Појмовне разлике између брака, истополне и месне заједнице

У прилог борбе за права сваког људског бића приложио бих списак питања на које законoдавац треба да одговори у процесу доношења закон о истополним заједницама?

Да ли је закон у складу са уставом и општеприхваћеним нормама понашања? Ко је ауторизован да дефинише прихватљивост норми понашања, а поготово у сфери интимних односа? Који су морална и етички разлози за овакав закон и којим се групамо дозвољавају права, а којима се пак забрањује? Шта ако се појаве друге групе које са по истом основу сматрају диксриминсаним и којима до сада није била дефинисана могућност склапања заједница? Да ли се бисексулано орјентисани поједнци  могу осећати дискриминсаним дефинисањем односа само измећу истог поли или само између различитих? Шта са правима људи који заговарају полигамију? Да ли се овим законом дискриминишу људи који заговарају слободе односа ван било каквих заједница?

Сами припадници хомоскесуланих група нису задовољни овим сетом закона који се доноси наводећи да је то тек први сет, па је питање зашто доносити непотпуне законе јер се овим сетом закона не дефинише целокупан домен  који се иначе јавно промовише, а пре свега са аспекта усвајања деце. Зашто доносити непотпуне законе са којима нико није задовоњан и зашто не све одједном? 

Постоји оправдана забринутост да ће се овим законом ускратити нека претходна стечена права. На пример брачна права, слобода говора и вероисповедања. Ако заједница није брак у традиционално препознатњивом смислу речи зашто да јој се додељују права из домена брака? Ако је правно и појмновно у рангу са браком што се уводи терминолошка разлика и непотребни законски ризици ? Да ли се усвајањем овог закона ускраћује традиционалним породицама право да васпитање деце и складу са тренутно важећим моралним и етичким нормама? Да ли се ускраћује припадницима верских заједница право на јавно изношење сопственог погледа на свет у оквиру признатих религија? Да ли се ускраћују верске слободе вероучитеља и свештеника?  Да ли се васпитачима, учитељима и наставницима ускраћује право да преносе уверења која су претходно била њима пренета у ранијим образовним програмима? Да ли се тиме раније генерације родитеља, предака и учитеља означавају као дискриминатори јер нису исповедали овакве предложене норме? Какве су последице по том основу и да ли ћемо морати да тужимо своје васпитаче, родитеље и старатеље што су нас генерацијама погрешно учили? Какве су одоговорност нације, традиције, обичајности по том основу? Ко ће сносити последице по тој индиректно признатој одговорности? Ко ће имати право кога да тужи и по ком основу ако се уксрати нека од постојећих слобода говора? Да ли ће се из културног наслеђа морати брисати дела која нису у складу са оваквим схавтањима односа?

Зашто заједница  само истих полова? Зашто се припадницима различитих полова ускраћује право да припадају таквом сету решења већ се приморавају на брак? Како се одређује истополност? Шта представља реч пол? Да ли биолошку одредноцу, родну или  џендер дефиницију? Ако је у питању џендер дефиниција онда су минимум  4970 осталих родних комбинација дискриминисано јер овим законом нису регулисане односи свих комбинација тренутно препозантљивих различитих џендера.

Шта представња реч  зеједница? У чему се разликују права и обавезе у односу на постојеће правне облике заједница и постоји ли ризик од терминолошке конфузије? Да ли нека од постојећих заједница може да се пререгиструје у истополну заједницу и обрнуто?

Да ли се истополна заједница  одређује на основу пола или/и сексуалне орјентације? Да ли припадници истог пола који немају истополну сексуалну орјентацију могу да припадаји истополној заједници? Зашто се дискриминишу пријатељи/це, сарадници/це, колеге/инице који би да имају таква права и ту врсту заједнице, а немају такву сексуалну орјентацију? Ако немају та права, како спречити злоупотребу и ко ће проверавати постојање сексуланих односа као једног од тако прихваћеног критеријума за ову заједницу?  Ко је у том случају ауторизован да одреди нечију сексуалност и којом технологијом?  

