Да ли познајете неког поштеног, а да је на власти? Да ли знате некога ко зна таквога? Да ли има игде икога ко зна барем једнога да зна тога..???
Да ли сте чули да би се ико нормалан кандидовао на политичку функцију које су срозане до затеченог нивоа недостојног било каквог даљег ишчуђавања. Све то политички систем у нас чини бесмисленим, јер су све позиције власти толико искомпромитоване да би их заобишао свако ко држи до себе. Ми се налазимо у таквој ситуацији да ниједан достојан не би могао да победи. Прво, клонећи се будала, неће се ни кандидовати, а и ако би се кандидовао не би имао никакве шансе у овакој политичкој каљузи. Прецизније, садашња власт није достојна да је победи неко достојан. Сами су срозали сцену до тог нивоа да их прво треба победи неко раван њима, па тек онда да се пружи шанса нормалности.
Имајући све то у виду победник првих следећих избора је свакако недостојан и у то име једини искрен кандидат би био онај који би и заузео такву позицију. Изађе лепо на изборе каже отворено да је недостојан те функције и онда победи све оне који се лажно представљају достојним. Кампања не може да буде простија - само потврђује све прозивке на сосптвени рачун, ништа не демантује и само приупита какви ли су тек онда они које ће победити. Изборни слоган просто -Недостојан.
И раније је било таквих покушаја широм света, јер је ова појава очито глобалног карактера. Сами смо били сведоци да су се разни шалини, спадала, шартлатни и веселници добро котирали на скорашњим изборима. Међутим, власт је одавно однела шалу. Такође, очито је свима преко главе јалове прозивке и хумористичких скечева и исмевања на сопствени рачун. То нам тако добро иде да су и ови на власти по прилично зачуђени опстајњем на истој. Уочљиво је колико им се жури са пљачком и отимачином уплашени од неминовности абдикциje која се упорно одлаже у недоглед популарним прајм тајм шоуима. Та неспремност на сопствену жртву, неодстак потребе за сомоиницијативу, упирањем прста у нејаку опозицију, очекивањем да ће темо неко презрен опет наивно прљати руке одузима способност маси да достигне критични ниво, да се свако пита да`л` је могуће да је служба баш толико јака.
Смех треба оставити за адекватна јој времена, па је основни предуслов да тај недостојан мора бити озбиљан. Као једини доказ за озбиљност једино што недостојан може да понуди је оставка. Дакле кандидује се потуно свестан да је недосотјан, да га медијска машинерија не може више облатитети но што он сам себе може и то са јединим циљем да поднесе оставку. То уједно може да понуди и сваком од својих противкандидата, па да видимо ко је спремнији. Ако само један кандидат сме да буде званично недостојан онда је то најбоље да учини за позицију председника држава која је ионако само протоколарана. Везано за обавезе врховног команданта све своје ингеренције пренесе на неког од озбиљних генерала у пензији који је доказан патриота ( имао се где и доказати). Изабере саветнике који ће обављати дужности у оставци уместо њега и заслужено добије државну пензију. Недостојном доста (Mене, ако се сeте за дан безбедности, сете се). Како би доказао своју озбиљност прихвати се обавезе да се више никада неће кандидовати на јавну политичку функцију. Као своје саветнике ангажује неискомпромитоване интелектуалце неспорног ауторитета и интегритета профила Ломпара, Бећковића, Чавошког, Ковића, Антонића...
... и лепо оде у легенду. Мислим да би тако био први недостојан достојан позиције јунака у српкој епици, па ако хоћете и лирици.
