ITopija -Implementacija Big Data u politički sistem i algoritam kao vrhunski autoritet

Bio jednom jedan eltini vojnik koji je sve svoje veštine stečene na teškoj obuci uložio za osvajanje cilja. Čim ga je osvojio zaključio je da je cilj bio bezvredan i poklonio ga akademcu. Akademac nije znao da je bezvredan, a i nije znao šta će sa tim, pa ga je prodao korporacijama. Korporacije su ga platile mnogo više nego što je akadamac očekivao i  svima ga besplatno podelili.

Iako počinje i završava se kao bajka, ova priča je istinita  i ujedno najkraća moguća o internetu. Oni optimistični bi rekli da je idealna jer nešto što je vojinik osvojio svi su dobili besplatno, korporacije se obogatile, akadamac dobio ugled, a nije bilo žtrava . Problem je što se ta priča nije završila, a svaki obrt je bio nejmanje moguće očekivani, tako da svi sa zebnjom čekaju sledeći potez ovih što su ga dobili besplatno.

U tom optimističkom duhu pre sledećeg obrta sve se digitalizovalo i postalo online osim politike. Elem, kada se nešto digitalizuje, dobija status ili jesi (0) ili nisi (1) dok je jedino u politici osalo mož' da bude (0<X<1) al'  ne mora da znači (Y=1-X)!

Model nije teško postaviti, ostaje pitanje volje koja nije sada tema. Sada je tema model.

U političkom sistemu postoje dve grupe učesnika - birači i izabrani. Izabrani odlučuju, a birači trpe posledice loših odluka ili uživaju u blagodatima dobrih odlukama.  Retke su odluke koje su na štetu svih dok su uobičajene odluke koje jednima štete, a u korist durugih. Ideja je da podela ne bude rigorozna, već da interes jednog pojedinca bude ugrožen u korist nekog drugog interesa tog istog pojedinca.

BlockChain tehnologija omogućuje da se preskaču autoriteti i ako je uspeva u novcu koji je u stvari najveće pitanje poverenja može i u izboru autoriteta zakonodavne vlasti. Ne bih žurio sa algoritmom kao vrhovnim autoritetom već bih predložio Informacioni model sa aspekta postojećeg političkog sistema.

Na javnu raspravu se iznose političke dimenzije. Dimenzije mogu da budu socijalna pravda, nezavisnost, očuvanje prirode, porodične vrednosti, visina plate, visina penzije, visina poreza, nivo zdravstvene zaštite, ekonoska stabilnost, ekonomski prosperitet, broj radnih mesta, obrazovanje, kultura, hrana, zdrava hrana, vojna moć, nivo sloboda, teritorijalne aspiracije , ekonomske unije, vojne unije ... ma šta god i koliko god... Političke partije odredjuju targete. Tj odnos ovih dimenzija koji po njihovom mišljenju čini društvo maksimalno poželjnim.

Glasači biraju svoj interes. Taj svoj pogled na svet definišu kao odnos ponuđenih targeta. Glasači mogu svoju glasačku volju da ustupe nekom drugom  - zastupniku glasača. Taj će u, nekom širem okviru sa poznatom devijacijom, da ga pretoči u svoj politički kapital, a glasaču u konkretnu  korist. Ova evidencija je javna i svaki glasač  ima pravo da promeni stav i bilo kom trenutku i online odluči o promeni zastupnika, a samim tim i o vlasti. Zastupnici glasača ili političke partije se bave vladanjem, tj sprovođenjem u delo zadatog targeta. Prate se skorovi i tendencije. Članovi partija materijalno odgovaraju za neuspešnost sprovodjena odluka ili naplaćuju procenat od uspešnosti i međusobno ga dele, spram odgovornosti. Ako se otkrije neka malverzacija svi članovi partija materijalno nadoknađuju nastalu štetu uvećano za verovatnoću da je bilo i drugih neotkrivenih. Ta se verovatnoća opet da izračunati. Postavlja se pitanje ko nadgleda taj algoritam, te podatke, ko izračunava težine, ko kontroliše kontrolore ... pa tu je dobar BlockChain ali tako da mineri nisu oni koji imaju više novca da kupe hardver već svi pravni akteri  spram definisane moći- to su opozicioni zastupnici, razne organizacije, udruženja građanja, udruženja novinara, zaštitnik građana, zaštitnik kupca, tajna služba i kod svih se nalazi odgovarajuća kopija  i podatka  i algoritama.  Definišu se prava pristupa podacima, spram stečenih privilegije. Postoji jasan metod izračunavanja privilegija. Npr. procenat preplaćenog poreza, ktitorstvo, broj osvojenih medalja, broj citata u naučnim krugovima, volonterski rad, briga o starijima, očuvanje zdravlja drugih, broj krivičnih prijava, ponašanje u saobraćaju, na javnim mestima, sportskim takmičenjima... Kako se odlučuje - pa spram istih target koji su i na glasanju bili sa tim da je potrebna dvo trećinska većina.

