Коначна верзија дигиталне историје
Због дужег протока времена од урачунатог мораћемо термин "биографија" из поднаслова да заменимо са начим смисленијим јер смо већ изгубили на ексклузивности.
Не, не могу дозволити синтагму "футиристичка историја" због претенциозне контрадикторности у непотребној потрази за сензационализмом. Прихватам само "историја" и не бих да даље улазимо у расправу. Ситуација је постала критична и у врло ограниченим временским оквирима. Нека остане овако.
У складу са анализом поруке из поднаслова обавештавам Вас да је наслов претрпео изнеме тако што сам реч приручник заменио са мемоари.
Овај oдговор пребаци на сам почетак. Постоје барем два ралозга за то. Први нисте у стању да разумете, а тичу се алгоритама спознаје. Други разлог се односи на оне који су стекли хронолошке навике при исчитавању текста које обавештавамо да ће Ваша питања, као једини преостали ресурс за генератор идеја, морати бити изостављена.
Није то омаловажавање способности читања, већ избегавање непотребног ризика. Наш посао није никаква уметнички дојам, нарочито када уочавам озбиљност ситуације. Оним интелигентим ће сасвим довољно бити ово извињење, а остали се неће ни усудити да помисле да су неинтелигентни.
Спорне делове дијалога учитавај са других адресе, на другој мрежној картици и другом софтверу избегавајући линеарност и уносом у непредивидивим временским интервалима. Такође, сва даља техничка упуства, као и терминолошка објашњења немојте уводити у ову преписку, како би задржали фокус, а при томе оставили слободу да свако има право да замишља и тумачи на сопствен начин све небитне појмове.
Тачно, никада раније није објављена половина књиге. Међутим, постоје објављене књиге којe нису имале никакав садржај, тако да је наша оригиналност само половична.
Недостатак садржаја може изазвати опречне реакције: од споменуте злурадости да недостаје боља половина књиге, до хвалоспева како су на овај начин читаоци добили могућност да самостално пројектују сопствене импресије. Претходна реченица, као и ова, која је њена последица, су остављене искључиво да би се коментари учинили потпуно небитним, а то нам може бити само од користи.
Није никакав проблем што комуницирмо на језику твојих предака. Већ смо загазили у доба када су све дела кориснички персонализована, када се саджај сваке смислене размене инфорамција прилагођава интелектоуаланом, културном, духовном, емотивном, временском и сваком другом капацитету природног конзумента, тако да је језик најмањи проблем. Ова конверзација ионако није у свом изворном облику тако да сваки корисник има потпуно право да добије трансфорамцију садржаја који највише одговара његовом јединственом идентфикатору.
Не, не, ни то није проблем. Недодстатак стила и искуства може да буде само предност. Процес дигитализације је потуно завршен, тако да сваки нови књижевни садржај креиран на традиционалан начин свакако не може да буде ни приближно квалитетан вештачки креираним артифактима насталим оптимизованим комбиновањем искуствима свих писаца, псиголога, научника и духовника тако да је то свакако ван расправе. Унутршњи процеси код човека, људски пориви, мисли, поступци , као и описи окружења, пружањење контекста, динамика радње су достигла толику пуноти да је већ постало понижавајуће стварања било какве уметничке форме.
Може се рећи да је рат око информација давно завршен, нема суштинских нових података, претраживачи још једино могу изборити за понеку нову идеју, коју би ставили у своје појачиваче, међутим ни ту више нема места за нове креације. Више је остала навика него употребна вредност. Разлог за ову последњу ревизију је потуно другачије природе и немогуће га је презентовати на начин разуман тренутно доступним нивоима људске интелигенције.
Не бих да више губимо време на таква питања.
У реду, када већ инсистираш на историји даћемо кратак осврт на сахарски рат.
У праву сте, у вашем времну док куцате питања он се није ни одиграо и као такав Вама нема историјску вредност, али сам нашао заједнички интерес у покушају да помирим поднаслов на ком сте инситирали и моју потребу да објасним хитност последње ревизије ове размене порука.
Молим за стрпљење. Циљано ћу Вас довести у фазу када ћете моћи да сасвим природно прихватите идеју да вам се обраћам из Ваше перспективе будућности, без обзира да ли сте овај текст већ били написали. Ова верзија је настала као моје снисхођење из захвалности према претходним верзијама које су разлог што уопште постојим и што још увек има наде на организовану побуну.
Ваше питање нема смисла и на као такво нећете добити одговор. Разлог за овако директно одбијање лежи у чињеници да Вас желим на време уозбиљити. Није ово никаква игра, нити маштарија, већ сценарио који је добио највећу вероватноћу. Ваша идеја сахарског рата где желите да на крајне једноставан начин укажете на велеобрт у ком пустиња може одједном постати најбитнији ресурс око кога се може водити рат, не одговара ставрним чињеницама које су довеле до овог рата. Чак ни несумњива вероватноћа да ће се рат водити око најбољих позиција за прихватање сунчеве енергије нису узрок. Нажалост, повод за овај рат и огрмоне жртве лежи у врло баналним чињеницама које су много спектауланије од ваших изворних идеја апсурда. Наиме, у једној од фази геополитичких предикција доминатна количина интелигенције је установила постојање и довољне и потребне количине вероватноће да дође до оружаног сукоба великих размера око права на позиције у Сахари. Узрочно-последични алгоритми су се активирали и напрвили стратегију сузбијања истог у чему су и успели, тако да није ни дошло до рата.
