FIFA2018 nema alternativu

PS - Posvećeno reprezantaciji Srbije u fudbalu kao podsetnik za sve nas da bi bilo dobro da smo i u drugim oblastima među 20 najuspešnijih zemalja.

Zaključak - FIFA2018 nema atlernativu, sem možda FIFA2022 . 

Razrada-Visoki predtavnici FIFA su ove godine organizovali pregovore o najvažnijim pitanjima. Mi smo iskoristili priliku da tu prebacimo pregovore o našem konačnom statusu. Ispoštovan je čak i zahtev Srbije da delegacija KIM bude neutralna. Kud ćeš neutralniju zemlju od Švajcarske. Mi smo dobili pravo da biramo gde će se pregovori voditi i izabrali smo Rusiji i sam ih je Putin otvorio. Druga strana je dobila pravo da bira sudiju i izabrali su Nemca, čisto jer su  i Švajcarci Nemci koji ne žive u Nemačkoj i imaju to iskustvo života van matične države. Mogli su da se odluče i za Austijanca koji su isto Nemci koji ne žive u Nemačkoj, a pri tom nisu neki Švajcarci. Mogli su i  za bilo koju državu  iz vremena kad je Nemačka bila još širi geografki pojam i prostirala se na više kontinenata. U tom smilu selektor njihove delagacije je isto mogao biti iz nekadašnje Ausutro-Ugarske na vrhuncu svojih moći, kao i njeni  starosedeoci. Uvođenjem VARa bili smo malo zbunjeni. Elem,  prevod na srpski je dvosmislen jer ima isti koren kao i glagol VARITI, pa smo pomislili da nešto moramo i da progutamo, ali se ispostavilo da ne potiče ni od VARATI, jer je sve moralo bilo pošteno. Na kraju se zaključilo da se  odnosi na žargonski termin VARITI jer  potiče sa srpskih ulica, a roba je albanska.   E sad, kako smo dobili prigovor da su naši igrači suviše angažovani kod stranie publike , morali smo da imamo hendikep na mestu selektora, pa su nam dodelili početnika. Podrazumevalo se da čelnici saveza ne smeju bit korumpiraniji od standarnog nivoa FIFA korupcije.  Iyborili smo se za pravo da pogodak koji postigne član suparničke delegacije, a poreklom je sa KIMa, a završi u našoj mreži se formalno pravno ima računati kao autogol. Rezultat je mogao biti samo takav da se Albanci raduju, da Švajcarci imaju korist, a da se Srbima ostavi šansa.Tako da su Švajcarci pobedili, Albanci su ponosni na to, a Srbi se nadaju u čudo. Mogao bi i Brazil da se žrtvuje pa da svi idemo dalje. 

Uvod- Kada  god strateg nema rezervni plan to je sigurna put u katastorfu. Međutim, kada strateg insistira na tome da nema rezervni plan  to je onda legitimno. Evo na primer, kada se od naših stratega čuje da "EU nema alternativu" tada se zna  i u čije ime je to legitimno. Dakle, ako nema drugo plana onda je prema prvom planu sve dozvoljeno. Država Srbija je mudro pristala da pitanja južne pokrajne prebacila tamo gde nema alternative. Jer kada nema alternative tada i nije do nas. Zato se uvodi i termin konačan status, jer ako je broj planova sveden na jedan onda je logično da je i status nepromenljiv i konačan. Otišli bi oni u beskonačnost da se nije pojavila  FIFA (verzija 2018.) . Ja se u tu FIFU ni malo ne razumem (ko baba VAR u zviždanje), čak šta više bio sam ubeđen da je barem jedno njeno F skraćenica od fašistička. Idealna je za pranje novca čime oko sebe okuplja sve one koji bi da pošteno legalizuju svoje biznise. Jedna je od najvećih svetskih korporacija čiji radnici imaju milonske plate na nedeljnom nivou. Koliko tek imaju menadžeri jer kao u svim korporacijama zna se ko najviše zarađuje. FIFA je čak i iznad UN jer može da prizna nepostojeću UN državu. Što onda ne bi bila i iznad EU. 