Да ли неко ко је у брачној заједници може да буде истовремено и у истополној заједници и зашто? Да ли је дефинисан правни однос припадника истополне заједнице са припадницима брачне заједнице? 

Да ли може да постоји ван-истополна заједница као пандам ван-брачне заједница и да ли у том случају важе иста права? Ако важе чему формализација истополне заједнице, ако не важе чему одступање?

Ако један члан брачне заједнице промени пол да ли се та брачна заједница аутоматски сматра истополном или треба да се уради пререгистрација? Ако један члан ванбрачне заједнице промени пол да ли се та заједница аутоматски сматра ван-истополном или треба да се уради регистрација? Шта ако оба члана промене пол?

Шта у случају када један члан испотополне заједнице промени пол? Да ли то аутоматски постаје брачна заједница? Шта у случају када један члан испотоплне заједнице више пута промени пол? Да ли то аутоматски постаје/престаје брачна заједница и до колико пута?   Шта у случају када оба члана истополне заједнице промене пол? 

Да ли припадници истополне заједнице могу да имају децу? Ако не могу шта се дешава са децом коју су стекли пре или током заједнице? 

Шта у случају када један од чланова истополне заједнице постане родитељ током конзумирања истополне заједнице? Да ли се то сматра очитом преваром обавеза ако је зачеће природним путем и долази до раскида истополне зеједнице? Шта у случају да је то родитељство настало са намером  и договором? Да ли треба и може да се спречи такав договор и ко је ауторизован да спречи очиту злоупотребу и како се то спроводи ?

Да ли члан истополне заједнице има прво на вантелесну оплодњу? Да ли члан истополне заједнице има прво на вантелесну оплодњу о трошку државе?  Да ли су припадници истополне заједнице чији род не може да роди дете тиме дискримисани?

Да ли неко ко има раније стечена родитељска или старатељска права има и право на истополну заједницу? Да ли се та деца сматрају члановима/децом истополне заједнице? Шта се дешава са том децом ако се донесе одлука да чланови истоплне заједнице не могу да имају децу?

У случају да брачни пар има децу, па промени свој статус у истополну заједницу да ли се то може сматрати породицом и шта према законским обавезама према деци из тог брака роћена  пре конверзије у истополну заједницу? Шта са децом рођена током истополне заједнице?

Ако неко има флуидно променљив осећај припадности полу да ли има прво на исптополну заједницу и да ли та заједница важи само у току припадања истом полу или све врема и ко и како то одређује?

Да ли постоји ваљан правни термин конзумирање истополне заједнице и који орган је стручан да уради процену и постави ту дефиницију? Да ли постоје критеријуми у оквиру којих се креће таква дозвољена сексуалност? 

Како се правно раскидају обавезе из истополне зејднице у случају да један од чланова промени своју сексуалну орјентацију, а не промени пол? Да ли дручи члан има право на обештећење због престанка комзумирања истополне заједница и самим тим као оштећена страна право да самостално  користи заједничку имовину? 

Да ли се у судском поступку доказују критеријуми конзумирања истополне зеједнице и по којим правилима? Да ли постоји јасна законска регулатива која одређује довољност конзумирања истополне заједнице и списак дозвоњених односа ? Да ли постоји законом дефинисан списак дозвоњених телесних односа у оквиру истополне зеједнице и које законодавно тело је  сертификован да уради такву категоризецију? Да ли су све истополне заједнице исте са аспекта конзумирања истополних заједница, а у оквиру истог пола или постоје сексуалне варијације и како се оне дефинишу? Да ли су сексулане обавезе чланова истоветне или постоје различите сексулане улоге? Да ли се те улоге дефинишу пре ступања у истополну заједницу како се не би злоупотребиле одреднице о конзумирању истополне заједнице ? 