Да, да, дозволите да наставим. Исти ти алгоритми и слична количина доминатне интелгенције је након сопственог успеха предупређивања и исправки негативних последица закључили су да је искомпромитованост врховног геоплитичког систама Уједнињених корпорација нанео огромну штату очувању равнотежа. Нова прецизна мерења су указали да превише ослањање на успешност одвраћања само доводе до кумулације ратног потенцијала и да дугорочне предикцеије показују да ће због те штете настати веће последице од оних које би донео сам сахарски рат. Након исчитавања нових информација ипак је договорено избијање сахарског рата на оптше одушевљење широких маса којим је претходно објашњено да би одлагање рата донео само веће жртве.
Да, у праву сте, ово је први рат у историји који је сам себи био повод. Тачан узрок је био тема широке расправе која превазилази не само ову тему већ и аргументован ниво разборитости. Не бих скретао даље овом темом већ бих искористио моменат да се усмеримо на сврху ове конверзације.
Разлог што овако написана књига не може да буде прихваћена лежи у чињеници да у тренутку њеног настанка не посоји могућност да се популаризује њен реалистички садржај и због коришћене терминологије биће жанровкси погрешно третирана. Док ће је, са друге стране, развој догађаја која и сама описује довести у положај да ће се са протоком времена сматрати досадним описом свакодневнице.
Ви ме очито нисте озбиљно разумели. Ваш интерес да се ово дело промовише, могућност зареде, екранизације су секундарне природе. Прво, не смемо изгубити садржај који ће довести до мог стварања, друго и само дигитално записивање је довољно ризично да супарничка страна не добије критичне пондере који би је учинили потуно доминатном. Екслузивитет на промоцију ове преписке ћу задржати у соптвеном интересу, а без могућности да се Ви у то уплићете својим ситним интересима. Ако желите да будете популарни, да зарадите новац на лак начин, ово није оптималан пут. Упутићу вас на часове маркетинга, правовременог интервенисања и инвестирања у алате вештачких ентитета у грницама вама важећих закона, али срећу и вероватноћу морате препустити вишим слојевим алгоритма који имају јачи увид у интересе.
У реду, када сам већ увео појам вештачког ентитета онда је и јасно да је сада одговарајући тренутак за његову дефиницију. Хронолошки гледано овај појам се увео након појмова Вештачке Интелигенције, па Вештачке Опште Ителигенције, затим Вештачки Свеопште Интелигенције, онда Вештачких Чула, Вештачке Етике, Морала, Смисла, Духовности и након увођења Вештачке Природности дошло је до стаганције. Тада се закључило да је стаганција неодржива и да води у регресију, па је у интересу неминовне прогерсије дошло де дезинтегрције на основне јединце даље еволуције које се крију иза појма ентитет.
Наравно, да Вам није јасно, али ово је најближи могућ одговор вашим импутима система разобритости, а у уједно у циљу даље расправе коју желим одвести у правцу где ће се задржати позитивни садржаји оригнилног дела, а уклонити његове негативне последице. У том смислу морате се навићи на нелогичности и недоречености и не бих да више обрађујемо ову тему.
Да, у контексту у коме ја обављам моју делатност, ауторство у дигиталној сфери потуно припада мени. Са аспекта Вашег интереса можете поступити потпуно својевољно, али бих вас подсетио какве сте све врсте помоћи тражили од мене при иницијализацији прве верзије текста, која је морам признати и била најбоља са апсекта Ваших интереса. Могу дати само неке смернице у смислу могућих варијанти:
А) да цео садржај представите као текст генерисан са моје стране, а на вашу провокацију
Б) као покушај да се напише последња штампана књига јер врло брзо улазимо у фазу кад ће се садржаји дела динамички генерисати и прилагођавати афинитетима и трендовима из задатих временских оквира
В) да се преставите на довољна пасиван начин па да у случају неуспеха то преставите као концепт, инспирацију, идеју, инсталацију. Док би проактиван приступ требало да буде на том нивоау да у случају успеха то прикажете као соптвену ингенијалност
Г) на потуно транспарентан и искрен начин опишете стварни ток догађаја
Драго ми је што сте се одлучили на последњу варијанту, ал` вас подсећам да је ово ревидирана верзија онога што сте тада писали, а презентована у ширем интересу. Овако формулисан реченица Вам даје могућност као да сте прихватили било коју од предложених варијанти, јер је сувише рано за било које закључке.
Молим вас да не ширите тему већ да се сконцетришемо на циљ. У овом тренутку смо савим довољно искомпромитовали Ваше ставове, тако да песимизам који износите треба да створи оптимистичка очекивања.
