Populizam u mediokritetskim krugovima dvojke

Nagli rast standarda i potrebe da se po svaku cenu  živi u krugu dvojke najspremnije su dočekale rentijeri,  parijaški aktivisti i NVO agitatori stranih interesa. Pokondirenost tržišta je dobilo svoje pojavne oblike po kom svaki tender-preduzetnuk  mora imati  stan u Beogradu na vodi, svaki kriminalac mora vozti BMW,  svaka starleta mora ugraditi silikone i svako ko ima pristup fondovima   mora osećati prezir prema opanku koji mu je i trasirao put.  Na upražnjeno mesto građanskog Beograda, prognanog  i streljanog 1945. godine,  prvo su nekrofilski upali parizani pravo iz šume, pa onda sirotinja koja se divila prestoničkom  betonu zbog koga se ni za živ glavu ne bi vratili u vrleti svoje postojbine . Taman kad smo pomislili da treća generacija stiže, da napokon imamo građane, pa makar i onu komunističku verziju, stiže otimačina i sa njom nove migracije. U  nedostatku prestoničke elite, svako je sebi dao za pravo, pa tu poziciju monopolski zauzima onaj ko ima novca da održava sve zube, a želi da iskusi čari života na foru. To je ujedno i bio prvi slučaj u istoriji čovečanstva  da se elita široko popunjava iz najnižih staleža. Na pozicije mediokretskog  ekskluziviteta se uskače ispaljivanjem parola i etiketa pomoću masovnih medija gde je svako dobrodošao ako razume insinuacije razumljive svakome, a da ih pri tome široko razmenjuju koristeći se kanalima svima dostupnih društvenih mreža istovremeno ostavljajući misteriozan utisak da se kreću  u zatvorenim krugovima koje su pristupačni ama baš svakome. Naročito su ostrašćeni prema medijski eksponiranim  članovima koji im time kvare sliku ekluziviteta i možemo ih najlakše prepoznati ismevanjem pevaljki koje su u tom takmičenju za elitu najviše dogurali, a da  im je pojavni oblik previše očigledan. Time strateški ugroženi glumci su i naglasniji u distanciranju zbog straha da ne dođe do zabuna usled sličnosti zanata. Elitna prostitucja sa tim nema nikakav problem, za razliku od elitnih astrologa i konspiratologa koji zbog previše eksplicitnog sadžaja i sami  bivaju izloženi ismevanju od strane ostatka elite, takođe iz pomenutog straha nastalog zbog sličnosti stavova.

Неурачунљиви

Након прикупљених података и урађених анализа републичка комисија ме је јавно  обавестила да ме на основу пристиглих  резултата сврстава међу неурачунљиве. Преборјени гласови су констаовали нову нормалност у којој нема места за мене. Навикнут да ни до сада нисам имао представнике у власти неће бити додатних изазова  у таквој новој реалности која је и била сасвим очекиван корак у даљим интеграцијама, а које још увек немају алтернативу. Некако ми је и лакнуло јер сада као званична статистичка грешка више нисам подложан било каквој  одговорности. Са олакшањем  констатујем да је и велика већина људи из мог окружења ускраћена за легитимене представнике. Из тако наметнуте перспективе гледам на нас као на некаку хајдучију и то тик иза `Миторвдана кад` му време није. Покушао сам да нађем шта је заједничко за све те изоловане случаје  и једино што се може закључити је да су то поштени,  породични људи који редовно плаћају порезе, инсистирају на образовању, марљивости, скромности, васпитају децу у складу са традиционалним моралним вреднстима,  родољубиви и са пуним поштовањем  према институцијама у које иначе немају поверења. Да, и све мушке главе су служиле војску, а поносни на своје порекло и традицију, па се сада више секирам за апсолутну већину која се дефинитивхо дистанцирала и одрекла услуга увек поузданих геџа.

Пре свега бих честитао амбасадама на перфектно одрађеној утакмици у којој на некада домаћем  и окрњеном терену нисмо имали никакве шансе, а како се милост није могла ни очекивати онда искрено треба констатовати дебакл. Организовано смо нападнути у више колона и  уз више измешаних  пропагандних порука - Насиље не сме стати  и Ми против Србије које су помогле у инсталирању пригодних представника у парламенту. Од срца бих честитао Мађарима, Бошњацима и Албанцима који су једини добили своје националне представнике у парламенту, а што се тиче нас осталих не треба никако да клонемо духом нарочито ако имамо у виду ситуацију да су се  и рептили изборили за своје представнике.