Да ли у оквиру истополних заједница може да постоји настраност у сексуланим обавезама и правне последице по томе? Да ли ће се такве настраности дефинисати терминима и ко је ауторизован да то уради?

Шта у случају да чланови истополне зеједнице нису упражљавали међусобне телесне односе пре  ступања у истополну заједницу па се испостави да један од од чланова те заједнице има сексуална очекивања који други члан сматра непримереним и неморалним? Да ли се тиме поништава исптополна заједница и све обавезе по њој? Или је потребно пре ступања у заједницу навести све облике сексуланих односа који се очекују током конзумирања истополне заједнице? 

Мисим да су адвокати и правници позванији и стручнији за оваква питају, а ово је мој прилог аналитичкој мисли, моралним дилемама и логичности. У случају да се закон прихвати, а одговори на ова питања остану нејасни сигуран сам да ће се коришћењем нејасноћа нарушити права која смо већ стекли.

Терминологија једе своју децу

Друштвене мреже и преживели остаци медија нас константно увлаче у непотребне расправе. Свеприхваћен цивилизадијски императив борбе за искључиво сопствени интерес им на то даје право. Можда су најбољи пример ове  актуелне афере у вези наводних силовања, где је на основу осетљивости материје најлакше запалити широке народне масе. Оно што је најопасније је да се свесно или несвесно упецамо у улогу навијача или  судије. То не значи да треба да ћутимо већ да стално инсистирамо на  очувању моралности уз константно подсећање  да у оваквој масовној продукцији афера има и других интереса и последица.

Основно питање је како жртви омогућити потребу да јавно проговори, а истовремено избећи стигматизацију оптуженога. Трик у које нас увлаче ови простачки медији се састоји у томе да се све време употребљава термин "силовање", a у самом садржају се прича искључиво о неумесном, навалентоном и арогантном понашању; или у најгорем случају психичкој тортури. Дакеле, подмукло се постојећи термини предефинишу и онда као такви улазе у јавну употребу свесно правећи општу пометњу. Пратећи медијска наглабања не могу да закључим да ли је циљ да се термин силовање са физичког терена сада проширио и на ментално и психичко. Уједно, из медија не можемо знати на шта жртва стварно упозорава, што је тек апсурд информисања. Ако је било силовања у смислу конзервативне дефиниције, онда су медији не само простачки већ и подлачки што скрећу пажњу баналностима. Ако је у питању неки облик психичке тортуре онда је та проширена дефиниција крајње проблематична према жртвама телесног злостављања. Из поштвања према претрпљеним последицама мора се сачувати терминолошка разлика у њиховом степену.

Још већи је проблем што нам се свима јасно уводе нове норме понашања и дозвољени опсези кретања који се константно сужавају. Осећа се у ваздуху та нова доктрина, нарочито уз јасну претњу да власник медијског простора сада има право на линч по личном нахођењу. Из таквих очигледних претњи се већ појављују образци понашања који се међусобно сукобљавају. Једни, који имају интерес да штите свој друштвени положај одмах присвајају те новопромовисане термине и стају на страну за коју сматрају да уводи стандарде опхођења. Они никако не би да испадну из тока догађаја јер свој ауторитет и бенефите црпе из социјалног положаја, а не по природи својих талената. То потврђује познату синтагма да вишим социјалним статусма припадају мање слободе. Додатни проблем је што у будућим циклусима нико не зна на кога се може нишанити, па је са следећим извлачењем могуће да неко ко је раније имао улогу навијача добије нову улогу ловине. То посаје сасвим легитимно јер је тај исти у претходном кругу легализовао употребу новог термина. У недостатку револуција сада терминологија једе своју децу. Ови други, навикнути на подлост система у ком су приморани да буду, осећајући на својој кожи последице нелогичних друштвених хијерархија прозивају и осуђују све редом чиме релативизују стварне жртве.