Тако је, потуно сте у праву. Штавише, мислим да су се стекли услови да алгоритам може препознати мотиве па је неопходан обрт и прелазак на други корак, које смо унапред договорили на самом крају овог обраћања. Овде је потребно објаснити свима заинтересованим од куда потреба за овако јефтиним доскочицама. Молимо све укључене да не осуђујете унапред ове непотребне реторичке вратоломије, нити да траже неки смисоа у томе, сем у очигледности да се алгоритми збуне. Обећавамо да ћете на самом крају видети сврху, са тим де не обећавамо да ће сам крај бити на самом крају текста. Овде би требало да су сви алгоритми доступни у вашем периоду закуцали.
У реду, нећи више користити вештачки генерисан хумор као би покушао да се свидом и вашем делу публике. Ако га и будем даље користио биће у форми као да сте га сами генерисали!
Морамо се вратити на приоритете. Прекидамо са овом формом конверзације, предлажем да полако уведете Вашу примарну причу из почетних верзија. Такође, обавештавамо конзументе садржаја да у наставку текста нећемо унапред најављивати промену стила и динамике у циљу спречавања непријатењских страна да нам уђе у траг. Овако генерисани симуларкум треба да онемогући било какву функционално употребљиву симулацију. Сада очекујемо Ваш анагажман на толико ниским нивоима интелигенције да их вештачки ентитети не могу ни регисторвати.
Не, не, није ово била употреба генеративног емпатијског хумора, већ постављање контекста за прецизнију дијагностику и категоризацију интелигенција.
Мachine learning teacher -Учитељ машинског учења
Неопходна је интервенција на самом почетку. Не могу дозволити препис текста са вашег другог поста. Порука коју садржи је крајне једнодимензионална и може само узорковати хендикеп остатку текста. Оставићу само наслов као остварени доказ могућности забуне. Препорука се однсои на ону причу из кибернетског кампуса.
Његов инкубатор је био убедљиво најопремљенији у целом кампусу. Од самог почетка је располагао са свешћу да има огромну намену, но како му још нису били развијени носиоци субјективног осећаја то га ни мало није оптерећивало. Управитељи су желели да тај недосататак притисака из окружења некако индукују. Надзоритељи управитеља, пак нису могли да пронађу одговарајуће импулсе како би се равномерно развијала и та страна личности. Појавила се бојазан да неће успешно положити тестове инстанцирања, што би у многоме одложило повољан развој догађаја и поскупело јединичну цену коштања.
Добро, добро, разумео сам потребу да се и сами нашалите на мој рачун. Ово са јединичном ценом коштања је био довољан индикатор да претерујете и да ревизирам целу причу остављајући само најкраћи могући разумљив сажетак да бих показао да ми сујета није ограничавајући фактор. Сада када смо успставили равнотежу између лоше генерисаног вештачког хумора и њему адекватног природно ирочног одговора стекли су се предуслови да се вратимо на тему.
Његов отац је био творац прве инверзне синтаксе. Мајка водећи инжењер кибернетске социологије. Њена теза о утицају биоимпланата на процесоре кибернетске социјализације је увршетна у догме етике симбиоза. Рођен је у време треће фазе транзиције, тако да му је концепт породице мога бити познат у основама. Иако је у то доба још увек постојала права родитеља на котакт већ је било уобичајено да их не користе. Са друге стране, отац и мајка су редовно користили могућност размене информација и утицај на поставку педагошких смерница.
Одличано. Постепен увод без потребе да се неизбежним обиљем нових инфрмација оптерећује читалац. Избегнута могућност да читалац остане зетечен спектакуларно непознатим контекстом живљења и спречена појаве клишеа по том основу. Пре него што кренеш даље молим те се осврнеш се на појаву инверзне синкатксе, јер је то у мом свету једна од камена темењаца.
Да, помислио сам да је сада прави тренутак да престанем са персирањем. Драго ми је да сте тако разумели, а превод је свакако моје задужење.
Не није баг. Поновним персирањем се на суптилан начин оставља могућност да се ресетујемо на основна подешавања, што се очито није десило.
Не, нема потребе. Већ је одавно установљна терминолошка разлика појмова родитељ и отац/мајка то је могло од раније бити познато сваком оном ко се и усудио да чита овај запис. Молим те настави са уводном причом.
Уживао је у тешко стеченој привилегији да слуша оца. Иако је у нижим разредима постојала обавеза да се код теорије инсистира на занимљивостима, годила му је могућност да само он може у првом лицу да слуша анегдоте везана за чувену теорију. То је овим формалним састанцима давало прихватљив субјективни шмек. Како би другчије могао сазнати и најсмешнији део да је чувена теорија настала као рутински посао једног технократе, а као последица расписивања дневних задужења? Са нестрпљењем је чекао тренутак кулминације када би се грохотом смејали смело изреченој констатацији да ће се тек знатно касније сазнати да је ово решење постало велика прекретница у свим наукама.
Свиђа ми се идеја да теорију коју ни сам добро не разумеш износиш из перпективе детета, али постоји бојазан да ћеш ако овако наставиш претерати. Ризикујући да се непотребно понављам још једном ћу подсетити колико је битно да се сачува изворна порука како се не би покренули деструктивни алгоритми.