Ustavom se definišu teme koje nisu za razmatranje - a to je žaštite integriteta zemlje i podataka i obezbeđenje javnog reda i mira. Ti resori se naravno prate i mere sa svih aspekata (npr slobode građanja, socijalnog mira) i kada se naruše okviri pravni zastupnici mogu da smene resornu vlast iako nemju većinu po pitanju drugih targeta. Algoritasm može da konstatuje i kolaps i uručavanje integitteta, suvereniteta i uticaj okupacionog intevencionizam, Naravno svi složeni mehanizmi mogu da se upotrebe je je obrada podataka brza i u poredjenju sa sadašnim sistmom dizanje ruke u parlamentu mnogo moćnija. 

Vlasti odluči da se povaća štednju u domaćoj valuti. Svi valsnicima te većine su po automatizmu  konvertuju imovinu u domaću valutu i sve transakcije prebace u domaćoj valuti.  Ili odnos prema penzionerima mora da se poboljša. Svi članovi delegirane većine  su dužni da 10 sati nedeljno volontiraju kod penzionera po izboru alogritma.  Utvrdi se višak radnika  u javnom sektrou, prvo se otpuštaju učesnici donosioca te odluke. To bi dovelo da velike zainteresovanosti za politička delovanja. Dao si svoj glas nekom zastupniku i  zbog toga si ostao bez posla. 

Ovo je samo mali deo, da bi se shatila velika moć obrade podataka. Nema potrebe u detalje jer je jasno da je to veliki  i vrlo izvodljiv posao.

Postoji opravdan strah da ovaj model već neko drugi priprema i kao vlasnik originalne ideje zadržava sebi pravo da ga iskoristi za svoje dobro, tj. zloupotrebi za opšte dobro. Ovo što je meni palo na pamet, sigurno je padalo na pamet i onima koji trenutno imaju vlast i koji žele da i buduće mehanizme vlasti zloupotrebe, pa ostaje bojazan da ovo moje pisanije bude promocija predstojećoj zloupotrebi.

Kako programirati program koji bolje programira od programera koji ga je programirao

Da budem jasan   - to je se već isprogramiralo.  To čak i nije bila namera, a i da je bila, programer je sigurno bio dobronameran. Neko zlonameran bi zaključio da će sada i programeri ostati bez posla. Međutim, to se neće desiti još neko vreme jer se čeka da ovaj novi program napravi još bolji program koji još bolje programira od programa koji ga je programirao... Ne zna se tačno kada će se to dogoditi jer se još uvek programira program koji će to odlučiti.

U međuvremenu, svi ostali stvaraju  pepertuum-mobile čije su jedine žrtve oni/mi/svi. Dakle, nisu samo programeri krivi već korisnici programa koji pristaju da besplatno ostavljaju podatke svuda gde stignu. Naravno da je krivična odogovrnost samo na onima koji te podatke prikupljaju, obrađuju i prodaju. To su ujedno i najveće i najuspešnije IT korporacije čiji su vlasnici mahom filantropi. Dakle, ljudi koji vole druge ljude osnivaju korporacije čiji je osnovni smisao  kažnjiv sa aspekta krivičnog prava i čiji je ekonomski model takav da oni ne mogu da budu krivično gonjeni, a i što bi jer su prihvatili da vole ljude i čovečanstvo kao takvo.

Kako je sve počelo:

1.Tako što su neki zaluđenici pravili programe pune grešaka. Pravili su programe koji nisu radili ono što se očekuju, ponekad zato što programeri nisu  poznavali tuđe potrebe i druge struke, a ponekad nije imao ni ko da to proveri. Ponekad  je i ima ko da proveri ali su učesnici imali neporavdano poverenje jedni u druge, ili su misli da će to onaj drugi odraditi.