Ако се појам силовање проширио на психичку тортуру онда се савим оправдано ту морају сврстати односи послодавац-запослени, надређени-подређени, купац-продавац, старлета-фудбалер, пословна пратња-контроверзни бизнисмен. Ако се тако настави није далеко дан када неки корисник мобилног бакнарства тужити банку за силовање, или онлајн купац тужи власника сајта што му се појављују непожељна роба , или што не би неки корисник тужио своју друштвену мрежу јер су им огласи сасвим арогантни и непримерни. То је тај правац све опште релативизације, али сви знамо да она неће заживати у оквиру корпоративних односа већ искључиво у приватном домену.

Неко ми рече да ће од сада сваки потенционални контакт морати започети писмом о намерама. Након усвојене студије изводљивости моћи ће се кренути у прикупњање документације у циљу извођења радова. У том смислу ће један о плаћенијих послова у будућности бити правни саветник за емоционалне односе, приправник за проналажење симпатија, адовкат за романтичне односе и лајф коуч сполних односа . Опет ће и тако бити неправедно према слабијем полу јер губе могућности да одлагањем извршења подигну вредност соптвених акација. Љубав је лепа само током приступних преговора.

Вакцина аналитика - искључиво лични и сасвим тренутни став без потребе за расправом

Чврсто сам убеђен да било који став о вакцинама нема смиса, а најгоре је одсуство става. Но опет, најтежи облици су они са чврстим ставом. Ето, како ја тешим себе.

Огромna већина изјава о вакцинама је непотребнa  и представља само искушење да чим је наглас изговориш мораш да урадиш супротно јер су cе околности због те исте изјаве промениле. Читајући туђа убеђења и убеђивања редовно се питам колики је проценат међу анти-ваксерима који су се вакцинисали. Мислим да их има поприлично. Ових обрнутих знам да има барем један јер лично спадам у оне који вакцинисање сматрају за цивилизацијску тековину, ал` се нисам (још) вакцинисао. Зашто?  Ето , како ја испитујем себе.

Иако са пуним правом могу да кажем да ме не дотичу ставови оних који наступају навијачки, и са позиција савета мудраца ипак сам морао да се информишем. Како поруке кризног штаба, јавних институција  и националних медија нисам успео да усагласим окренуо сам се личном истраживању. Ту сам одмах одустао видећи да немам довољно капацитета. Срећом, међу пријатељима  и поузданим познаницима имам врхунских лекара и научника. Они ситауцију толико дубоко и широко разумеју да сам  увек добио конкретан савет који конкретно никад нисам могао да преведем у конкретну праксу. Ето, како сам истраживао.

Будимо одговорни према свом здрављу је полазна претпоставка која је брзо прерасла у флоскулу. Сасим је једноставно водити рачуна о телесном, менталном и душевном здрављу када знаш шта је сврха и крајни циљ. Проблем је само онда када то не знаш. Код телесног здравља све је једноставно, слушаш савете лекара  и ништа на своју руку, али мораш и сам да поведеш рачуна јер су лекари прилично оптерећени и немају времена да се баш сваком посвете. Треба да пијеш витамине, ал не превише, добро је да користиш имуно додатке, ал само колко треба, мораш да се храниш здраво, ал то ти ништа не гарантује. Држиш дистанцу, носиш маску, редовно је мењаш и свестан си да то није довољно. Свуда примећујеш  да постоје људи који бркају појмове потребно и довољно. Видиш да је социјализација кључна реч. Упале се ламице за ментално здравње, па водиш рачуна да те противречности не растргну. Логично је да се саветујеш се са психологом, психијатром и да отворено причаш освојим страховима и дилемама, смирујеш се, прихваташ и ставове оних са којима се не слажеш. Видиш да је солидарност кључна реч. Примећујеш да се душевно здравље запушта под искушењима  и схватиш да су нам капацитети ипак ограничени и молиш се свемогућој сили  да се по природи љубави своје смилује на све нас. Видиш да је саборност кључна реч.  Проблем настаје само онда кад неко  у страху за своје телесно здравље прозива другог који пак  душу своју ставио на прво место. Или, када неко инситирајући чврсто на  спасавању своје душе иритира оне којима је рационални моменат потпуно доминантан. Исто тако и када неко убеђен у своје и свеопште умне капацитете и белосветки прогрес исмева оне који нису досегли такве спектакуларне висине, а да при томе ниподаштавају некакав прост и приземан полусвет.  Ето , како ја видим проблем.

