1.Zainteresovati publiku
1.1. Kupio sam 15 BitCoin-a kada su vredeli 200 dolara . Sada vrede 17000. Očekivana Zarada 252.000 dolara.
1.2. Prodao sam 15 BitCoin-a kad su vredeli 300 dolara po komadu. Sada vrede 17000. Faktička zarada 1500 i realni gubitak 250500.
1.3. If not exist 1.1. then FAIL.
1.4. if 1.1. exslucive exists then SUCCESS
1.5 if (1.1. AND 1.2 ) is true then postoji zantersovansost publike da sasluša programersku priču o ponudi i tražnji, kao odnos uspeha i neuspeha. Continue 2.
2. Opšti uvod -Sistem ponude i tražnje
2.1. Evolucija - Odnos ponude i tražnje u prirodi- Borba za opstanak
2.2. Revolucija - Odnos ponude i tražnje u društvenim i političkim odnosima. Kada jedna društvena ili politička struktura dovoljno zloupotrebi mehanizme onda se resetuje sistem tržišta. U zavisnosti od ponude i tražnje u vojnim odnosima moguć je i rat.
2.3. Emocionalni odnosi - U jednom trenutku se pojavi potražnja za lepim i duhovitim, a kasnije ako ta ponuda ostane ista dolazi do zasićenosti potražnje i promene tržišta. Proradilo tržište novca, uticaja i moći..., a lepima i duhovitima je obično teško da budu savršeni i pokriju sva tržišta. Dobra profilacija u jednom trenutku obično znači lošu u sledećem. Definicja vremena kao jedne od dimenzija tržišta - ako se do dvadesete ne prolepšaš, do tridesete ne opametiš i do četrdesete ne obogatiš; kasnije nije ni bitno. Ljudima nakon četrdesete obično ostaje samo da trguju iskustvom; neko sa dobrim, neko sa lošim. Od ovih sa pozitivnim iskustvima teško da se može bilo šta naučiti jer nisu svesni da su imali sreće. Ove sa lošim iskustvom ne treba slušati jer su se okolnosti promenile. Najbolji primer toga je vaspitanje i generacijski jaz.
3. Uvod u temu
3.1. Tržište obrazovanja, zanimanja, znanja, racio inteligencije, socio inteligencije i moralnih kvaliteta. Moju generaciju su vaspitali da treba učiti, obrazovati se, da ne treba ulaziti u tuđ auto i primati nepoznate ljude u stanove. Od moje generacije su najbolje prošli vlasnici online sajtova UBERA čija je osnovna ideja da ćes se voziti sa nepoznatim čovekom, i AIRBNB rentiranja sopstevnog stana strancu. Zatim, ljudi koji nisu trošili vreme na obrazovanje već su bili na pravom mestu kada je počela tranzicija i nisu imali moralnih nedoumica da se saosete sa štetom ostalih. Ciklične promene - Nekad su ljudi sa fakultetom dobijali dobre poslove i platu, pa je počela inflacija diploma tako da sada diploma ništa ne znači. Trenutna situacija je velika ponuda demagogije i diploma, a mala znanja, odgovornosti i moralnih kvaliteta. To znači da će u sledećem ciklusu biti velika potražnja za moralnim ljudima koji imaju znanja. TU JE ŠANSA
3.2. Uspeh obrazovanja i industrijska revolucija. Neuspeh obrazovanja i IT revolucije. Ponuda i potražnja podatka i znanja. Proces pratvaranja podatka u odluku. Nekada je bilo bitno raspolagati informacijom i oni koji su je imali mogli su lako da je iskoriste na svoju korist. Danas ima mnogo informacija, svima dostupnih, pa su se nametnuli algoritmi za pretvaranje informacije u znanje pa u odluku. Primer -Vrednost slike iz albuma iz prošlog veka i vrednost slike sa instagrama. Velika ponuda slika i mala vrednost. Globalizacija Trend Setera i provincijalizacija nekada moćnih centara.
