Originalnu priču sa verzijom od milion maraka prvi put sam čuo u jednoj kafani u Partizanskim Vodama. Zbirom nesrećnih okonosti po direktora društvenog preduzeća gde sam radio našao sam se u društvu jedog iskusnog arhitekte i slušao ga dok iznosi jednu neverovatnu priču. Spremio čovek sve papire, pa čak i novac za veliki turistički građevinski projekat, al' mu se nisu svidele "neke pojedinosti" i odustane. Svom zetu je pokušao da objasni razloge odustajanja, ali se nespretno poslužio antitezom i počeo je od dobrih strana projekta. Neiskusni zet nije imao vremena da sasluša loše strane i same teze, pa je oduševljeno tražio da mu tast pokloni papire i pozajmi novac kako bi on to sam realizovao. Ovaj je papire dao, novac nije i ostatak priče je postala legenda o pretvaranju Partizanskih Voda u Zlatibor.
Izgleda kаo lokalna verzija ružnog pačeta, al` pitanje je kome se sve ovo može servirati kao bajka.
Tada sam shvatio da ako želiš da zaradiš prvi milion ne smeš mnogo da znaš, ali moraš da znaš barem jednog takvog i eto uspeha pod uslovom da dođe do nesporazuma i da ga ne poslušaš do kraja.
Meni sa šansa ukazala kasnije, ali niti su marke više postojale, nit je milon bila neka cifra. Gotovo svaka šuša je već zaradila svoj prvi milion Eura. Ali opet, šta to fali meni, a i šta fali šušama.
Elem, rešim ja da napravim jedna vrlo rizični poslovni poduhvat. Iz dobro obaveštenih izvora nimalo bliskih ministarstvu finasija čujem za Bitkoin i da je dugurao do neverovatnih 100 Eura po komadu*. (Danas je jedva 50.000 Eura po tom istom komadu). Imam dojavu da će vrlo brzo skočiti na 200 eura i jedino što treba je da otvorim nalog za elektronki novčanik, papirni novac dam nepoznatom čoveku u Čačku čiji će sin negde u inostranstvu, a u moje ime konvertovati 3000 Eura u "to nešto". Sve je prosto k'o pasulj, kad imaš dojavu. Podesćam da u to doba još nije bilo ni kladionica ni tendera na svakom ćošku. Setim se onog nesrećnog zeta sa početka priče i pomislim što je to on pa bolji od mene, imam i ja od koga da pozajmim. Mala nezogdacija što uz pozajmicu ide i porodično savetovanje kod konsultanta/zajmodavca koji je u krvnom srodstvu sa suprugom i to se završi onako kao se i dalo pretpostavili. Deprimiran, aneksiozan i zaprepašćen šta sve život može čoveku da priredi odustanem.
Priča bi mogla da ima više završetaka. Svakom prema zasluzi. Prema jednoj verziji koju stalno ženi pripovedam sada bi imali više od milion eura. Po drugoj, nabližoj istini, ja bih sada imao 3000 Eura više, ali i efektniji naslov - Kako sam izgubio svoj prvi milion!. U dojavi da će Bitkoin naglo skočiti tvrdilo se da će vrlo brzo i propasti, tako da je plan bio da se proda čim dogura do 200. Dobro obavešteni izvor je to branio činjenicom da je nemoguće da su ljudi toliko glupi i pristanu da toliku energiju ulože u alogritam čiji je jedini posao da oteža stvaranje ionako nestvarnog novca. To mi tada i nije bilo jasno, al sam ipak mogao da ga ne saslušam do kraja. Ovako, pre negde, u svojoj zluradosti prema povodu mog neuspeha saznadoh da je utrošak električne enerigije za generisanje svih Bitkoina jednak trenutnom utrošku potrošnje svih domaćinstava u Srbiji za period od 400 godina. Dušmani bi rekli da je to ekvivalent struje koju smo potrošili pod Turcima. Da ironija bude veća te superkompjutere pokreće energija iz termoelektrana koje u atmosferu izbace toliko ugljen dioksida koji odgovara potrošnji svih dizalaša u Nemačkoj u periodu od nekoliko decenija.
Pitam se koja je to sila mogla nagovoriti i prevariti Nemce da izbacuju svoje dizalaše iz autoindustrije, a u korist viruelnog novca. Kako svi dobro znamo ono što su nas od malena učili da se ne isplati Nemce pobeđivati, tako sam siguran da je to neka belosvetksa prevara.
Ujedno mi drago što je sve ovako ispalo. Da se u ime svih mojih predak i ja jednom nađem na istoj strani kao i Nemci, pa taman i bio na gubitku!