Драги тендераши, мафијаши, равноземљаши, аутономаши и удбаши, комунисти, елитисти, каријеристи и опортунисти нек вам је на част и како радили тако вам и судили. Ви ухлебљени и уцењени, хипнотисани и изманиплисани, уплашени и збуњени срећно вам било, требаће на претек, јер и сами знате шта бива каде се у коло ухватиш са овим првима. Нама остаје да се надамо да ћете се поправити и покајати јер од нас никаве вајде не може бити док се и даље делимо и мрзимо, којом приликом бих честитао и суседнм служабама на семену мржње ( тако видљивом на дерби утакмицама) које расејавате у сваку пору наших живота.

Наше дно је имало  подрум на чијем су поду наши доброчинитењи широм отоврили врата за подподрумски свет и осим већ институциализованих ретпила сада ћемо имати могућност да упознамо свакава сподобе за које су нас учили да су митолошка бића. Можда се тада појави и добра вила, она  која ноћу поруши све што се преко дана сагради, тј све што ови преко дана покраду да ће вила ноћу сиротињи подели. То нам је званична стратегија и једина преостала карта.

Срећом, постоје барем две групе оптимиста, једни који верују у коначну победу добра и други  који верују да је  овo ново окружење још увек боље у односу на будућа која чекају наредна покољења, па би треблао максимално изуживати док се још може.

Саломиви

Мој глас - самом себи (Пантелија с`оног света)

Они који на основу наслова  очекују општеприхваћено користољубље требало би да одмах одустану јер је ово празнословље сасвим другачије - треба га читати као Пантелијин политички тестамент. (Антиреклама у служби рекламе)

Друштвене мреже су места где потрошачи имају потпуно право да  изнесу сопствени став који никога не занима. Нарочито је то приметно у патетичним постовима који почињу са "Често ме људи питају ..."  Те само-промотивне поруке су јефтина против тежа скупе  Нивеине пропаганде милијардама жена да буду јединствене тако што ће се све исто понашати у складу са промотивним акцијом.

Знајући да никога не занима шта ја мислим имам слободу да образложим моју одлуку за кога ћу гласати на овим изборима потпуно убеђен у мишљење да се на изборима не може позитивно  решити судбина овог народа. У том смислу најлогичније би било не изаћи на изборе, ал је управо група људи која се понаша у складу са том логиком и најглупља, јер  унапред на све пристају, што се никада не заврши доборо сем ако им није баш све по вољи, што је пак онострана појава. 

Кад смо већ код зоне сумрака почео бих од владајуће партије користећи се системом елиминације. Нулта тачка је Сталновладајућа Партије Србије, бивше Комунистичке Партије Југославије - дакле, ко је комуниста и националиста, има левичарско исповедање десничарских ставова, а и обрнуто. Југословен и Србин, ко је за западне интеграције, а има подршку од Руса, ко баштини демократију са посебним освртом на диктаторски систем носталгичних вредности, ко промовише социјализам у  корист сопствног богатства стеченог отимачином он би требао да гласа за њих. Испоставља се да су они једина констаната са стабилних 10%  гласача, што некоме може да звучи као дијагноза  од које се не умире, ал` и болест са којом се умире.

Статисткиа је закључила да у свакој стабилној демократији негде око 15% гласача увек гласа за владајућу партију. То је она популација која не би ништа мењала и одбија да разуме било какву политичку поруку. Код нас је демократија три пута стабилнија од стабилнх демократија јер је негде око 45% гласача директно везано за владајућу партију. Партија је у потпуном складу са глобалним појавама које су више везане за тендере и буџет него за саму идеологију јер за разлику од свевладајуће партије која покрива све политичке опције ови не покривају ни једну. Функционишу као једна велика фамилија, што је најлакше уочити у неком од јавних предузећа. Ко није у сродству са осталаима ту је стигао по основу принципа капиларних гласова, или је будала кој покрива минимум пословног процеса. Они су између себе подељени на кланове по основу тендерских привилегија. Хијерархије је одређена висином процента и на дну се налазе они који се исплаћују само у време изборних кампања. Када би опозиција хтела  и имала интерес да их скине са влати било би довољно само да пусте глас да је откупна цена гласа знатно изнад тржишне коју ови исплаћују и настао би општи карамбол ниже рангираних чланова породице око тога ко их покрада, ал овог пута у самој породици. Но они су и даље сви сложни и у истом колу играју , са тим да су једни пилићари, а други милијардери, ал` у оквирима породице нема никакве љубоморе. За нестанак тог греха највише је залсужан  сам патрон породице, који сопствену одговорност за неуставне одлуке одрицања од суверенитет преноси на све чланове фамилије, а и шире. Управо ту лежи и разлог зашто се отворено обраћам самом себи да бих мирне савести могао да се оградим од сваког гласача који је имао било који ћар док смо сви заједно пропадали. Онај ко је егзистенционално угрожен и  бори  се за парче хлеба је легитиман гласач ове опције, као што је легитимно да се најнижи људски пориви ставе изнад интереса шире заједнице.

