Предузетнички дух транзиционих менаџера на примеру извесног Човића

Транзиција је процес превођења посткомунистичких менаџера у колонијалне. То подразумева транзицију нас, а не њих. Њих ничега није срамота, ни пљачкашких приватизација, ни намештених тендера, ни чланства у корпоративно-фашистичким странакама преко којих су добијали преферанцијале на животе и смрт осталих грађана , ни профита који је настао искључиво  отимањем од радника, сељака и предака, ни неспособности да направе бизнис сем оног насталог преко увозничко-колонизационог лобија. Чак шта више то се сервира као способност њих самих, толико да се сви они који нису ништа опљачкали сматрају будалама.

Њих је најлакше препознати по делима - чега су се год дохватили то је или пропало или пропада. Једино њихова моћ расте. Како, не капирам, али покушавам сам себи да објасним. На пример, узмимо Човића, он је идеалан пример, од Тита, преко Слободана и ДОСа, па до данас увек је био при власти.  Све те промене менаџер Човић је преживео и надживео па је идеалaн пример за способног менаџера. Лично га не познајем, нити имам какве доказе, али ево на примеру кошарке како закључујем.  Прво је купио/направио ФМП, па је магијом спасао КК Црвену Звезду. За све то је морао да има подршку навијача, које је претходно професионализовао. Тиме је себе представио или  као мађионичара, врача, или као месију, који из ничега прави нешто. У школи сам учио да не је немогуће постојање перпетуум-мобиле, али је изгледа тај закон у међувремену наша скупштина поништила. Како су навијачи Црвене Звезде познати као жестоки момци, а и  сам сам некада навијао на Звезду,  нашао сам оправдање да се томе не противим  (баш) много.

Његов клуб ФМП нема навијаче. Трибине су увек празне, сем кадa гостује Борац, па дођу Чачани да подрже свој клуб. Међутим, сад је и то забрањено. Дакле сваки приход од карате је непожељан. Како га води способна менаџер знамо да се све врти око новца, па се питам одакле долази, ако не од улазница. Злобници кажу да је спорт идеалан за прање новца јер не постоји адекватна законска регулатива нити наша држава има капацитета ни интереса да донесе те законе. То нећемо разматрати, јер  без адекватних инструмената силе можемо да будемо само смешни. Новац стиже од продаје играча, то је легално, јер имају своју школу, ал` се поставља питање шта ће ту навијачи. Том бизнису навијачи нису ни потребни, чак шта више укидају се. Ово је идеалан модел приватног бизниса, но, поставља се  питање права грађана да организују спортске клубове и ЈАВНО присуствују њиховим утакмицама. По овом моделу врло брзо ћемо имати тајна спортска удружења. Већ замишљам шампиона Србије -  ЗТКДК Затворени тајни клуб дистрибутера кошаркаша. По овом моделу ни репрезентација није потребна. У модерном бизнису сам појам репрезентација се користи када приватне трошкове желиш а умањиш за износ пореза на добит. Да прецизирам - мислио сам на националну спортску репрезентацију.  Бојим се да ће врло брзо доћи дан када ће репрезентација служити само за брендирање јединичнх производа (у овом случају кошаркаша) приватног бизниса.  Тако да све оно на шта смо са разлогом поносни више неће ни имати везе са нама. Нпр. Човић ће једног дана моћи, по закону који ће у међувремену бити усвојен, да лиценцира право на коришћење брендова Мишовића, Кићановића, Обрадовића и ако би неки дечаци на "Желовом" користили њихова имена као своје узоре имао би право да их тужи, или барем да потпише уговор као њихов ексклузивни дистрибутер у наредних 30 година.  Није ни чудо што је све мање деце на јавним теренима, јер могу да дођу под удар закона, а и лакше је бити професионални навијач.

Оно што ја мени било логично је да приватници купе неки клуб са именом, традицијом и публиком као што је КК Борац. Да ту уложе неки новац, где би играчи стасали уз феноменалну публику и атмосферу. Проблем је што се та публика разуме у кошарку и не би дозволила малверзације, а без малверзација транзициони менаџери су као Самсон без косе. Испаде да је Далила једино могуће и логично решење свих наших проблема.

PS
У случају да Борац прође у финале остаје да се надамо да навијачима Борца неће бити забрањено присуство  на финалним утакмици у Чачку.