2. Programeri su počeli da rade programe koji su radili ono što se od njih očekivalo. Medjutim, nije se mnogo očekivalo.

3. Onda se od programa  očekivalo više, pa su počeli da se prave virusi. Tu su trenutno najaktivnije tri grupe. Prva grupa su aktivisti, ma šta to značilo, druga grupa su kriminalci i treća, najjača grupa su službe najnaprednijih država. Kada su su se ovo treći uključili pojavila se potreba i mogućnost  da se prikupi ogromna količina podataka.

4. Sa ogromnom količinom podataka algoritmi su počeli da zaključuju bolje i preciznije od onoga za šta su bili namenjeni. Ni programerima nije bilo jasno kako njihov algoritam precizno zaključuje, ali to sada više nikoga nije zanimalo.

5. Kao kod svih javnih radova bili su potrebni dobrovoljci, radne akcije i udarničke znake, pa su se pojavili programi koje zovemo društvene mreže. Oni su besplatni, a njihovi vlasnici najbogatiji ljudi na svetu! To znači da ti algoritmi dobro pogađaju čim donose toliko novca. Trenutno nam izgledaju smešne reklame na tim sajtovima, to što se patike i dalje pojavljuju iako sam ih kupio u medjuvrmenu... Medjutim, osim robe na tržištu su se pojavili i politički stavovi, bračne i vanbračne ponude, moralne norme i verska ubedjenja, nešto šta bas nije očigledno i nema jasnu sliku ni precizno iskazanu cenu.

5.1. Poznati novinar-istraživač je od Facebook-a tražio ciljanu reklamu za nepostojeći prozivod koji bi navodno plasirao ljudima koji imaju izrazito militantne i antisemitske poglede. I dobio je uslugu. Facebook mu je garantovao da je reklama isporučena na ekran njihovih korisnika za koje su sa sigurnoššću znalo da su ekstremni i militanti  i to sve za 30 dolara.

5.2. Kada su bili izobri u Americi novinari istraživači su tražili ciljanu grupu ljudi koji sigurno neće glasati za jednog kandidata, a mogli bi za drugog kako bi im slali meterijal koji bi podsvesno uticao da ne izadju na izbore. Istraživanja (koja su opet radjen po ovim algoritmima) su pokazala da su samo za nekoliko dana imali uspeh kod 270000 ljudi. To ih se naročito ticalo kada su saznali da je pobednik imao 100000 glasova više i da je njihov online eksperiment direktno odlučio  izbor najvećeg autoriteta vlasti.

5.3. Od Google-a je tražena i dobijena informacija o skupini ljudi koji na osnovu svojih poruka, ponašanja, brisanja, pretraživanja imaju predispozicije za manijakalne poremećaje. Novinari su se lažno predstavili kao  zdravstvena ustanova. Dobili su podatke. Kasnije su angažovali priznate stručnjake iz te oblasti i  ispostavilo  se, nažalost da je Google bio u pravu. Psiholozi su sa sigurnošću zaključili da ne postoji dovoljno stručnog znanja da se ovo predvidi, već je zaključeno da je Google-ov privatni algoritam uspeo zahvaljujući  sistematskim podacima o prethodnim ponašanjima drugih takvih korisnika. Odakle Google-u sve ove informacije niko nije znao da objasni.

5.5 Na tržištu garderobe, mode i modnih stilova najpreciznije je utvrdjeno ponašanje hipstera koji sebe smatraju unikatnim i posebnim. Možda su se i drugi dali zavarti, ali algoritam ih je najbolje predviđao. To je, osim ironije i  najbolji pokazatelj ako su programi prerasli sami sebe, a programere poodavno.

