Чврсто сам убеђен да било који став о вакцинама нема смиса, а најгоре је одсуство става. Но опет, најтежи облици су они са чврстим ставом. Ето, како ја тешим себе.
Огромna већина изјава о вакцинама је непотребнa и представља само искушење да чим је наглас изговориш мораш да урадиш супротно јер су cе околности због те исте изјаве промениле. Читајући туђа убеђења и убеђивања редовно се питам колики је проценат међу анти-ваксерима који су се вакцинисали. Мислим да их има поприлично. Ових обрнутих знам да има барем један јер лично спадам у оне који вакцинисање сматрају за цивилизацијску тековину, ал` се нисам (још) вакцинисао. Зашто? Ето , како ја испитујем себе.
Иако са пуним правом могу да кажем да ме не дотичу ставови оних који наступају навијачки, и са позиција савета мудраца ипак сам морао да се информишем. Како поруке кризног штаба, јавних институција и националних медија нисам успео да усагласим окренуо сам се личном истраживању. Ту сам одмах одустао видећи да немам довољно капацитета. Срећом, међу пријатељима и поузданим познаницима имам врхунских лекара и научника. Они ситауцију толико дубоко и широко разумеју да сам увек добио конкретан савет који конкретно никад нисам могао да преведем у конкретну праксу. Ето, како сам истраживао.
Будимо одговорни према свом здрављу је полазна претпоставка која је брзо прерасла у флоскулу. Сасим је једноставно водити рачуна о телесном, менталном и душевном здрављу када знаш шта је сврха и крајни циљ. Проблем је само онда када то не знаш. Код телесног здравља све је једноставно, слушаш савете лекара и ништа на своју руку, али мораш и сам да поведеш рачуна јер су лекари прилично оптерећени и немају времена да се баш сваком посвете. Треба да пијеш витамине, ал не превише, добро је да користиш имуно додатке, ал само колко треба, мораш да се храниш здраво, ал то ти ништа не гарантује. Држиш дистанцу, носиш маску, редовно је мењаш и свестан си да то није довољно. Свуда примећујеш да постоје људи који бркају појмове потребно и довољно. Видиш да је социјализација кључна реч. Упале се ламице за ментално здравње, па водиш рачуна да те противречности не растргну. Логично је да се саветујеш се са психологом, психијатром и да отворено причаш освојим страховима и дилемама, смирујеш се, прихваташ и ставове оних са којима се не слажеш. Видиш да је солидарност кључна реч. Примећујеш да се душевно здравље запушта под искушењима и схватиш да су нам капацитети ипак ограничени и молиш се свемогућој сили да се по природи љубави своје смилује на све нас. Видиш да је саборност кључна реч. Проблем настаје само онда кад неко у страху за своје телесно здравље прозива другог који пак душу своју ставио на прво место. Или, када неко инситирајући чврсто на спасавању своје душе иритира оне којима је рационални моменат потпуно доминантан. Исто тако и када неко убеђен у своје и свеопште умне капацитете и белосветки прогрес исмева оне који нису досегли такве спектакуларне висине, а да при томе ниподаштавају некакав прост и приземан полусвет. Ето , како ја видим проблем.
Постоји огроман ризик да одлуку донесеш из ината, па иако је здравље у питању. Тренутна ситиација је таква да је званични (дис)курс да се треба вакцинисати било којом вакцином, али да има бољих и горих, да је геоплитика умешала своје прсте, да се улаже много у маркетинг, да бизнис има своје легитимне интересе, да власници патента за који тврде да спашава животе исте не деле бесплатно, како би сви могли производити па ме истовремено задиве стручношћу и неетичношћу, да је јавно здравње прече од слобода појединаца. Са једне стране се усвајају закони по којима произвођачи нису одговорни, а са друге стране се твди да је то потуно неформално јасно да је формално неизводљиво. Лансирају се врло стручни текстови где се на суптилан начин препоручује једна вакцина, нису све вакцина свуда регисторвано, што није логично ако је свеједно. Такве контрадикције су одлична подлога за анти-ваксере који користећи оправдане разлога недостатка поверења у јавне иснтиуције испаљују свакакве глупости. То активира анти-анти-ваксере који штитећи своје друштвене интересе ни мало не разумеју страх претходних па испаљују још веће глупости и плус шире мржњу . Тиме се иритирају 3*(-анти)-ваксери кој сад шире још веће глупости, мржњу и плус релативизују све то. Сигуран сам да има још анти противнијих, али те позиције је немогуће објаснити мени познатим терминима. Ето, тако ја видим односе заинтересованих страна.