3.4. Nekada su ekonomski poslovi podrazumevali komercijalu, marketing, vodjenje knjiga prema zakonskoj regulativi, procena rizika za kredit... Nažalost, okruženje i inputi nisu bili jasni i precizni pa su najbolje prolazili oni koji su znali da iskorite rupe u procedurama. Mešetarenje i neprofesionalizam je dovelo do obezvređivanja obrazovanja. To je dovelo da poslove ekonomiste može da obavlja i obavlja ih bilo ko, a najčešće preduzetnik koji po svojoj definiciji to i najgore radi. Medjutim, uvodjenje IT kao digitalizacije ("ili jesi ili nisi") posao ekonomiste postaje stručan, čak i naučan, jer u kombinaciji sa statistikom i matematikom, ekonomija i IT prave "razliku na terenu". Ta se oblast zove Business intelligence , Data mining, Big Data, a zanimanje Data sciantist.
4. Tema -Ekonomija i IT
4.1. Lična iskustava. Studiranje FONa i kako loša pozicija može da postane prednost. Došao sam iz grada gde je samo jedan vršnjak imao računar, a na drugoj godini fakulteta sam bio jedini bez računara. Prinuđen situacijom počeo sam da sarađujem sa profesorima na realnim projektima iz ekonomije preduzeća i počeo među prvima da zarađujem i da učim ekonomiju za koju sam malo pre toga bio ubedjen da mi nikada neće trebati!
4.2. Prvi posao i prva aplikacija - Obračun kamata- otišao kod finasijskog direktora da mi da formule i stope za obračun kamata, a on mi rekao da su upravo mene zaposlili da im napravim program koji će da radi obračun kamata i da to kompjuter treba sam da radi, a ne on da objašnjava meni!
4.3. Uvođenje PDV-a u Srbiju. Radio za firmu koja je jedina imala rešenje pre starta zakona jer smo proučili zakon i našli brdo nelogičnosti, koje smo sa zakonodavcom delom ispravili. Takav pristup doneo do velike prihode jer je veliki broj firmi kupilo taj program. Većina tih neuskaldjenosti i dan danas postoji. Da je neko IT pismen donosio zakon tada bi evidencije bile znatno jednostavnije i ne bi postojala mogućnost pronevere PDV-a. Umesto komlikovane regulative potrebna je jedna tabela sa 6 kolona, (KIR/KPR, PDVBroja, PRVPeriod,Status,Stopa,Osnovica)
4.4. Obračun cene koštanja - preciznost cene od 95% otkrila je da su postojali proizvodi koji su prodavani ispod cene koštanja i artikli kojima može da se spusti cena kako bi se uspešno osvojilo novo tržište. Preciznos do 98% bi dovela do većih troškova nego što bi bila korist.
4.5. Sistem za podršku odlučivanju - Upravljajnje cenovnicima, akcijama, zalihama, poručivanjem. Knjižna odobrenja na količine, plaćanja, vredost ... Market/basket analiza- koji artikal se sa kojim kupuje, pa se salje ponuda. Koji kupac redovno plaća obaveze, a nije kupovao top 5 najprodavanijih artikala. Merenje učinaka u uslužnim delatnostima - Z(i) skorovi, standardne devijacije, trendovi. Sistem ocenjivanja i nagradjivanja.
4.6 Tržiste podacima. Virtuelna ličnost i avatori sa društvenih mreža. Globalizacija podataka koje besplatno dajemo, a Google, FaceBook i ostali ih skupo prodaju.
4.7. Predikcije prodaje, glasanja na izborima. Stratumi i ciljno tržište.
5. Umesto zaključka
5.1. Tržište autoritetima i poverenjem. Nastanak novca i uloga banki i državnih insitucaija. Svetska ekonomska kriza 2008. i pronevera autoriteta. Istraživanje tržišta poveranja u ljude, banke i državne institucije i korporacije. Vrednost brenda i korporacije kao nalsednika autoriteta. Poredjenje Adidasa i ministarstva. Life Coach VS rodoljublje. TED deterdžent kao sredstvo plaćanja na crnom tržištu droga u Americi
5.2. Šta je internet i njegova ograničenja. Samo digitalni zapis se prenosi i to kopiranjem. BlockChain protokol i nastanak virtulenih valuta kao posledica gubitka autoriteta. Šta je BITCoin -Novac, sredstvo plaćanja, valuta, ili investiciona jedinica ili ???
Нема коментара:
Постави коментар