а у оскудици енергије за медије појавила би се и оскудица контроле власти. Било би довољно да неком новинару доставе питања која би поставио локалним моћницима. Један сет питања могао би бити: „Од када је врх власти побегао из земље, шта имате да изјавите у своју одбрану, а на њихов рачун?“ Или, на пример: „Како реагујете на то што је врх власти управо вас оптужио за све коруптивне радње у Србији?“ Дакле, власт не мора да сруши неки трећеразредни службеник стране обавештајне агенције. То може бити и неки домаћи шаљивџија.
То нас доводи до седмог питања: ко ће бити нови људи на власти!? То је тешко знати јер колонијалисти имају више заинтересованих домаћих постава и ово је обрачун у њиховим редовима. Вероватно ће бити неки сценарио сличан рушењу Мила Ђукановића, где је на реторици против Мила дошао неко исти такав, а да при томе са Миловог рачуна динара није фалило. Испаде да је Мило историјски преседан колонијалног управљања. Западни моћници су безобзирно отели стотине милијарди руског новца, чији је трезор нуклеарно обезбеђен. Руси нису ни писнули, а Мило је сачувао свој крвави плен. Можда и није, него кукавац нема коме да се жали. Ови наши су бирани да буду толико сујетни и глупи да стварно мисле да ће успети да сакрију свој плен од белосветских мангупа. Ако их ми нећемо никада довести у ред, остаје да се тешимо замишљајући њихов израз лица кад схвате да су их заврнули неки лондонски банкари из подружнице у Дубаију.
То нас доводи до седмог питања: шта би било кад би, случајно, дошли поштењи људи на власт!? Настао би потпуни хаос. Поштењи људи би инсистирали да се са власти скину сви одговорни сарадници, а то би значило и директну одговорност за европске саучеснике. Србија би требало да одбије враћање дуга свим онима који су учествовали у коруптивним радњама, а то би угрожавало европске, америчке, руске и кинеске интересе. Свако би хтео да нас за два сата затре, што су и ови са истока урадили у тајности, а ови са запада са задовољством као пример другима. Они који прозивају СПЦ споља морају да знају да је оправдан став цркве да се не меша у политичка питања, јер на примеру литија у Црној Гори видимо како су злоупотребљени. Они који прозивају СПЦ изнутра морају да знају да када би се испунили захтеви да се баци анатема на сваког ко издаје Косово, ко пљачка сопствени народ, ко закида од сиротиње, ко застрашује владајући политичким структурама, ко манипулише простим људима, да ће исте мере важити и за оне који кваре омладину, за кладионичаре, за пијанце, швалере, за оне који страствено негују своје тело. Не желим да релативизујем, али не желим ни да судим. Вернима је већ преко главе да их стално држе за будале које верују да се неки лик узнео на небеса и да су због тога подложни маниулацији сваке будале. Постоји јасна свест да, осим оних "крезубих" који су присиљени да гласају за власт, иста одговорност лежи на "свезубима" који, све прозивајући актуелну власт, би сад да они то исто раде. Неко је увек лакше оправдати онога који верује у глупости које му сервирају Информер и Пинк, него оне који се убеђени да су паметни, па на том таласу верују глупостима које сервирају НАТО медији. На основу тих наступа лако је направити пресек тренутне политичке ситуације - образоване хуље се много љуте на простаке што дозвољавају да их уместо њих воде необразоване хуље.
То нас доводи до последњег питања: па је ли могуће да смо ми најгори!? Ма какви! Мислите да су бољи владари Француске, Немачке или неке европске земље? Руси, са све Путином и нуклеарним погоном, сабијени дубоко у своје двориште. Нама да је једна нуклеарна глава ником не би пало на памет да се толико спрда са нама. Не рачунајући Kину и Индију као древне цивилизације, на остатку поробљеног света се за сада могу уочити само турски и поједини арапски владари, али кад видимо по коју цену и како се Израел и према њима односи, остаје само похвала на рачун Американаца и Јевреја. Из те перспективе, ми се чак и добро држимо, сем што смо склони да сваки положај, па и колонијални, банализујемо, па све то изгледа јадно и испод границе пристојности.
Нема коментара:
Постави коментар