Замислите, дакле, митинг сазван на Орашцу на дан 20. јануара 1804. године. Отвара га Г. Станоје Главаш лепим и пригодним говором и предлаже да се Г. Ђорђе Петровић, звани Црни, изабере за председника митинга.
Г. Кара-Ђорђе заузима председничко место и, благодарећи збору на поверењу, даје реч једноме од сазивача, Господину Станоју Главашу.
Г. СТАНОЈЕ ГЛАВАШ: Браћо.Стање наше браће постало је до крајности несношљиво, и ми смо позвани да размислимо о мерама које треба предузети, да би се нашој поробљеној и намученој браћи помогло. Додуше, ми са пуно поуздања и поверења можемо гледати у Европу, утолико пре што нас је она, у племенитој тежњи да одржи мир на Балкану, преко својих представника убедила да тиме што нас Турци убијају и натичу на кочеве, нису никаква наша национална права повређена. (Тако је!) Стога ја, браћо, предлажем да се донесе једна резолуција, у којој би се изјавило гнушање према зверствима која се чине према нама и да се позове влада да предузме енергичне мере за заштиту српскога живља! (Дуготрајно: Тако је!)
Г. КАРА-ЂОРЂЕ: Којекуде, има реч господин Ђуша Вулићевић.
Г. ЂУША ВУЛЕВИЋ: Ја се, углавноме, слажем са мислима које вам је изнео мој поштовани предговорник, Господин Станоје Главаш, и имао бих само да учиним једну допуну његовом предлогу. Нас кољу, тај факт стоји, али ми не можемо, за љубав једне такве ситнице што ће нас пет-шест хиљада натаћи на кочеве, реметити мир на Балкану, који Европа жели да очува. Стога сам ја, да наша резолуција не буде написана распаљивим тоном, већ озбиљно и достојанствено, како би собом казивала да је израз људи који радо пристају да седе на кочевима и да висе обешени о крушке за љубав мира који Европа жели. (Тако је! Тако је!)
Г. КАРА-ЂОРЂЕ: Господо, позивам господина Јанићија Ђурића да прочита нацрт резолуције. Изволите, господине Јанићије, по души вас, прочитати!
Г. ЈАНИЋИЈЕ ЂУРИЋ (чита нацрт резолуције која гласи):
Грађани свих редова, сакупљени на данашњем митингу на Орашцу, а по саслушању свих говорника, једногласно констатују:
1. да је услед анархије, која је овладала у Турској Империји, доведен у питање опстанак наш;
2. да је последњи покољ, који је извршио дахија Аганлија у београдском округу, у коме је са свога огњишта растерана незаштићена српска сиротиња, изазвао силно узбуђење код нас свију;
3. грађани српски, окупљени на митингу, најодлучније дижу свој глас противу насилног и сталног, систематског истребљења српскога живља у Турској;
4. позива се цео народ да, без обзира на величину жртава које ће поднети, предузме све и најенергичније мере за брзу заштиту нашега живља у Турској Империји.
Г. КАРА-ЂОРЂЕ (по прочитању): Прима ли се ова резолуција? (Сви једногласно: Прима се!)
Г. КАРА-ЂОРЂЕ: Е, сад, којекуде, позивам вас да се мирно и достојанствено разиђете својим кућама, а ми ћемо ову резолуцију ставити у архиву манастира Благовештења, како би била сачувана за потомство. (Дуготрајно одобравање).
Г. Кара-Ђорђе заузима председничко место и, благодарећи збору на поверењу, даје реч једноме од сазивача, Господину Станоју Главашу.
Г. СТАНОЈЕ ГЛАВАШ: Браћо.Стање наше браће постало је до крајности несношљиво, и ми смо позвани да размислимо о мерама које треба предузети, да би се нашој поробљеној и намученој браћи помогло. Додуше, ми са пуно поуздања и поверења можемо гледати у Европу, утолико пре што нас је она, у племенитој тежњи да одржи мир на Балкану, преко својих представника убедила да тиме што нас Турци убијају и натичу на кочеве, нису никаква наша национална права повређена. (Тако је!) Стога ја, браћо, предлажем да се донесе једна резолуција, у којој би се изјавило гнушање према зверствима која се чине према нама и да се позове влада да предузме енергичне мере за заштиту српскога живља! (Дуготрајно: Тако је!)
Г. КАРА-ЂОРЂЕ: Којекуде, има реч господин Ђуша Вулићевић.
Г. ЂУША ВУЛЕВИЋ: Ја се, углавноме, слажем са мислима које вам је изнео мој поштовани предговорник, Господин Станоје Главаш, и имао бих само да учиним једну допуну његовом предлогу. Нас кољу, тај факт стоји, али ми не можемо, за љубав једне такве ситнице што ће нас пет-шест хиљада натаћи на кочеве, реметити мир на Балкану, који Европа жели да очува. Стога сам ја, да наша резолуција не буде написана распаљивим тоном, већ озбиљно и достојанствено, како би собом казивала да је израз људи који радо пристају да седе на кочевима и да висе обешени о крушке за љубав мира који Европа жели. (Тако је! Тако је!)
Г. КАРА-ЂОРЂЕ: Господо, позивам господина Јанићија Ђурића да прочита нацрт резолуције. Изволите, господине Јанићије, по души вас, прочитати!
Г. ЈАНИЋИЈЕ ЂУРИЋ (чита нацрт резолуције која гласи):
Грађани свих редова, сакупљени на данашњем митингу на Орашцу, а по саслушању свих говорника, једногласно констатују:
1. да је услед анархије, која је овладала у Турској Империји, доведен у питање опстанак наш;
2. да је последњи покољ, који је извршио дахија Аганлија у београдском округу, у коме је са свога огњишта растерана незаштићена српска сиротиња, изазвао силно узбуђење код нас свију;
3. грађани српски, окупљени на митингу, најодлучније дижу свој глас противу насилног и сталног, систематског истребљења српскога живља у Турској;
4. позива се цео народ да, без обзира на величину жртава које ће поднети, предузме све и најенергичније мере за брзу заштиту нашега живља у Турској Империји.
Г. КАРА-ЂОРЂЕ (по прочитању): Прима ли се ова резолуција? (Сви једногласно: Прима се!)
Г. КАРА-ЂОРЂЕ: Е, сад, којекуде, позивам вас да се мирно и достојанствено разиђете својим кућама, а ми ћемо ову резолуцију ставити у архиву манастира Благовештења, како би била сачувана за потомство. (Дуготрајно одобравање).
