Збиром несрећих оклности на телевизору ми се затекоше вести Euronews канала. Спикер на чистом српском рече -данас смо у Београду могли да видимо не један, него два болида. Остадох у чуду таман толико да док сам се визуелно орјентисао на екерану су већ били приказани полицајац и делимично обучен човек који је поносно показивао делове обнажене задњице. Била је у питању поворка за коју сам тек касније од министра сазнао да су их припадници унутрашњих послова спроводили на журку. Завршен цитат. Када смо већ код спровода и поворке на Tviter-у сам мало пре тога добио поруку писану на чистом српском језику - Да је краљица преминула који дан касније гарантовано би данас била сахрана у Београду. Алудирало се на велики број догаћаја заказаних у нашој престоници. Када смо већ код задњице остало је још само да нам министар објави победу да смо уместо столоце у Уједињеним нацијама Косову дали хоклицу.
То би у суштини био цео садржај једног обичног дана, једна обична прича о краљици и задњици, да на Viber-у нисам добио поруку писану ћирилицом где стоји - Ми смо пре првог св. рата одбили ултиматум Аустроугарске у коме је тражено да њихова полиција испитује случај убиства престолонаследника, а данас амбасадори западних земаља кажу биће шетња шта нас брига за ваше одлуке МУП- а и суда.
После овог шока са горе споменутим болидима и амбасадорима буквално сaм затрпан порукама на SnapChat-у, FaceBook-у, Linkedin-у, Skyp-у Messanger-у,Telegram-у, Temas-у, Zoom-у. Једино се Банка није огласила, а Strava је одувек и била само за саобраћајно ограничене бициклисте. Смисао поруке је био исти, а у којој се тврди да је СПЦ издала, да је јерархија поткупљена и да смо ми литијаши у ствари изманипулисани / Вучићеви људи.
То ни мало није било увредљиво за моју редовно компромитовану социјалну интелгенцију, али из елементрне гордости сам се осетио довољно увређеним да у афекту одговорим повишеним тоном. Садржај те поруке ћу сада оставит на blogger-у.
Прозивке на рачун литија ми тешко падају, ма колико да су тачне, јер ја нисам био на тв хепенингу који се прати из фотеље како би публика плаћеним гласањем стекла право на коментар. Рецимо и да сам изманипулисан, не би ми било први пут, ал` знам какве су ми мисли и какво ми је срце. Ми управо имамо свештенство какво смо га и заслижили јер смо толико неспособни да нам требају изговори да је тамо неко други увек крив. Питам се колико би коментатора дошло и у случају да је Патријарх позвао. Ево, ја бих, а нисам сигуран у једног који прозива СПЦ.
То ме подсети на мој вид притиска које редовно вршим на свештенство. Елем, сваке недеље одем у Цркву да чујем благу реч и понудим своју најбољу верзију, нисам једини, но очито нисмо достигли критичну масу. Ако нема ко други, ево ја бих позвао све забринуте родитеље, учитеље, ученике, пензионере, раднике, програмере, предузетнике, занатлије, докторе и остале који имају снаге, времена, воље или барем интереса да вршимо константни притисак на свештенство да нас поведе. Да нам наложи покајнички пост, да се одрекенмо прекомерног и будемо милостиви једни према другим ма какве нас муке прогањале. Да питамо свештенике да ли је тачно да сиротињи скупо наплаћују обреде, да их питамо за возни парк и понудимо да свако од нас који имају скупљи аутомобил од њих (наших будућих предводника), да исте поклонимо сиромашним суграђанима (као очито најпоштенијим).
Онда када Патијарх буде присиљен да нас позове на причешће бићемо благословени да устанемо у одбрану сваког нашег заједничара који је прогоњен, и затражимо балгослов за система вредности достојног човека. До тада остаје да налазимо изговоре и таман били у праву неће нам бити од користи.
Овај дан ћу памтити по томе да сам спознао са коликим бројем апликација и канала комуникација располажем, па се бојим да ли ћу и сам имати довољно времена да спроведем у дело ову моју замисао.
Нема коментара:
Постави коментар