5.6. Na početku mi je izgledalo smešno kako svi ljudi pričaju o istim temama, kako čitaju iste vesti, pričaju iste viceve i pozivaju se na iste izvore, za koje niko ne zna da li su autentični i tačni. Medjitim, kako vreme prolazi samo ovo zadnje ima tendnciju da se ne manja. Hoću da kažem, da će vremenom svako čitati svoje vesti, pričati svoje viceve i pozovati se na izvore informacija koje su samo za njegov ekran namenjene. To će dovesti do ukidanja javne diskusije, javnog mnjenja, opšteg dobra i zajedničkog interesa. Kako se prikuplja sve veća i veća količina podataka, kako se ti podaci sve brže i brže obrađuju dolazi se do trenutka kada će algortiam bolje suditi o robi nego kupac i čije ćemo odluke potpuno prihvatati jer su zaista racionalne i nastale na iskustvu milijarde ljudi. Nakon robe na red je stigla usluga - turisticka, bankarska i kockarska.  Zatim su na red došli politički stavovi, uverenja, verovanja, moralne norme. Onda prosuđivanje o drugim ljudima, pa o prijateljima, sopstvenoj daci  i na kraju o sebi samom ćemo bolje znati ako se oslonimo na aplikacij i naše pređašnje iskustvo koje je stavljeno u korelaciju sa bilijardama doživlajva milijardi ljudi koji pripadaju milionima profila. I to promptno i besplatno.
5.7.1 Alogortimi za prosudjivanje su pojačani uticajem onih koji plaćaju (obično reklame). Oni što plaćaju reklame su prinuđeni da budu agresivni. To znači da ćemo vremenom biti pogađani onim reklamama koje se namenjene baš za nas, za naš sistem vrednosti, navike, običaje, ponašanja, emocije, duhovnost, duhovitost i doživljaje ali pojačani agresivnošču prodavaca koji ne želi da ga uočimo ali želi da uošimo njegov priozvod koga prihvatamo kao opšti standard. To šta se pojavilo u tvom oglasu, neki traš, trač, kič, vulgarnost, eksplicitnost, teorija zavere je posledica toga što sajt na kome si ima više informacija i preciznije mišljene o tebi nego ti sam. Sa kim si takav si plus  agresivniji. Iako ovog puta ne biraš društvo već ti se izračunava, odgovornost ostaje ista jer ljudi i dalje imaju slobodu da sami donose odluke pa taman i ta odluka bila da neko drugi odlučuje. Problem će biti izraženiji onda kada se budu profilisale grupe sa ekstremno različitim ciljevima koje će biti potpuno suprostavljene jedne drugima.Koje vesti čitaš,  koje sadržaje sada gledaš će te opredeliti  u kojoj grupi ekstemista ćeš se sutra naći.

5.6.1. Ja sam samo hteo da iznesem svoje iskustvo  da ovako ne može u nedogled i da će jednom morati da se sve resetuje. Nema ko nije čuo za vic - izadješ i udješ  i probaš ponovo. Još ni jedan program nije napravljen bez greške, niti će jer je ljudskih ruku delo, barem u osnovi. 

5.6.2.Nema stvari kolje ljudi nisu zloupotrebili. 

Priča se o novoj internet povelji, o regulativi, novom internetu, blockchain internetu, dark internetu.  Do tada ...

0. Umesto kraja nekoliko retrospekiva koje nisu sa sajtova o teorijama zevere već prikupljene sa respektivnih mesta.

0.1.Postoji program koji može da pogodi koje tastere kucate na tastaruri (zna šta pišete) ako ste u blizini ostavili mobilni telefon sa najnovijim akcelerometrom. Zanimljivo je to što se za ovaj deo, koji mahom služi za rotiranje ekrana u odnosu na položaj, smatralo da nema potreba da se štiti od virusa jer ne može da se zloupotrebi!

0.2. Nekada smo se smejali bakicama koje su pitale da li virus sa računara može da se prenese na čoveka. Sada se ispostavilo da su bake jedine bile razumno oprezne jer se jasni slučajevi gde su ljudi smrtno nastradali od virusa sa računara.

0.2.1.  tako što je virus ubačen u  putničko auto serijski prozivedeno  i to mobilnom signalom. Namerno su onesposobljavao kočnice kada vozilo  pređe brzinu od 90 km/h.

0.2.2. tako što se bežično ubacio virus u uređaj koju je lekari krajne dobronamerno ugradili pacijentu.

0.2.3 tako što je mnogo ljudi stradalo kada je cela regija  ostala bez struje  time što je uredjaj za kontrolu napajanja bio zaražen virusom kao posledica ucene na legitimnu vlast. Ovo je bila epidemija.

0.2.4. tako što je u labaratoriji razvijen virus koji je pušten kroz ceo internet i čija je jedina svrha bila da se infiltira u neki uredjaj u iranskoj nuklearci. Ovo je mogla da bude pandemija.