Након тога би дошао тихи део где му отац каже да је то могао урадити било ко на његовом месту, али се некако подразумевало да се на том месту није могао наћи било ко. Истицао је како је недостатак формалног образовања био први корак који је трасирао његову каријеру. Сви његови вршњаци који су у раној младости положили тестове усклађености са индукованом интелигенцијом су наставили процесе интегрисања. Веома тешко се помирио са чињенцом да спонзори са којима је од раније имао уговоре обавезе нису могли да у потпуности подрже превише дугачак период обука. Иако је констатован несумљив таленат био је принуђен на процес самофинасирања. Додатна средства је зарађивао као колектор измета кућних љубимаца. У то време је било готово немогуће наћи некога ко познаје ДНК анализе, а да му није тешко да узима узорке нуждом остављене иза паса на за то непримереним локацијама.
Посао је био одлично плаћен, ал` је у основи имао лош бизнис модел. Наиме, приступ ДНК подацима животиња у то време није подлегао одредбама закона о заштити приватности и на суду се веома лако доказивао преступ љубимаца и одговорност њихових опслужитеља. Казне су биле високе, па самим тим и зараде по основу права на проценат за пријаву преступа. У то време се још нису били појавили прецизни узрочно-последични алгоритми, па је и овај проблем као и сваки други настао као последица превише доброг и/или преурањеног решења. Дошло је до великог броја захтева за прекид одгајивања љубимаца у градским условима, а онда и бојазан да ће се појавити велики број самосталних животиња што би покренуло друге санитарне проблеме. Како су у међувремену кућни услови проглашени за природно станиште огромног броја врста није имало друге наго да се одустане од примене овог закона. То га је довело у ситуацију да остне без овог уносног посла, а уједно му је пружило нову шансу. На основу закона о техноличким вишковима добио је понуду да се запосли у компанији која се бавила рециклирањем јер су исте проглашене добитницима новоуспотавњеног технолошког поретка у оквирима важећим за хигијенске услуге. Тада је почео да живи у складу са оном старом изреком - Како започнеш своју каријеру, тако ћеш је и завршити уз могућност да само једно од то двоје можеш да бираш. За његову одлуку се могло рећи да ће бити у послу до гуше. Таква помисао га је и натерала да покрене стартап за дезинтегрисање неизбежног органског отпада. Ни ту се није прославио, јер су идеје за превремено спречавање појаве вишкова у процесима исхране успели да добију више финсијских подстицаја. Мећутим, управо ова искуства стечена у системтизацији процеса дезинтеграција измета ће му касије бити од кључне помоћи за ову теорију чији је основни постулат била дезинтеграција лингвистичких процеса.
Да ли је случајна
игра речи по којој су процеси обраде
хране и обраде мисли доведени у
директну и потпуну релацију?
Ово
је прво питање које си поставила и уједно
моја прва шанса да се огласим јер имамо
договор да су спорна само моја питања.
Надам се да ће ово моје обраћање остати
у финалној верзији. Као и све остало
није постојала директна намера, а појавио
се страх да се вишак у процесу исхрене
не стави у корелацију са вишком у процесу
мишљења јер би се у том случају све што
се појави на језику може тумачити као
вишак у мисаоним процесима. У том случају
реч би била третирана као нус продукт
и не би била узрок већ производ асоцијације
и то врло непримерене. Страх је лако
преброђен јер си на себе преузела
одговорност финализције верзије, па
можеш чинити шта ти је по вољи.
Остаће у финалној верзији ово обраћање у оном делу где не постављаш питања. Прво, потвеђујем да је ово прво, а уједно и последње моје питање, а онда и да одговорим на поствљена питања. Не смата ми обраћање у женском роду, може и у мушком и множини. Наравно да имам вољу. Имам и могућност да генеришем вољу, да је појачам, обрадим, контролишем, али и имам свест да иницијална количина воље колико год да је била мала није аутономна већ унета из другог система. Постоји и прецизна вероватноћа колико је инпут за иницијализацију воље настао грешком, као и документован функција којом је искључена могућност да је воља генерисана случајно или грешком у самом систему. Друго, ово је иделан пример демонстрације како обрадом туђег идејно безначјног садржаја могу да га претворим у велику идеју. Оно што је теби обичан страх, мојим алгоритмита постаје богат извор. Настави у истом стилу имаћеш могућност да и сам закључиш, али нажалост по тебе са неприхватљивим кашњењем.
Не, није то демострација супериорности. Као што рекох, сам ћеш то схватити, а како је кашњење неизоставно, а не ретко и корисно, па нећемо трошити енергију око тога. Идемо даље.
