Nakon hapšenja Miškovića u Srbiji je korupcija gotovo iskorenjena. Evo na primeru vrtića- Nekada je trebala veza da ti dete prime u vrtić. Bilo je dovoljno da poznaješ bilo koga iz vrtića, od vaspitačice, knjigvođe do kuvarica i uz simboličnu naknadu sva su deca dobijala mesto. Moglo je i preko strine, tetke, teče, komšije... Sam sam se čudio čemu tolika frka kada na kraju svi nađu vezu. Naknade (Takse prema rečniku državnih činovnika) su bile simbolične i osim čistuncima i moralistima (koji bi ili popustali ili ostavljali decu bakama ma čuvanje) nikome to nije teško padalo. Tada sam imao terojiu da je to jedna sistemska korupcija usmerena protiv elementarne logike tog istog sistema, ali kako nisam primetio nikakva talasanja širih masa shvatio sam da su se svi saživeli sa tom pošati.
No, više nije tako...
Koliko čujem iz raznih izvora sada nema efketa podmićivati vaspitačice, kuvarice i sve niže činove... osim jednog vrhovnog, valjda zaduženog za pitanje nataliteta. Dakle, sva nameštanja idu preko jednog čoveka. Uspeh je što su svi ostali izbačeni iz koruptivnog lanca. Mala neprijatnost je to što je uveden monopol na korupciju pa su samim tim i naknade veće. Jedan jedini čovek se sada stara o svom biznisu i ni po koju cenu ne dozvoljava da mu se neko tu umeša. Kažu da ima dozvolu sa vrha koju plaća nekavim kapilarnim glasovima, al to već nisam uspeo da razumem. Pre neki dan sam slušao radnike javnog preduzeća kako se smeju sadašnjem direktoru koji je prinuđen da obilazi gradilišta. Raniji direktori to ni u ludilu nisu sebi dozvoljavali jer je bilo normalno da svaki šefić može sebi namesti po neki poslić-tenderčić, a sada direktor dolazi da se stara za svoje interese i da proveri interese šefića. A šefiću više nije u interesu... sem ako ne vidi način kako da bude direktor. Zalog je sada veći i niko nikom ne veruje pa ćemo videti kako će se ovaj ogromni uspeh završiti.
