Нажалост овом приручнику је истекао рок трајања чим је ушао у примену.
PS
Приручник за чeститост на непоштеним изборима
Основно питање је могу ли регуларни избори било шта да промене, а онда да ли уопште треба учествовати у нерегуларном изборном циклусу-циркусу? Држим да ће се мноштво праведника спотаћи на овом степенику, а ни један коме је нешто обећано или чиме припрећено. Тиме се изборна утакмица своди на борбу између зависника од режимских порока, па би најлогичније било да са сви учланимо у владајућу партију у ком се правцу и крећемо. Победницима остаје само да се договоре ко добија литар уља (мало ли је), ко плату у јавном предузећу, а ко шансу да намешта тендере и на ком нивоу. Подразумева се да само најбољи добија права на проценат као надокнаду за константно глупирање на јавној сцени.
Но, шта са нама који немамо достојанство ума за презир бесмисла овоземљске политике, а немамо ни стомак за владајућу партију и њене трабанте?
Један део се снашао одласком у НВО сектор. Међутим, тамо је поприлична гужва у привлачењу грантова, а и питање ја да ли има шта да се више рентира осим пљувачке и по неког разлупаног муралног јаја. Наравно, част изузецима којима су дедови обезвбедили високе наследне позиције још из времена ОЗНЕ.
Као неко ко је до сада непогрешиво гласао за партију које никада није била на власти, а неретко ни прешла цензус имам стечемо право да тумачим права мањинских гласача. Мада, оволики лични изборни баксузлук могао бих да употребим на заокруживање броја 1 на следећем гласачком листићу. Просто, не очекујем никакву победу, а ни коалициони потенцијал да се са неким подели власт тако да је позиција потпуно безопасна и безбрижна. Толико небитна да сам сигурна да ме нико због тога неће притискати из државне службе. Управо ово ме и највише нервира.
Ношен идејом највећих српских интелектуалца да хришћани имају право да се организују у надстраначке организације и способност да слободно учествују у сопственом животу постао сам члан покрета Двери. Проблем је настао тек када су/смо постајали странка, али ни то ме није спречило за нас/њих гласам. Чак сам учествовао у прикупљању потписа зе пререгитрацију у странку и поред тога што сам био свестан да генијални проф. др Жарко Видовић то не подржава. Мислио да интелектуалне громаде попут њега имају права на такве високо моралне поступке, док ми обични морамо да пристанемо на ваљање у политичком блату.
Од тог тренутка стално смо у тој каљузи свињца и не сналазимо се као други који су ту на домаћем терену навикнути на свакаве сплачине. Увек нека подметачина, увек злурадост, увек исплива провинцијалска наивност, увек злоупотреба добродушности, увек ниподаштавање и надобудни подсмех. Таман када помислим да и ја одустајем да је било много погрешних скретања, предомислим се када види ко и како користи ту ситуацију и управо најчешће исмевани опозиционар ми побуди потребу да станем на страну слабијег.
Опет ћу гласати исто, иако се често не слажем са јавним наступима политичких представника Двери. Не зато што стварно нема за кога друго да гласам, већ зато што ми ти људи у овом тренутку изгледају као једини спремни на конретну личну жртву и што заслужују подршку као ретки који још нису дигли руке, зато што је лако мудровати и спочитавати. Србија има сигурно боље од ових представника Двери, али ни тих бољих сада нигде нема, тумарају по личним интересима, сем часних и ретких интелектуалаца који јасно говоре истину, због које су и скрајнути и прогањани, а од којих један седи у политичком савету Двери.
Кроз историју се увек дешавало да се на крилима српских родољуба руше царстава у којима се рачунало на то да смо спремни животе дати за идеале словоде, а да истовремено нисмо способни да учествујемо у политиканској подели плена. Тако је злоупотребљено антифашистичко распложење Срба у време кад су фашисти били најачи и редом убијали, па су искористили да доведу Броза Србоубицу. Тим су се користиле и комунисти при распаду им партије када са инсталирали Милошевића. То су употребили и када су Коштуницу доводили на власти, а и онда када су рушили досманлијску власт чиме вековни континуитет подметачина кулминирао. Док смо ми рушили царства, они су нам подметали иделогоје. Ево и сада мислим да се под велом најновије зелене идоелогије опет ради подметачина како би се насушна потреба за очувањем природе искористила да се енергија истинских родољуба одвуче код прогресивних екстремиста и урбаних натуралиста. Опет све наново?
Имао бих Дверјанима што шта земерити , ал ћу то оставити за тренутак када буду у власти када мислим да ће се стећи услови да се православни Срби могу организовати у надстраначка друштва. До тада могу рачунати на мој глас упркос што им га дајем не због њих самих већ због оних који их прозивају.
Нема коментара:
Постави коментар