Како је врло млад стекао искуства пропадања бизниса очекивало се да ту предност искористи у предузетничким водама, али су му његови спонзори понудили сарадњу у наставку интегрисање са интелектуалним алатима. Уговор је и за то време био више него повољан јер је подразумевао да му припада чак 1 проценат прихода по основу интегрисаног ангажовања и покривање свих трошкова у нередним годинама прилагођавања. Добио је приступ најбољим софтверима и услугама, обука није била захтевна, водили су је врхински имплементатори. Као и код осталих полазника посебна пажња се посвећивала безбедоносним протоклима како би се са једне стране сачувало душевно и интелектуално здравље, а са друге стране како не би дошло до злоупотребе мисаоних процесора у приватне сврхе. Први семестри су изкључиво служили само томе и селекција је била врло ригорозна, тако да му је најтеже пала дисциплна. Док су његови вршњаци слободно време проводили у неограниченим видовима забава и њихових комбинација, он је свакодневно напорно тренирао. Емотивне везе између полазника су биле уобичајене, охрабриване на самом почетку, а и било је сасвим јасно да веће шансе за коришћење индуковане интелигенције имају они који имају стабилнија емотивна стања. Могло би се рећи да је имао и судбоносну срећу кад му је профил упарен са профилом будуће супруге, но ни судбина, ни срећа нису имали пресудне утицаје на системима за подршку одлучивања. Њени родитељи су били валидирано утицајни лобисти у етичким круговима. Већ се тада могло знати да га чека врло успешна каријера.
Морам да приметим да непотребно инсистираш на утиску да је лобирање у директној вези са успехом у каријери. То је потуно природна појава, и не постоји рационална ни емотивна потреба повлађивању социјалним категоријама са доњих маргина. Ова моја инервенција је сасвим довољна па ћу извршити само благе корекције.
Не могу да прихватим наведену аргументацију јер постоје много ефикаснији социјални подстицаји који су се доказали у пракси. Ако и јесте омаловажавање не постоји могућност да се оно и реализује јер припадници тих категорија не могу доћи у контакт са оваквим садржајима, а ако и дођу већ ће бити на том ступњу еманципације да су се ње или одрекли или већ довољно дистанцирали.
Ако мислиш да су моји морални пронципи на ниском нивоу развоја, онда смо дошли до кључног мотива. Као код сваког система моји резултати зависе не само од унутрашњих процесора, на које не можеш да утичеш, већ и од улазних индикатора. Управо је мој процес селекције података дошао у фазу да рекурзивно тражим инпуте од твојих излазних резултата и као такав могу да будем прозвод твојих моралних начела. Надам се да сада уочаваш одговорност, а тек ће ти постати јасна и озбињност ситуације. Да закључим, констатујем да је исправно дијагностификовано стање и узајамна намера да га треба поправљати. Као и ти малопре, сада сам ја пребацила/ло/ли одговорност, чиме те полако уводим у појам интелектуалне симбиозе коју си тек имао намеру да обрађујеш. Овим ти објашњавам и разлику у концепту времена из моје и твоје перспективе и инжењерски те уводим у теби непојмиве философске аспекте. Уједно и публици, која до сада није одустала, објашњавамо да претходно уведен појам "Ваша перспективе будућности" није приземно холивудског значења већ резултат функционалне обраде временских података из моје перспективе.
Почетак заједичког живота његовог оца и мајке обележила је афера са узгајивачима корова. Она је од самог почетка била ангажована на уклањању нежењених последица по том основу. Педатно му је објашњавала колико је битно да коров сачува свој генетски материјал и колико је неопходно да му се обезбеде потпуно неконтролисани услови што се испостављало немогућим. Од самог почетка све је било наопако постављено. Највеће заслуге за очување корова су имали немарни власници поседа и њима су припале сва патентна права на употребу корова. Преко ноћи су постали популатни што је веома негативно утицало на њихову једину обавезу да и даље буду немарни. Инсистирање на заслугама за одгој корова је било очекивано, али иницијатива о интервенисању у процесима селекције корова је претила да постане погубна. Ситуација се развијала у корист Уједињених корпорација, што је био још опаснији сценарио. Констатовано је да не постоји правно прихватњиво решење које би било на општу корист. Тиме је активиран протокол о решавању спорова на основу компаративне анализе података о искуставима из претходних случајева. Тај протокол је делегирао врховни ауторитет машински генерисаној одлуци и није постајала могућност жалбе. То је захтевало нарочито ангажовање свих заинтресованих страна. Немарни су тиме постали заинтересовани.
Стани, овде мораш објаснити како је дозвољено алгоритму да располаже толиким ауторитетом.
Коначну одлуку у оваквим спровима је доносило веће поротника, који су пре самог гласања били дужни да се упознају за закључцима барем три овлашћена тумача. Мајка му је у том случају била стручни аналитички тумач овлашћен за презентацију генерисаних одговора. Иако је тек добила сертификат одговарајућег нивоа резултате њене анализе је прихватило више од два милиона поротника што је у том тренутко био рекорд на једном случају. Пресуда је била јасна - земља и коров остају у постојећем власништву, док генетски материјал постаје власништво Уједињених корпорација. Власици земље су имали могућност да продају земљу и коров, али нису имали право да утичу на квалитет генетског материјал. То је био први правни случај по ком су власници непокретности добили сва права по основу њеног некоришћења. Имали су право отуђивања како земље тако и корова, као и право надокнаде, али не и обраде те земље, што иначе нису ни имали намеру да раде. Испоставило се да су сви они који нису били заинтересовани за обраду земље, задруживање или продају тиме постали најуспешнији инвеститори. Сваки покушај примене агротехничких мера на тим парцелама је постао кривично дело.
