Нема тог великог рата док се Срби не лате оружја и међусобно не поубијају. Једино добро у тој погибли je што је један део увек победник. Међутим, пораженима буде толико криво да једва чекају нове политичке околности како би све ресетовали. Тако и први и други постану повратници у злочину и престану да буду Срби, постану анти-Срби.
Простом дедукцијим закључујемо да су сви садашњи Срби уједно и будући анти-Срби, или прелазни облик осведочених противника својих предака. Тај геенрациски јаз је уједно и једини континуитет.
Кад год почне неки рат ми се поделимо у две групе а када се заврши најбројнија је она трећа, где се убрајају сви они из преве две који нису преживели. Зато су нове генерације постало оволико антиратне, тј схватили су да можемо да се поубијамо и у миру.