Предузетнички дух транзиционих менаџера на примеру извесног Човића

Транзиција је процес превођења посткомунистичких менаџера у колонијалне. То подразумева транзицију нас, а не њих. Њих ничега није срамота, ни пљачкашких приватизација, ни намештених тендера, ни чланства у корпоративно-фашистичким странакама преко којих су добијали преферанцијале на животе и смрт осталих грађана , ни профита који је настао искључиво  отимањем од радника, сељака и предака, ни неспособности да направе бизнис сем оног насталог преко увозничко-колонизационог лобија. Чак шта више то се сервира као способност њих самих, толико да се сви они који нису ништа опљачкали сматрају будалама.

Њих је најлакше препознати по делима - чега су се год дохватили то је или пропало или пропада. Једино њихова моћ расте. Како, не капирам, али покушавам сам себи да објасним. На пример, узмимо Човића, он је идеалан пример, од Тита, преко Слободана и ДОСа, па до данас увек је био при власти.  Све те промене менаџер Човић је преживео и надживео па је идеалaн пример за способног менаџера. Лично га не познајем, нити имам какве доказе, али ево на примеру кошарке како закључујем.  Прво је купио/направио ФМП, па је магијом спасао КК Црвену Звезду. За све то је морао да има подршку навијача, које је претходно професионализовао. Тиме је себе представио или  као мађионичара, врача, или као месију, који из ничега прави нешто. У школи сам учио да не је немогуће постојање перпетуум-мобиле, али је изгледа тај закон у међувремену наша скупштина поништила. Како су навијачи Црвене Звезде познати као жестоки момци, а и  сам сам некада навијао на Звезду,  нашао сам оправдање да се томе не противим  (баш) много.

Његов клуб ФМП нема навијаче. Трибине су увек празне, сем кадa гостује Борац, па дођу Чачани да подрже свој клуб. Међутим, сад је и то забрањено. Дакле сваки приход од карате је непожељан. Како га води способна менаџер знамо да се све врти око новца, па се питам одакле долази, ако не од улазница. Злобници кажу да је спорт идеалан за прање новца јер не постоји адекватна законска регулатива нити наша држава има капацитета ни интереса да донесе те законе. То нећемо разматрати, јер  без адекватних инструмената силе можемо да будемо само смешни. Новац стиже од продаје играча, то је легално, јер имају своју школу, ал` се поставља питање шта ће ту навијачи. Том бизнису навијачи нису ни потребни, чак шта више укидају се. Ово је идеалан модел приватног бизниса, но, поставља се  питање права грађана да организују спортске клубове и ЈАВНО присуствују њиховим утакмицама. По овом моделу врло брзо ћемо имати тајна спортска удружења. Већ замишљам шампиона Србије -  ЗТКДК Затворени тајни клуб дистрибутера кошаркаша. По овом моделу ни репрезентација није потребна. У модерном бизнису сам појам репрезентација се користи када приватне трошкове желиш а умањиш за износ пореза на добит. Да прецизирам - мислио сам на националну спортску репрезентацију.  Бојим се да ће врло брзо доћи дан када ће репрезентација служити само за брендирање јединичнх производа (у овом случају кошаркаша) приватног бизниса.  Тако да све оно на шта смо са разлогом поносни више неће ни имати везе са нама. Нпр. Човић ће једног дана моћи, по закону који ће у међувремену бити усвојен, да лиценцира право на коришћење брендова Мишовића, Кићановића, Обрадовића и ако би неки дечаци на "Желовом" користили њихова имена као своје узоре имао би право да их тужи, или барем да потпише уговор као њихов ексклузивни дистрибутер у наредних 30 година.  Није ни чудо што је све мање деце на јавним теренима, јер могу да дођу под удар закона, а и лакше је бити професионални навијач.

Оно што ја мени било логично је да приватници купе неки клуб са именом, традицијом и публиком као што је КК Борац. Да ту уложе неки новац, где би играчи стасали уз феноменалну публику и атмосферу. Проблем је што се та публика разуме у кошарку и не би дозволила малверзације, а без малверзација транзициони менаџери су као Самсон без косе. Испаде да је Далила једино могуће и логично решење свих наших проблема.

PS
У случају да Борац прође у финале остаје да се надамо да навијачима Борца неће бити забрањено присуство  на финалним утакмици у Чачку.