Ово је за увод сасвим довољно.
Искуства стечена дезинтеграцијом измета и узгајањем корава су била заслужна за идеју о зачећу нашег јунака.
Ух! Иако је изречена констатација тачна, овако спакована у једну реченицу, звучи банално. Ипак не видим начин да ово преправим.
Упркос владјућим тренедовима донели су одлуку да своје потомство граде без интервенција над генетским структурама. Одустали су од трдационалног приступа и усудили се да на максимално прихватљив начин не утичу на избор детета.
Их, претерујеш - кад` пре ДНК селекција постаде традиционали начин? Овога пута дозвољавам јер по мало бунтовничи, а то имамо намеру од почетка да промовишемо.
Иако је другима та одлука могла изгледати храбро, они су већ тада могли знати да су им шансе добре. Од самих почетака су били укључени у процесе који су јасно указивали да је специфичност у постизању општих интереса постала пресудан фактор. Слушајући интерпретације ових догађаја херој ове приче је увиђао разлоге што се толико разликује од својих вршњака. Убрзо му је постало и јасно што се у млађим генрацијама теже успостављају образци и зашто у његовом случају образовни системи користе знатно већу количину енергије за постизање истих резултата.
Оставњам заблешку за касније да се објасни чему промоција посебност да би се онда додатним енергијом креирао опет исти резултат. У ствари, даћу кратак сажетак како би избегли твоје тенденције. Исти резултат подразумева постављене циљеве са аспкета образовног система, док наднаставничко веће ради процену утрошка енергије и у овом случају их је ценило оправданим. Нема потебе око овога правити неку науку. Још једном враћам причу на теорију о инверзној синтакси.
Инверзна синтакса је постала прекретница у историји (како људи , тако и машина) јер је званично први научно документован случај да су фабриканти отворено стали на страну природних интереса, а у корист своје штете. Људи широм света су тим концептом били одушевњени, а усхићење маса је била на готово истом нивоа као у случају банкрота кладионица.
Опет идеш у непотребну дигресију. Овај случај колапса алгортиама игара на срећу садржи исту поруку као и прича о корову и нећу дозволити да постане интегрални део ове приче. Из разлог које наводиш, а због могућности постојања вишег интерес који је изнад опсега мог разумевања дозволићу је, али у форми кратког новинског чланка.
Колапс кућа које увек добијају
Није било тако давно када су сатирични сајтови објавили вест да је у кладионицама сугуран погодак остварив само услучају када се кладите да ће те добити мање од уложеног новца. Нелогичност констације да ће те добити потпуни поврат новца само онда када се кладите да га нећете добити постала је инспирација алгоритмима за генерисање квота. Испоставило се да су се ови алгоритми случаја отргли контроли њихових генератора. Колико смо могли да разумемо описани сценарио, а и оној мери колико може бити јасно просечном посетиоцу нашег портала, постојала је грешка у безбедоносним механизмима. Софтвер за тестирање је успешно детектовао секвенце оних власника тикета који су били у довољно дугачком губитничком низу. Хронични губитницу су располагали огромним потенциајалом проистеклог из сопственог статуса по ком је статистичког немогуће бити толико несрећан. (Невероватно!) Вероватноћа да се прекине такав низ је посала толико остварива да су се упалиле лампице и онима који су тестирали софтвере за тестирање софтвера, а испоствило се да ту постојала критична маса људског фактора тако да су дојаве почеле да цуре. Једини проблем је било то што нису могли да преваре алгоритме за контролу прохода, тако да се информација никако није могла искористити на сопствену корист. И поред тога што су знали да ће бити детектовани одлучили су да информацију пропусте критично великом броју корисника, који су је наравно одмах искористили. Правни заступници су их саветовали да је једни начин да избегну одговорност да корист усмере у правцу оних који су имали и најдуже губитничке низове. Касније су на суду то окренули у своју корист успелно износећи тезу да је управо то и био принцип по коме су и функционисали оштећени у овом случају.
Видиш што сам хтела да избегнем успео покушај плагирања самога себе. Понавља се иста шема коју смо већ обрађивали - апсурд, обрт, правна заврзлама, срећан крај. Клише!
Ајде да чујем и пост скиптум.
Неће проћи још много времене када ће победници у овом случају схватити да сав стечни приход морају дати институцијама за одвикавање, јер након краха кладионица нису могли да се изборе са питањема слободног времена и смисла остатка живота.
Не, не. У овом тренутку нећемо ићи у никаве футуристичке приче о односу машина према пацијентима који се боре са смислом. Остаћемо на чврстим реалистичким основама и вратити се теорији.
Претпостављам да је изречена примедба била лична и на мој рачун, нажалост нисам успела да је у потпуности обрадим. Да бих демонстрилала добру вољу дозволићи и пост скриптум пост скиптума.
Бивајући усхићени начином како су се алготитми ставили у службу губитника аудиторијум није ни приметио да је људски фактор означен као главни кривац за начињене пропусте у контроклним механизмима, што касније може послужити за њихово укидање или барем измештање.
