Bio jednom jedan eltini vojnik koji je sve svoje veštine stečene na teškoj obuci uložio za osvajanje cilja. Čim ga je osvojio zaključio je da je cilj bio bezvredan i poklonio ga akademcu. Akademac nije znao da je bezvredan, a i nije znao šta će sa tim, pa ga je prodao korporacijama. Korporacije su ga platile mnogo više nego što je akadamac očekivao i svima ga besplatno podelili.
Iako počinje i završava se kao bajka, ova priča je istinita i ujedno najkraća moguća o internetu. Oni optimistični bi rekli da je idealna jer nešto što je vojinik osvojio svi su dobili besplatno, korporacije se obogatile, akadamac dobio ugled, a nije bilo žtrava . Problem je što se ta priča nije završila, a svaki obrt je bio nejmanje moguće očekivani, tako da svi sa zebnjom čekaju sledeći potez ovih što su ga dobili besplatno.
U tom optimističkom duhu pre sledećeg obrta sve se digitalizovalo i postalo online osim politike. Elem, kada se nešto digitalizuje, dobija status ili jesi (0) ili nisi (1) dok je jedino u politici osalo mož' da bude (0<X<1) al' ne mora da znači (Y=1-X)!
Model nije teško postaviti, ostaje pitanje volje koja nije sada tema. Sada je tema model.
U političkom sistemu postoje dve grupe učesnika - birači i izabrani. Izabrani odlučuju, a birači trpe posledice loših odluka ili uživaju u blagodatima dobrih odlukama. Retke su odluke koje su na štetu svih dok su uobičajene odluke koje jednima štete, a u korist durugih. Ideja je da podela ne bude rigorozna, već da interes jednog pojedinca bude ugrožen u korist nekog drugog interesa tog istog pojedinca.
BlockChain tehnologija omogućuje da se preskaču autoriteti i ako je uspeva u novcu koji je u stvari najveće pitanje poverenja može i u izboru autoriteta zakonodavne vlasti. Ne bih žurio sa algoritmom kao vrhovnim autoritetom već bih predložio Informacioni model sa aspekta postojećeg političkog sistema.
Na javnu raspravu se iznose političke dimenzije. Dimenzije mogu da budu socijalna pravda, nezavisnost, očuvanje prirode, porodične vrednosti, visina plate, visina penzije, visina poreza, nivo zdravstvene zaštite, ekonoska stabilnost, ekonomski prosperitet, broj radnih mesta, obrazovanje, kultura, hrana, zdrava hrana, vojna moć, nivo sloboda, teritorijalne aspiracije , ekonomske unije, vojne unije ... ma šta god i koliko god... Političke partije odredjuju targete. Tj odnos ovih dimenzija koji po njihovom mišljenju čini društvo maksimalno poželjnim.
Glasači biraju svoj interes. Taj svoj pogled na svet definišu kao odnos ponuđenih targeta. Glasači mogu svoju glasačku volju da ustupe nekom drugom - zastupniku glasača. Taj će u, nekom širem okviru sa poznatom devijacijom, da ga pretoči u svoj politički kapital, a glasaču u konkretnu korist. Ova evidencija je javna i svaki glasač ima pravo da promeni stav i bilo kom trenutku i online odluči o promeni zastupnika, a samim tim i o vlasti. Zastupnici glasača ili političke partije se bave vladanjem, tj sprovođenjem u delo zadatog targeta. Prate se skorovi i tendencije. Članovi partija materijalno odgovaraju za neuspešnost sprovodjena odluka ili naplaćuju procenat od uspešnosti i međusobno ga dele, spram odgovornosti. Ako se otkrije neka malverzacija svi članovi partija materijalno nadoknađuju nastalu štetu uvećano za verovatnoću da je bilo i drugih neotkrivenih. Ta se verovatnoća opet da izračunati. Postavlja se pitanje ko nadgleda taj algoritam, te podatke, ko izračunava težine, ko kontroliše kontrolore ... pa tu je dobar BlockChain ali tako da mineri nisu oni koji imaju više novca da kupe hardver već svi pravni akteri spram definisane moći- to su opozicioni zastupnici, razne organizacije, udruženja građanja, udruženja novinara, zaštitnik građana, zaštitnik kupca, tajna služba i kod svih se nalazi odgovarajuća kopija i podatka i algoritama. Definišu se prava pristupa podacima, spram stečenih privilegije. Postoji jasan metod izračunavanja privilegija. Npr. procenat preplaćenog poreza, ktitorstvo, broj osvojenih medalja, broj citata u naučnim krugovima, volonterski rad, briga o starijima, očuvanje zdravlja drugih, broj krivičnih prijava, ponašanje u saobraćaju, na javnim mestima, sportskim takmičenjima... Kako se odlučuje - pa spram istih target koji su i na glasanju bili sa tim da je potrebna dvo trećinska većina.
Ustavom se definišu teme koje nisu za razmatranje - a to je žaštite integriteta zemlje i podataka i obezbeđenje javnog reda i mira. Ti resori se naravno prate i mere sa svih aspekata (npr slobode građanja, socijalnog mira) i kada se naruše okviri pravni zastupnici mogu da smene resornu vlast iako nemju većinu po pitanju drugih targeta. Algoritasm može da konstatuje i kolaps i uručavanje integitteta, suvereniteta i uticaj okupacionog intevencionizam, Naravno svi složeni mehanizmi mogu da se upotrebe je je obrada podataka brza i u poredjenju sa sadašnim sistmom dizanje ruke u parlamentu mnogo moćnija.
Vlasti odluči da se povaća štednju u domaćoj valuti. Svi valsnicima te većine su po automatizmu konvertuju imovinu u domaću valutu i sve transakcije prebace u domaćoj valuti. Ili odnos prema penzionerima mora da se poboljša. Svi članovi delegirane većine su dužni da 10 sati nedeljno volontiraju kod penzionera po izboru alogritma. Utvrdi se višak radnika u javnom sektrou, prvo se otpuštaju učesnici donosioca te odluke. To bi dovelo da velike zainteresovanosti za politička delovanja. Dao si svoj glas nekom zastupniku i zbog toga si ostao bez posla.
Ovo je samo mali deo, da bi se shatila velika moć obrade podataka. Nema potrebe u detalje jer je jasno da je to veliki i vrlo izvodljiv posao.
Postoji opravdan strah da ovaj model već neko drugi priprema i kao vlasnik originalne ideje zadržava sebi pravo da ga iskoristi za svoje dobro, tj. zloupotrebi za opšte dobro. Ovo što je meni palo na pamet, sigurno je padalo na pamet i onima koji trenutno imaju vlast i koji žele da i buduće mehanizme vlasti zloupotrebe, pa ostaje bojazan da ovo moje pisanije bude promocija predstojećoj zloupotrebi.
Нема коментара:
Постави коментар