Постоји огроман ризик да одлуку донесеш из ината, па иако је здравље у питању. Тренутна ситиација је таква да је званични (дис)курс да се треба вакцинисати било којом вакцином, али да има бољих и горих, да је геоплитика умешала своје прсте, да се улаже много у  маркетинг,  да бизнис има своје легитимне интересе, да власници патента за који тврде да спашава животе исте не деле бесплатно, како би сви могли производити па ме истовремено задиве стручношћу и неетичношћу, да је јавно здравње прече од слобода појединаца. Са једне стране се усвајају закони по којима произвођачи нису одговорни, а са друге стране се твди да је то потуно неформално јасно да је формално неизводљиво. Лансирају се врло стручни текстови где се на суптилан начин препоручује једна вакцина, нису све вакцина свуда регисторвано, што није логично ако је свеједно. Такве контрадикције су одлична подлога за анти-ваксере који користећи оправдане разлога недостатка  поверења у јавне иснтиуције испаљују свакакве глупости. То активира анти-анти-ваксере који штитећи своје друштвене интересе ни мало не разумеју страх претходних па испаљују још веће глупости и плус шире мржњу . Тиме се иритирају 3*(-анти)-ваксери кој сад шире још веће глупости, мржњу  и плус релативизују све то. Сигуран сам да има још анти противнијих, али те позиције је немогуће објаснити мени познатим терминима. Ето, тако ја видим односе заинтересованих страна.

Да се вратим ја на мене. Нисам се вакцинисао само зато што нисам у стању да се определим за вакцину јер ме збуњује непотребна могућност да сам бирам вакцину.  Ако је све тако једноставно што држава није прописла обавезујуће вакцинисање, као што је обавезујуће и брдо других ствари од јавног интереса. Међутим, сасвим поштено се намеће просто решење које је применила моја супруга. Отишла је на шишање, а вратила се са новом фризуром и вакцинисана.  Питам којом, каже првом слободном. Дивио сам се њеној одлучности и поштовању јавног интереса све док нисам сазнао да је фризерка код које је добила потребне информације о вакцини била у прекршају радећи свој посао у илегали, а плус саветодавни део незванично и pro bono. То нисам смео да коментришем, јер ко сам па сад ја да моралишем је сасвим очекиван одговор и у каквом је интересу водити  очекивану конверзацију. Претостављам да је свима јасно да је имала моју пуну подршку за било коју одлуку. Проблем је што и она даје мени бланко подршку. Када би хтела да припрети много би ми било лакше, као што је увек лакше кад можеш некога другог да оптужиш. Отишла је да прими било коју вакцину, ал` према још увек важећем закону вероватноће примила најзаступљенију па самим тим ни то није слободна одлука, већ статистички диригована. Примити вакцину која је још увек у тест фази је коцкарски потез, а то је чист грех. Иако је коцкар овог пута освојио огромну награду то га засигурно доводи у ситауцију да се поново коцка. Пада у коцкарска искушења и ту је сваки добитак кобан. Погото је неморално са аспкта оног који се коцкао туђим животима, а да се сам није вакцинисао међу првима.  Тако да још нисам скупио храбрости да легитимишем такву одлуку иако знам да је корисна. RNK вакцине ми звуче као логичко решење, ал чим сам сазнао да су и ту програмери учествовали аутоматски сам одустао од првих верзија. Сад не знам која је верзија у питању, ал чим има code, гарант има и bug је нешто што сам прво научио у том послу и чекам неко стабилније решење светан да је то лицемерно. А и ко још верује у организационе способности да ће се вакцина чувати на жестоком минусу и од куда сиромашним земљама такви капацитети. Ове вакцине са Адено вирусом ми звуче као међу решење, ал` искуствено знам да међу решења генеришу и  највише међу проблема, а човек склон да примети само оно што му није по ваљи. Ето, како ја закључујем.