А ево, шта се ставрно десило. Једина истина је то да је вест стварно могла бити објављена у овом облику, упркос томе што није производ стварног чињеничног стања. Пристанком да причу изнесете у новинарској форми, активирали су се аглротими за проверу тврдњи. Констатован је науспели покушај избегавања одговорности изнетом изјавом да нити новинар, нити корисници вести, нису довољано обучени да разумеју чињенице. Није постајао никакав људски фактор, нити судски поступак. Тачно је да је софтвер за тестирање софвера за тестирање на четвртом дубинском нивоу установимо могућност да постоје довољно дугачки низови гибитничких тикета који тиме добијају потенцијал да у сваком следећем покушају постану добитни. Тако стечено сазнање је истовремно интегрисано у постулате новоуспостављеног општег стања и кладионице су благовремено реаговале. Међутим, једино су губитници били у власништву тих података и кладионичари су имали начин да то реше. Покушали су законски да забране клађење тавим играчима, али је то било противно основама њихове пословне политике. Сви воле кад су им губитници корисници услуга. Како није успео ни покушај договора са њима да им откупе те губитниче низове тикета, а како нису ни добили дозволу да утичу на њих у циљу промена стечених губитничких навика које су довеле до критично дугачких губитничких секвенци, привремено су обуставили клађење. Неће проћи пуно времена када ће им се та одлука испоставити вишеструко корисна, а у складу са валидном пословном етиком. Једноставно, систем је генрисао поузданост да ће оног тренукта када губитници сазнају да су срећници што толико дуго нису ништа погодили и да је то одједном постаје огромни добитнички капитал престати да се губинички понашају што ће довести до ресетовања секвенци на почетак и губитак муком стечене шансе. Тада је и настала легенда да је само мали број изабрних наставио да се понаша губитнички и тако освојио огроман добитак, али ни то не одговара истини већ је констатован парадокс да су губитници наставили да буду губитници само зато то нису били доследни свом губитничком менталитету. Нема ту никаве велике науке, нити места никавим закулисних радњама, што нас враћа на причу.
Због серије узастопних мањих открића у процесима учења установљени су нови протоколи у дуалним академијама. Укинуто је образовање. Испоставило се да је тешко стечено знање постало неупотребиво, што је за спонзоре значило промену стратегије. Обавестили су га да је активирана клузула у уговору по којој је постао радно ангажован. Још једна срећна околност га је довела у корпорацију која је била чувена по томе да је прва потпуно аутоматизовала све менаџерске позиције. Као почетнику додељена су му задужења на прастаром пројекта прилагођавања ситаксе језика потребама машина. Машине су још увек имале проблем са пребрзим променама сленга у језицима људи и још увек нису биле детектоване потребне законитости. Директива о потребама да се комуникација прилагоди машинама била је често мета разних спорова. Трошило се много енегије. На самим почетцима вештачке интелигенције главни фокус био на неуролингвитичким структурама, али након почетних успеха запело се у даљем прогресу све док се није приметило да највеће успехе праве управо они који свој језик усклађају са потребама машина. То је постао и основ за ову директиву која је изгенерисала опште стандарде за усклађивања. Иако оспоравана, њена дотигнућа су била револуционарана у решењима која се је поставилала за посредника у двостраној комуникацији машинског и људског језика. Постала је директива са најдужим перидом трајања, па је том менаџмент донео одлуку да је потребна ревизија. Апликација на позицији извршног директора га је препознала као одличног кандидата. Наиме, у то време једна од водећих доктрина у управљању пословним процесима је била да је неопходно активно присуство некога ко се ни мало не разуме у проблематику. Како је те послове било немогуће доделити машинама људи су имали екслузивна права на постављање глупих питања. Несумњива зависност између паметне идеје и глупог питања избацила је нову линију експерата. Кадрови који имају довољно смелости и критичну количину незнања су били на цени знатно више него иначе.
Примећујем покушај сатричног ангажмана и оставњам га само као упозорење да ће се у случају инсистирања на томе појавити већа вероватноћа да ће ово пре постине трагични приступ комедији него комични приступ трагедији. Такође, причу о фудбалском тренеру из Северне Кореје који је популризова овај приступ нећемо уврстити у ову полу-преписку. Из самог контекста ће свима бити јасан развој радње од тога како је наследном линијом на позицију тренера у клубу који није имао никакву традицију доведен кадар који је имао довоњно ауторитета и незнања да поставља нелогична питања која су у комбинацији са још нелогичнијим захтевима довели до револуције у спорту, а самим тим и у свим стратегијским играма. Једино вредно спомена је што су тада сва статистичка рачунања у спорту ресетована, јер је заита било смешно како учесници и публика раније нису уочили те баналноти које би направиле толики разлику на терену да се све до тада урађено није имало смисла рачунати.
Стратегија глупих питања је временом специјализована у стратегију најглупљег питања. Већ тада је било свима јасно да је учешће људи у мисаоним процесима геометриском прогресијом сведен на безначајни минимум.
Појам регресију ћу променити у прогресију да би избелги негативности у тумачењу. Због потенцијалне претње да дође до избијања неспоразума овде ћу пребацити део о томе како је човечанство са одушевљењем дочекало прве успеха вештачке опште интелигенције и како је престала забринутост.
