Времена су одувек билка таква да човек може пасти у искушење да прода веру за вечеру. Изазван тежином околности човек тада ваљда размишња о смислу живота и јачини сопствених уверења, али ако му се почне врзмати мисао о квалитету вечере онда је већ одлука донета. Кушач зна да када је ствар већ преломљена онда све постаје питање преговора и понуду започиње са паризером. Онај који пристане на ту најгору понуду и није био у ситуацији да одуговлачи са преговорима и све му је опроштено, када је већ толико гладан, а нема могућности да поштеним радом сачува минимум достојанства. Међутим, у норалним околностима не постоји нико толико глуп да прихвати најгору понуду и зато одбијам да се смејем том исфабрикованом паризер феномену, убеђен да је та прича покривалица за неку крупнију трговину.
Додатни аргумент је то што су професионали кловнови одмах загризли бечену удицу збијајући шале на рачун опет глупог народа. Елем, њихова публика, која ето зна пар ефектних фраза и има новца за барем једна здрав оборк дневно, прихвата прича о крезубој Србији јер је то једини начин да зазуму одавно упражњен положај недостајуће елите. Врхнац је када се појавио снимак где неки касапин из Беча пореклом из Босне прави промоцију своје месаре спрдајући се болесном потребом људи на власти на тамо и остану по сваку цену (овде нема никаквих попуста). Ако се икад буде снимао наставак филам Идемо даље онда би се чувена реплика могла преправити у духу данашњег времена - "Е сад, ја овај, не знам како је све ишло по реду, ал` су на крају Мујо и Хасо били најпаметни и све их надмудрили". Фата -изневеровала!
У ишчекивању резултата акција продаје свега српског намеће се закључак да ће трговне у Србији сада редом банкротирати јер су попусти знатно изнад њихових званичих података о маржама. Поставља се питање каква је то сила натерала трговце да продају у минусу, или су пак трговци били толико бахати да су до сада узимали екстра профит кога нису приказивали у књигама, па ето посла и за пореску инспекцију. Домете овог акцијско финасијског феномена треба проширити и на цену станова у Београу на води, онда висину кирија преполовити како би студенти могли не само да се нахране већ и да се образују. Видети ко нас покрада са горивом и ко се ту уграђује, (јер као што неко примети што би дизел био скупљи нег` паризер) затим цена изградње аутопутева нам је највећа у ово делу света па ту видети колики је коруптивни удео. Проверити сваки тендер и усклађеност висине плате јавних функционера са стилом живота, а ето и са прехрамбеним склоностима. У супротном сви ће се запитати што се неки артикли нису нашли на овом списку и ко их штити и колико се уграђује за то.
На крају ће нам само остати да се питамо да ли је најновија генерација продаваца добила добру цену за вечеру из прилога, јер само оно што нема цену не може бити на попусту, док се све остало може наћи на принудној акцији.