Maturanti u sistemu ponude i tražnje i... kakve to veze ima sa BitCoin

1.Zainteresovati publiku

1.1. Kupio sam 15 BitCoin-a kada su vredeli 200 dolara . Sada vrede 17000. Očekivana Zarada 252.000 dolara.

1.2. Prodao sam 15 BitCoin-a kad su vredeli 300 dolara po komadu. Sada vrede 17000. Faktička zarada 1500 i realni gubitak 250500.

1.3. If not exist 1.1. then FAIL.

1.4. if  1.1. exslucive exists then SUCCESS

1.5 if  (1.1.  AND 1.2 )  is true then postoji zantersovansost publike da sasluša programersku priču o ponudi i tražnji, kao odnos uspeha i neuspeha. Continue 2.

2. Opšti uvod -Sistem ponude i tražnje

2.1. Evolucija - Odnos ponude i tražnje u prirodi- Borba za opstanak

2.2. Revolucija - Odnos ponude i tražnje u društvenim i političkim odnosima. Kada jedna društvena ili politička struktura dovoljno zloupotrebi mehanizme onda se resetuje sistem tržišta. U zavisnosti od ponude i tražnje u vojnim odnosima moguć je i rat.

2.3. Emocionalni odnosi - U jednom trenutku se pojavi potražnja za lepim i duhovitim, a kasnije ako ta ponuda ostane ista dolazi do zasićenosti potražnje i promene tržišta. Proradilo tržište  novca, uticaja  i moći..., a lepima  i duhovitima je obično teško da budu savršeni i pokriju sva tržišta.  Dobra profilacija u jednom trenutku obično znači lošu u sledećem. Definicja vremena kao jedne od dimenzija tržišta - ako se do dvadesete ne prolepšaš, do tridesete ne opametiš i do četrdesete ne obogatiš; kasnije nije ni  bitno. Ljudima nakon četrdesete obično ostaje samo da trguju iskustvom; neko sa dobrim, neko sa lošim. Od ovih sa pozitivnim iskustvima teško da se može bilo šta naučiti jer nisu svesni da su imali sreće. Ove sa lošim iskustvom ne treba slušati jer su se okolnosti promenile. Najbolji primer toga je vaspitanje i generacijski jaz.

3. Uvod u temu

3.1. Tržište obrazovanja, zanimanja, znanja, racio inteligencije, socio inteligencije i moralnih kvaliteta. Moju generaciju su vaspitali da treba učiti, obrazovati se, da ne treba ulaziti u tuđ auto i primati nepoznate ljude u stanove. Od moje generacije su najbolje prošli  vlasnici online sajtova UBERA čija je osnovna ideja da ćes se voziti sa nepoznatim čovekom,   i AIRBNB rentiranja sopstevnog stana strancu. Zatim, ljudi koji nisu trošili vreme na obrazovanje već su bili na pravom mestu kada je počela tranzicija i nisu imali moralnih nedoumica da se saosete sa štetom ostalih.  Ciklične promene - Nekad su ljudi sa fakultetom dobijali dobre poslove i platu, pa je počela inflacija diploma tako da sada diploma ništa ne znači. Trenutna situacija je velika ponuda demagogije i diploma, a mala znanja, odgovornosti i moralnih kvaliteta. To znači da će u sledećem ciklusu biti velika potražnja za moralnim ljudima koji imaju znanja. TU JE ŠANSA

3.2. Uspeh obrazovanja i industrijska revolucija. Neuspeh obrazovanja i IT revolucije. Ponuda i potražnja podatka i znanja. Proces pratvaranja podatka u odluku. Nekada je bilo bitno raspolagati informacijom i oni koji su je imali mogli su lako da je iskoriste na svoju korist. Danas ima mnogo informacija, svima  dostupnih, pa su se nametnuli  algoritmi  za pretvaranje informacije u znanje pa u odluku. Primer -Vrednost slike iz albuma iz prošlog veka  i vrednost slike sa instagrama. Velika ponuda slika i mala vrednost. Globalizacija Trend Setera i provincijalizacija nekada moćnih centara.