Према истраживању јавног мњења око 80% гласачког тела је за политику потпуног суверенитета и против увођења санкција оним силама које нас у том суверенитету  подржавају, а око 80% ће гласти супротно том уверењу. За такав велеобрт најзаслужније су две медијске групације. Прву симболизује Жељко Миторвић који се на вулгаран начин успешно обраћа својим гледаоцима у настојању да их потпуно понизи. Друга група се исмева овако пониженима називајући их крезубима и равноземљашима чиме одмах зајашу  други талас друге медијске групације оличене у мистериозној појави извесног Шолака. Синхронизован пар Митровић/Шолак упешно спорводи преумљење Срба, без кога наравно нема даљих атлантских интеграција и наде у могућност да се прикачимо барем у последњи вагон воза за срећну цивилизацију чиме би барем постали сиромашнија верзија на време укрцаних Хрвата и Бугара. За ову опцију би требао да гласа свако коме  грантови западних земаља обезбеђују савремена цивилизацијска достигнућа, без кога му нема живота,  а да му уједно није спорно бити исти онакав као онај кога исмева због ултимативног прихватања медијског наратива.

Што се тиче осталих они су небитни и свакоко не представљају никакву одговорност, тако да је све једно ком промилу гласача припадаш. Наравно у циљу даљих подела и овде треба инсистирати на две ствари  - прва   да имају инфраструктуру која обезбећује да ће проћи цензус јер би у супротном било као да дајеш глас овиме горе споменутим неспоменима. Други услов је да од сада никада нису били на власти јер су већ имали шансу да покажу колико могу. Ако и даље себи нисам довољно јасан она сужавам избор на некога коме први замерају што је био са другосрбијанцима, а други га прозивају да ради за прворођеног. Ако ни после овог нисам јасан онда  видети за кога се очекује да је светитељ, док су другима сва средства дозвољавају. 

Још један критеријум за крај је да изабрани кандидат мора да има свест да свиње имају почетну предност при ваљању у блату и да се због тога не љути , а ако достигне  10% гласова онда већ треба имати критички став, а  тада му мој глас неће ни требати, па не смем ни ја да се љутим.

Ово је уједно и опис стратегије за одрицање од  одговорности за све оно што нас чека као заједницу која је одустала од саме себе, а да при томе не зна ни где је кренула у окружењу оних који су се јасно определили  за страну у сукобу који је већ постао оружани и без милости. У том смислу све даље поделе су пожељне и треба их појачавати на шта већ радо пристајемо.

PS

Oвo писаније је настало са потпуном захвалношћу ситуацији која ми пружа слободу да изнесем своје мишљење;  да немам  никакву корист да га другима намећем; а  са јединим логичким закључком - ако су сви остали медијски изманипулиасани онда сам засигурно и ја сам. Ко са мном манипулише и када ће ме активирати зависи од мог дигиталног поптиса, јер власник података о сајтовима које корисници попут мене  обилазе их може продати некоме ко ће нам лансирати поруку која ће нас довести до ситуације  да се и остаци остатака потамане између себе. На пример, мало ко зна да је управо Google лансирао тезу да је земља равна плоча како би прикупљао податке о лаковерним конзументима и даље их продавао компанијама које нарочито цене тржиште лаковерника. Ко не верује у ово има опасан недостатак критичке свести, а ко ми је поверовао управо је показао свој таленат да наседне на  лаж! Још бих да додам да ова моја лаж уједно и не значи да то није истина.

Овим бих честитао свакоме ко се у ово дигитално време аналогно образује и информише, чиме нас споментута елиминацијом доводи до НИКОГА -  и зато обавезн изађите и гласајте нарочито ако сте убеђени да тај глас неће ништа променути јер и када сте у праву то  не значи да ће бити тако!