Kako programirati program koji bolje programira od programera koji ga je programirao

Da budem jasan   - to je se već isprogramiralo.  To čak i nije bila namera, a i da je bila, programer je sigurno bio dobronameran. Neko zlonameran bi zaključio da će sada i programeri ostati bez posla. Međutim, to se neće desiti još neko vreme jer se čeka da ovaj novi program napravi još bolji program koji još bolje programira od programa koji ga je programirao... Ne zna se tačno kada će se to dogoditi jer se još uvek programira program koji će to odlučiti.

U međuvremenu, svi ostali stvaraju  pepertuum-mobile čije su jedine žrtve oni/mi/svi. Dakle, nisu samo programeri krivi već korisnici programa koji pristaju da besplatno ostavljaju podatke svuda gde stignu. Naravno da je krivična odogovrnost samo na onima koji te podatke prikupljaju, obrađuju i prodaju. To su ujedno i najveće i najuspešnije IT korporacije čiji su vlasnici mahom filantropi. Dakle, ljudi koji vole druge ljude osnivaju korporacije čiji je osnovni smisao  kažnjiv sa aspekta krivičnog prava i čiji je ekonomski model takav da oni ne mogu da budu krivično gonjeni, a i što bi jer su prihvatili da vole ljude i čovečanstvo kao takvo.

Kako je sve počelo:

1.Tako što su neki zaluđenici pravili programe pune grešaka. Pravili su programe koji nisu radili ono što se očekuju, ponekad zato što programeri nisu  poznavali tuđe potrebe i druge struke, a ponekad nije imao ni ko da to proveri. Ponekad  je i ima ko da proveri ali su učesnici imali neporavdano poverenje jedni u druge, ili su misli da će to onaj drugi odraditi.

2. Programeri su počeli da rade programe koji su radili ono što se od njih očekivalo. Medjutim, nije se mnogo očekivalo.

3. Onda se od programa  očekivalo više, pa su počeli da se prave virusi. Tu su trenutno najaktivnije tri grupe. Prva grupa su aktivisti, ma šta to značilo, druga grupa su kriminalci i treća, najjača grupa su službe najnaprednijih država. Kada su su se ovo treći uključili pojavila se potreba i mogućnost  da se prikupi ogromna količina podataka.

4. Sa ogromnom količinom podataka algoritmi su počeli da zaključuju bolje i preciznije od onoga za šta su bili namenjeni. Ni programerima nije bilo jasno kako njihov algoritam precizno zaključuje, ali to sada više nikoga nije zanimalo.

5. Kao kod svih javnih radova bili su potrebni dobrovoljci, radne akcije i udarničke znake, pa su se pojavili programi koje zovemo društvene mreže. Oni su besplatni, a njihovi vlasnici najbogatiji ljudi na svetu! To znači da ti algoritmi dobro pogađaju čim donose toliko novca. Trenutno nam izgledaju smešne reklame na tim sajtovima, to što se patike i dalje pojavljuju iako sam ih kupio u medjuvrmenu... Medjutim, osim robe na tržištu su se pojavili i politički stavovi, bračne i vanbračne ponude, moralne norme i verska ubedjenja, nešto šta bas nije očigledno i nema jasnu sliku ni precizno iskazanu cenu.

5.1. Poznati novinar-istraživač je od Facebook-a tražio ciljanu reklamu za nepostojeći prozivod koji bi navodno plasirao ljudima koji imaju izrazito militantne i antisemitske poglede. I dobio je uslugu. Facebook mu je garantovao da je reklama isporučena na ekran njihovih korisnika za koje su sa sigurnoššću znalo da su ekstremni i militanti  i to sve za 30 dolara.

5.2. Kada su bili izobri u Americi novinari istraživači su tražili ciljanu grupu ljudi koji sigurno neće glasati za jednog kandidata, a mogli bi za drugog kako bi im slali meterijal koji bi podsvesno uticao da ne izadju na izbore. Istraživanja (koja su opet radjen po ovim algoritmima) su pokazala da su samo za nekoliko dana imali uspeh kod 270000 ljudi. To ih se naročito ticalo kada su saznali da je pobednik imao 100000 glasova više i da je njihov online eksperiment direktno odlučio  izbor najvećeg autoriteta vlasti.

5.3. Od Google-a je tražena i dobijena informacija o skupini ljudi koji na osnovu svojih poruka, ponašanja, brisanja, pretraživanja imaju predispozicije za manijakalne poremećaje. Novinari su se lažno predstavili kao  zdravstvena ustanova. Dobili su podatke. Kasnije su angažovali priznate stručnjake iz te oblasti i  ispostavilo  se, nažalost da je Google bio u pravu. Psiholozi su sa sigurnošću zaključili da ne postoji dovoljno stručnog znanja da se ovo predvidi, već je zaključeno da je Google-ov privatni algoritam uspeo zahvaljujući  sistematskim podacima o prethodnim ponašanjima drugih takvih korisnika. Odakle Google-u sve ove informacije niko nije znao da objasni.