3.4. Nekada su ekonomski poslovi podrazumevali komercijalu, marketing, vodjenje knjiga prema zakonskoj regulativi, procena rizika za kredit... Nažalost, okruženje i inputi nisu bili jasni i precizni  pa su najbolje prolazili oni koji su znali da iskorite rupe u procedurama. Mešetarenje i neprofesionalizam je dovelo do obezvređivanja obrazovanja. To je dovelo  da poslove ekonomiste može da obavlja i obavlja ih bilo ko, a najčešće preduzetnik koji po svojoj definiciji to i najgore radi.  Medjutim, uvodjenje IT  kao digitalizacije ("ili jesi ili nisi") posao ekonomiste postaje stručan, čak i naučan, jer u kombinaciji sa statistikom i  matematikom,  ekonomija i IT prave "razliku na terenu". Ta se oblast zove Business intelligence , Data  mining, Big Data, a zanimanje Data sciantist.

4. Tema -Ekonomija i IT

4.1.  Lična iskustava. Studiranje FONa i kako loša pozicija može da postane prednost. Došao sam iz grada gde je samo jedan vršnjak imao računar, a na drugoj godini fakulteta sam  bio jedini bez računara. Prinuđen situacijom počeo sam da sarađujem sa profesorima na realnim projektima iz  ekonomije preduzeća  i počeo  među prvima da zarađujem  i da učim ekonomiju za koju sam malo pre toga bio ubedjen da mi nikada neće trebati!

4.2. Prvi posao i prva aplikacija - Obračun kamata- otišao kod finasijskog direktora da mi da formule i stope za obračun kamata, a on mi rekao da su upravo mene zaposlili da im napravim program koji će da radi obračun kamata i da  to kompjuter treba sam da radi, a ne on da objašnjava meni!

4.3. Uvođenje PDV-a u  Srbiju. Radio za firmu koja je jedina imala rešenje pre starta zakona jer smo proučili zakon i našli brdo nelogičnosti, koje smo sa zakonodavcom delom ispravili. Takav pristup doneo do velike prihode jer je veliki broj firmi kupilo taj program. Većina tih neuskaldjenosti i dan danas postoji. Da je neko IT pismen donosio zakon tada bi evidencije  bile znatno jednostavnije i ne bi postojala mogućnost pronevere PDV-a. Umesto komlikovane regulative potrebna je jedna tabela sa 6 kolona, (KIR/KPR, PDVBroja, PRVPeriod,Status,Stopa,Osnovica)

4.4. Obračun cene koštanja - preciznost cene od 95% otkrila je da su postojali proizvodi koji su prodavani ispod cene koštanja i artikli kojima može da se spusti cena kako bi se uspešno osvojilo novo tržište. Preciznos do 98% bi dovela do većih troškova nego što  bi bila korist.

4.5.  Sistem za podršku odlučivanju - Upravljajnje cenovnicima, akcijama, zalihama,  poručivanjem. Knjižna odobrenja na količine, plaćanja, vredost ...  Market/basket analiza- koji artikal se sa kojim kupuje, pa se salje ponuda. Koji kupac redovno plaća obaveze, a nije kupovao top 5  najprodavanijih artikala. Merenje učinaka u uslužnim delatnostima - Z(i) skorovi, standardne devijacije, trendovi.  Sistem ocenjivanja i nagradjivanja. 

4.6 Tržiste podacima. Virtuelna ličnost i avatori sa društvenih mreža. Globalizacija podataka koje besplatno dajemo, a Google, FaceBook i ostali ih skupo prodaju.

4.7. Predikcije prodaje,  glasanja na izborima. Stratumi i ciljno tržište.

5. Umesto zaključka

5.1. Tržište autoritetima i poverenjem.  Nastanak novca i uloga banki i državnih insitucaija. Svetska ekonomska kriza 2008. i pronevera autoriteta. Istraživanje tržišta poveranja u ljude, banke i državne institucije i korporacije. Vrednost brenda i korporacije kao nalsednika autoriteta. Poredjenje Adidasa i ministarstva. Life Coach VS rodoljublje. TED deterdžent kao sredstvo plaćanja na crnom tržištu droga u Americi

5.2.  Šta je internet i njegova ograničenja. Samo digitalni zapis se prenosi i to kopiranjem. BlockChain protokol i nastanak virtulenih valuta kao posledica gubitka autoriteta. Šta je BITCoin  -Novac, sredstvo plaćanja, valuta, ili investiciona jedinica ili ???