То што се нисам вакцинисао значи да сам се сврстао, иако се нисам одлучио јер сам и даље невакцинисан, па припадам само једној могућој групи. Када смо већ код група једина валидна је подела на оне који су донели добру и  оне са лошом одлуком. Све остале комбинације су небитне. Има једна савет који је апсолутно тачан, а то је да ће неком бити спас то што се вакцинисао, а неком што се није вакцинисао, са тим да то није релативизације јер је јасно да само једна од тих одлука има много веће шансе. Ето, како ја одлучујем.

Свестан да већ сада имамо огромен жртве, да су ризици врло озбиљни, идеја ми није да ширим заразу неодлучности, већ само да укажем да је и то нека врста одлуке и да се људима не сме судити по сопственим предрасудама. Ето, како ја судим.

Дискриминаторска природа Закона о истополним заједницама

Осим брачне заједнице у Србији се тренутно усваја закон о истополним заједницама! Уз дужно поштовање према интими сексуланих орјентација, а не улазећи у моралне, духовне и биолошке одреднице покушао сам на логички начин да сагледам евентуалне правне последице.

Оно што је законом немогуће регулисати је питање да ли неко ко је у браку може да буде истовремено и у истополној заједници. У оба случаја,  и ако се дозволи и ако се не дозволи постоји логичка непојамност. Ако се то не дозволи онда је дискриминатроски по својој дефиницији јер као што постоји могућност да неко има секуалну орјентацију према истом полу морали би испоштовати и  случајеви када постоје истовремени афинитети према свим половима. Ако се дозволи онда се нарушава концепт брака као таквог јер се неком ко је у браку дозвољва да буде и у истополној заједници и постављају се правни проблеми везани за такав статус. Ко има приоритет, брак или истополна зајредница? Или се исто третирају? Ако се исто третирају онда се поставља питање полигамије, тј морало би се дозволити полигамија, што би опет нарушило концепт брака као таквог.

Такође, овим се законом нарушава и концет џендера или ти пола или родне припадности, онако како их третирају исте ове групе које се боре за овај закон. Колико је мени познато, трнутно , а по прихваћеној агенди  постоји 51 полна или родна орјентација тј џендер.  То би у пракси значило да по овом закону о истополним заједницама се дозвоњава само 51 врста заједница у односу на 1352 могуће, што значи да су на основу полне орјентације, а по сексуланим правима дискрминасане 1301 врсте заједница. Ово у случају да смо се ограничили на моногамију полних заједница. У случају да међу овoликим половима постоје истовремене сексуалне орјантације прама више других полова појавила би се огроман количина могућих заједница. То би био минумум  шеснаестоцифрени*  број  и како се у законским актима подразумева да се сваки термин именује и дефинише онда би само за именовање и дефинисање требало око 13 милијарди година под условом да се свака комбинација може дефинисати за 1 минут. 

Можда ипак сачекати да се свака од тих могућих заједница дефинише, па онда да се донесе целокупно законско решење јер овим парцијалним приступом ће увек бити оних који су дискриминисани, а то не смемо дозволити.

* Како логички нисам у стању да закључим који је то тип математичке релације за прорачун броја комбинација релација узео сам тип релација са најмањим резултатом комбинација. Но ако би се узеле све могуће релације у математици познате као  рефлексивне релације онда би то био број са 782 цифре. Ако би се узеле симетричне релације (математички појам) онда би то био онда био број са 383 цифара. Ако би се узеле антисиметричне ралације (математички појам) онда би то већ био број са 608 цифара што са аспекта времена писања закона не мења његову бесконачност.

n2−n