5.5 Na tržištu garderobe, mode i modnih stilova najpreciznije je utvrdjeno ponašanje hipstera koji sebe smatraju unikatnim i posebnim. Možda su se i drugi dali zavarti, ali algoritam ih je najbolje predviđao. To je, osim ironije i  najbolji pokazatelj ako su programi prerasli sami sebe, a programere poodavno.

5.6. Na početku mi je izgledalo smešno kako svi ljudi pričaju o istim temama, kako čitaju iste vesti, pričaju iste viceve i pozivaju se na iste izvore, za koje niko ne zna da li su autentični i tačni. Medjitim, kako vreme prolazi samo ovo zadnje ima tendnciju da se ne manja. Hoću da kažem, da će vremenom svako čitati svoje vesti, pričati svoje viceve i pozovati se na izvore informacija koje su samo za njegov ekran namenjene. To će dovesti do ukidanja javne diskusije, javnog mnjenja, opšteg dobra i zajedničkog interesa. Kako se prikuplja sve veća i veća količina podataka, kako se ti podaci sve brže i brže obrađuju dolazi se do trenutka kada će algortiam bolje suditi o robi nego kupac i čije ćemo odluke potpuno prihvatati jer su zaista racionalne i nastale na iskustvu milijarde ljudi. Nakon robe na red je stigla usluga - turisticka, bankarska i kockarska.  Zatim su na red došli politički stavovi, uverenja, verovanja, moralne norme. Onda prosuđivanje o drugim ljudima, pa o prijateljima, sopstvenoj daci  i na kraju o sebi samom ćemo bolje znati ako se oslonimo na aplikacij i naše pređašnje iskustvo koje je stavljeno u korelaciju sa bilijardama doživlajva milijardi ljudi koji pripadaju milionima profila. I to promptno i besplatno.
5.7.1 Alogortimi za prosudjivanje su pojačani uticajem onih koji plaćaju (obično reklame). Oni što plaćaju reklame su prinuđeni da budu agresivni. To znači da ćemo vremenom biti pogađani onim reklamama koje se namenjene baš za nas, za naš sistem vrednosti, navike, običaje, ponašanja, emocije, duhovnost, duhovitost i doživljaje ali pojačani agresivnošču prodavaca koji ne želi da ga uočimo ali želi da uošimo njegov priozvod koga prihvatamo kao opšti standard. To šta se pojavilo u tvom oglasu, neki traš, trač, kič, vulgarnost, eksplicitnost, teorija zavere je posledica toga što sajt na kome si ima više informacija i preciznije mišljene o tebi nego ti sam. Sa kim si takav si plus  agresivniji. Iako ovog puta ne biraš društvo već ti se izračunava, odgovornost ostaje ista jer ljudi i dalje imaju slobodu da sami donose odluke pa taman i ta odluka bila da neko drugi odlučuje. Problem će biti izraženiji onda kada se budu profilisale grupe sa ekstremno različitim ciljevima koje će biti potpuno suprostavljene jedne drugima.Koje vesti čitaš,  koje sadržaje sada gledaš će te opredeliti  u kojoj grupi ekstemista ćeš se sutra naći.

5.6.1. Ja sam samo hteo da iznesem svoje iskustvo  da ovako ne može u nedogled i da će jednom morati da se sve resetuje. Nema ko nije čuo za vic - izadješ i udješ  i probaš ponovo. Još ni jedan program nije napravljen bez greške, niti će jer je ljudskih ruku delo, barem u osnovi. 

5.6.2.Nema stvari kolje ljudi nisu zloupotrebili. 

Priča se o novoj internet povelji, o regulativi, novom internetu, blockchain internetu, dark internetu.  Do tada ...

0. Umesto kraja nekoliko retrospekiva koje nisu sa sajtova o teorijama zevere već prikupljene sa respektivnih mesta.

0.1.Postoji program koji može da pogodi koje tastere kucate na tastaruri (zna šta pišete) ako ste u blizini ostavili mobilni telefon sa najnovijim akcelerometrom. Zanimljivo je to što se za ovaj deo, koji mahom služi za rotiranje ekrana u odnosu na položaj, smatralo da nema potreba da se štiti od virusa jer ne može da se zloupotrebi!

0.2. Nekada smo se smejali bakicama koje su pitale da li virus sa računara može da se prenese na čoveka. Sada se ispostavilo da su bake jedine bile razumno oprezne jer se jasni slučajevi gde su ljudi smrtno nastradali od virusa sa računara.

0.2.1.  tako što je virus ubačen u  putničko auto serijski prozivedeno  i to mobilnom signalom. Namerno su onesposobljavao kočnice kada vozilo  pređe brzinu od 90 km/h.

0.2.2. tako što se bežično ubacio virus u uređaj koju je lekari krajne dobronamerno ugradili pacijentu.

0.2.3 tako što je mnogo ljudi stradalo kada je cela regija  ostala bez struje  time što je uredjaj za kontrolu napajanja bio zaražen virusom kao posledica ucene na legitimnu vlast. Ovo je bila epidemija.

0.2.4. tako što je u labaratoriji razvijen virus koji je pušten kroz ceo internet i čija je jedina svrha bila da se infiltira u neki uredjaj u iranskoj nuklearci. Ovo je mogla da bude pandemija.