Да се вратим ја на мене. Нисам се вакцинисао само зато што нисам у стању да се определим за вакцину јер ме збуњује непотребна могућност да сам бирам вакцину. Ако је све тако једноставно што држава није прописла обавезујуће вакцинисање, као што је обавезујуће и брдо других ствари од јавног интереса. Међутим, сасвим поштено се намеће просто решење које је применила моја супруга. Отишла је на шишање, а вратила се са новом фризуром и вакцинисана. Питам којом, каже првом слободном. Дивио сам се њеној одлучности и поштовању јавног интереса све док нисам сазнао да је фризерка код које је добила потребне информације о вакцини била у прекршају радећи свој посао у илегали, а плус саветодавни део незванично и pro bono. То нисам смео да коментришем, јер ко сам па сад ја да моралишем је сасвим очекиван одговор и у каквом је интересу водити очекивану конверзацију. Претостављам да је свима јасно да је имала моју пуну подршку за било коју одлуку. Проблем је што и она даје мени бланко подршку. Када би хтела да припрети много би ми било лакше, као што је увек лакше кад можеш некога другог да оптужиш. Отишла је да прими било коју вакцину, ал` према још увек важећем закону вероватноће примила најзаступљенију па самим тим ни то није слободна одлука, већ статистички диригована. Примити вакцину која је још увек у тест фази је коцкарски потез, а то је чист грех. Иако је коцкар овог пута освојио огромну награду то га засигурно доводи у ситауцију да се поново коцка. Пада у коцкарска искушења и ту је сваки добитак кобан. Погото је неморално са аспкта оног који се коцкао туђим животима, а да се сам није вакцинисао међу првима. Тако да још нисам скупио храбрости да легитимишем такву одлуку иако знам да је корисна. RNK вакцине ми звуче као логичко решење, ал чим сам сазнао да су и ту програмери учествовали аутоматски сам одустао од првих верзија. Сад не знам која је верзија у питању, ал чим има code, гарант има и bug је нешто што сам прво научио у том послу и чекам неко стабилније решење светан да је то лицемерно. А и ко још верује у организационе способности да ће се вакцина чувати на жестоком минусу и од куда сиромашним земљама такви капацитети. Ове вакцине са Адено вирусом ми звуче као међу решење, ал` искуствено знам да међу решења генеришу и највише међу проблема, а човек склон да примети само оно што му није по ваљи. Ето, како ја закључујем.
То што се нисам вакцинисао значи да сам се сврстао, иако се нисам одлучио јер сам и даље невакцинисан, па припадам само једној могућој групи. Када смо већ код група једина валидна је подела на оне који су донели добру и оне са лошом одлуком. Све остале комбинације су небитне. Има једна савет који је апсолутно тачан, а то је да ће неком бити спас то што се вакцинисао, а неком што се није вакцинисао, са тим да то није релативизације јер је јасно да само једна од тих одлука има много веће шансе. Ето, како ја одлучујем.
Свестан да већ сада имамо огромен жртве, да су ризици врло озбиљни, идеја ми није да ширим заразу неодлучности, већ само да укажем да је и то нека врста одлуке и да се људима не сме судити по сопственим предрасудама. Ето, како ја судим.
Нема коментара:
Постави коментар