Društvene mreže su možda i osmišljene kao alat, ali su toliko dobro prihvaćene da su same sebi postale svrha, a korisnicima smisao. Prvobitnu ideju mreže da sa drugima podeliš bitnu informaciju društvo je malo drugačije shvatilo. Na primer - podeliti status da nekom treba pomoć je odličan način da obavestiš one koji su radi pomoći, ali to ujedno postaje i opravdanje da lično ne moraš učestvovati. Matematičkom progresijom dolazimo do toga da sve više ima obaveštenih, pa se neminovno sve više na njih računa, a sve manje na sopstvenu solidatnost. Time se logički dokazuje da su društvo i mreža recipročne i da svaka progresija mreža dovodi do regresije društva. Srećom, nije sve po logici.
Evo, ma primer logično je da su svi zaposleni u opštini Nova Varoš prijavljeni. E pa, nisu! Opština zapošljava i na belo i na crno! Ne što zapošlajva već i otkaze deli! Do duše, samo neposlušnima, nepodobnima i onima koji im se ne sviđaju ili po prohtevu dnevnog raspoloženja. Odakle im novac i sredstva to nije bitno. Logično je da je to neka firma, nekog ortaka ili nekog drugog burazera, koji za to uredno fakturiše, pa donese deo love u opštinu. Onda od tog dela love neko opet uzme deo i plati radnike. No to je logično, al ne mora da znači da je tako. Možda je i obrnuto.
Koliko god ružno mislio o institucijama, nikada to ne bih ni pomislio da to je nešto tako moguće. Mene je u to uverio najpošteniji čovek koga poznajem, a koji je bio angažovan na komunalnim poslovima te opštine. Nije logički, ali još uvek ima takvih ljudi - poštenih, a da rade u opštini. Izgleda da je rad na crno bio jedini uslov da se pošten čovek zaposli u opštini. Verovatno da ne bi kvarili prosek zvanične statistike poštenja na državnim jaslama, a i kako bi prosečna plata bila i dalje 500 EURa. To što je on pošten nije nikakav problem, osim njemu lično. Međutim, rad na crno dobija svoj epilog i postaje crnje tek onda kada se taj isti miran i tih čovek toliko isprovocira da javno obavesti o velikoj nepravdi koja mu je načinjena. Bez ikakvog obrazloženja, bahato mu je saopšteno da više ne dolazi jer se smučio nekom od opštinara koji ne može više da ga gleda. Ono što nama izgleda kao uobičajena i svakodnevna nepravda njemu je na sve to i egzistencionalni problem. Nemajući kome da se obrati okreće se FaceBook-u lično i to preko tuđeg naloga jer svoj i nema. Uz njegovo odobrenje evo i sadržaja posta:
Ja sam i dalje pod utiskom količine muke koja je naterala ovako poštenog, mirnog, nenametljivog i normalnog čoveka da piše po mrežama, pa još i da proziva ljude koji direktno odlučuju o njegovom životu i smrti. Jedino još FaceBook funkcioniše, ali i on pod uslovom da dovoljan broj ljudi pročita, pa od tog dovoljnog broja ljudi da ima dovoljno onih sa razumevanjem, pa od njih onih sa empatijom... ovde je totalna regresija možda i do nule, toliko da ni same aktere ove priče ovo više i ne pogađa.
A u, međuvremenu, u tom istom gradu izborna kampanja u toku. Pun grad kanditata za odbornike i napokon svi ujedinjeni. Socijalisti i rojalisti, desničari i levičari, naprednjaci i nazadnjaci, konzervativci i liberali, komunisti i fašiste. Svi kolektivno i kolegijalno ćute iako se načelno, a po programu stranke glasno slažu da su ovakve stvari nedopustive. Ulice izlepljne porukama za budućnost nečije dece. Nečija druga deca mogu kako hoće, ma kojom ulicom i ma kojim putem sve jedno je, samo neka idu. Kada prođe predizborna gungula, te iste puteve i ulice treba očistiti. Otakaz je dobio jedan od retkih koji je te iste ulice čistio. Mada, ako ćemo pošteni nije ni bio zapolsen 😕. Ko će posle izbora da počisti toliko đubre, gde sa tim smećem za sada niko ne zna. Jedino sigurno je da novi pobednici to neće hteti da rade jer im je ispod časta bilo kakav pošten posao. Poraženi će morati da ćute, jer ni oni nisu u predizbornoj kampanji podržali poražene. Neko će se uspeti prodati, neko preleteti, neko udomiti, neko snaći, neko pobeći, neko oteti, neko ukrasti, neko istenderisati, al` kuda sa ulicama punog smeća i ostataka od ljudi?
Ja sam već odavno odustao od glasanja, što zbog bojkota, što od nemogućnosti biranja, što od moralne odgovornosti, što od pravnih posledica očekivane štete od akata sledeće skupštine. Nosio sam se visokom načelima, odbrane prava i ustava, teritorijanog integriteta i svakavih sloboda. Evo odustajem, ako vidim da ima igde ikoga sa ovih lista ko se javno pobuni i pokrene postupak po ovom pitanju dobiće moj glas na prvim sledećim normalnim izborima. Ako igde bude kakvih novina da o ovome napišu smatraću da postji i sloboda medija i složiću se sa svim izjavama REMa. Ako igde ima neke televizije koja će o ovome da napravi reportažu odgledaču sve njene reklame. Kakve, bre , velike ideje i bakrači. Ne trebaju nikakve šerpe ni lonci, kad muka kipti na sve strane.
Počeo sam osudom društvenih mreža i stava da je dovoljno izjadati se ili pohvaliti nekom kružoku, a napadajući lenjost i nesposobnost da se bilo šta konkretno uradi. No, nama koji nemamo političke veze, uticajne prijatelje, lukrativne razloga mreža postaje i jedini sagovrnik i sapatnik kome možemo da se izjadamo, eto čisto da ne poludimo. Za sada je i to je dovoljno, a sve u nadi da će se možda jednom opet pojaviti prvo prijatelji, pa uzbunjivači, pa novinari, pa institucije, a onda i obraz i ljudi. Što sve na ulici da rešavamo i do kada više? Treba ulice držati čistim da nam iste ne bi opet došle glavi. A? Do tada srećno, uprkos neminovosti mečkinih nastupa koja nije u stanju da prepozna identitet ulaznih vrata, jer da može sigurno bi do sada bila korumpirana.