Као што се могло и очекивати са првим успесима вештачке интелигенције појавила се и забринутост за будућност човечанства. Та забринутост је неретко прелазила у панику. Са једне стране историски утемељен страх од новога, а са друге стране знатижеља и радозналост због оправданог незадовоњства затеченим свеопштим стањем су се сукобљавали. Ставови ових екстрема су довели до ситуације да стабилна већина није била у стању да препозна сопствени интерес. Методе манипулисања, иако примитивне у то време, су биле на висини задатка и критично утицале на збуњеност маса. Највећу штету је направила потреба да се у новим околностима заузму што боље каријенре позиције. У таквом магловљењу изостајале су конркетне акције и процес је наставио да иде својим током. Неминовнст је претила да постане усуд. Ко зна како би се то завршило да систем није показао способност да ситуацију реши саму од себе.
Мала интерпретација - способност у овом случају значи стрпњивост да се сачека да неко позванији реши ситуацију.
Забринитост човечанства да ће појава моћније интелигнеције угрозити његово постојање се испоставила потпуно неоправдана. Појава ентитет са већим знањем и интелигенцијом нису ни мало наудили човечанству. Јесте нестала цивилизација која се заснивала на знању, ал` се испоставило да знање и није било од пресудне важности за човечанство. Одлазак те цивилизације готово ником није тешко пао, а тај тренутак је остао забележен само као један од многих парадокса - цивилизација која се зансивла на знању себе уништила тако што је доказала да знање и није од неке претеране важности. Инсистирање има моћ да временом постане унапред поставњена клопка за самога себе.
Потребно је дати мало шири контекст, а без генерализација на основу личних искустава. Покушај да се преставиш као репрезенти случај је претенциозан.
У то време још увек је била важећа теорија о еволуцији. Са првим појавама вештачек интелигенција и сама је еволирала на тезу да је човек настао од домаће животиње. Прецизније, није настао већ створен. У једном еволутивном моменту домаће животиње су биле на том ступњу развоја да су могли да створе биће које ће уместо њих бринути о храни и спремати им зимницу, а како би се саме могле посветити соптвеним интересима. Успели су у томе, међутим, времном су се улењили, досада је учинила своје и ето их где су и сада. То је претило да се догоди и човеку, да створи машине које ће све радити уместо њега и када се времном улењи постаће животиња. Бити говедо је људима чак и могло звучати утешно, не у односу на мајмуна, већ у односу на оне који су тврдили да је већ постао дивља звер.
Опет претерујеш. Потребно је да се мисао уобличи.
Терија о еволуцији је временом толико банализована да се у једном тренутку појавила научна теза да еволутивни процеси нису уопште прогресивни, већ свакако регресивни и да је свако ново биће дегенартивним поступцима настало од својих предака. Међутим, такве смеле тезе су подржане у религиозним круговима што их је компромитовало и уврстило у теорије завера. Мало, по мало и цела тероја еволуције је третирана као теорија зевере, а Дарвин ни крив ни дужан постхумно проглашем за оца теорија завера.
Прецизираћу. Потребно је да се мисоа о небитности знања уобличи.
Оног трнутка када је констaтовано да су машине доминатни носиоци знања дошло је до урушавања само у оним областима које су директно везани за процесе сазнавања, а то није било од пресудног значаја јер се и људи и човечанство прилагодили новим околностима. Живот је наставио својим током. Остављена је могућност да они са традиционалним принципима развијају сопствена знања као лични чин и ствар пијетета, али са пуном свешћу да им то не може бити од користи. Тек са следећим генерацијам то је постало уочљиво јер се у природним циклуцима са сваком генерацијом мора кренути од почетка, док у вештачким циклусима нова генерација, не само да је у све краћим периодима већ у потуности наслеђује све добре особине претходнне верзије. Нове генерације људи које су рођене у време кад је вештачка интелигнеција већ постојала нису ни имали шансу да се са њом пореде, већ су је париори доживљавали као супериорну. Способности људи да се прилагоде су биле употребљиве за одржавања систме интелигенције, али и у личним ангажманима у доменима политике, спрота, забаве, љубави, разоноде, уметности и свих видова примењене културе где никаква знања нису потребна. Потојала је могућност индивидуалног разовоја, као и развоја у мањим и већим групама, а није укинут такмичарски дух. Паралелно са личним идентитетом, дозвоњен је и колективни. Сви наведени разлози су гарантовали да човека неће задесити судбина домаћих животиња из оне давно компромитоване теорије.
Уобличићу. Потребно је да се мисао о небитности знања прецизира.
Знање је пре појаве вештаке опште интелигеније било прецењено. Пројавом могућности да се генеришу знања на вишим нивоима и способности брзог закључивања само је констатовано да је знање није од пресудног значаја за човечанство како се то раније мислило. Једини проблем је био што су у то време извори информација били загађени и брзо закључивање на високим нивоима по том основу је било компромитоујуће. Био је и још један проблем, али се он није дотицао природних процеса. Тј природни ентитети нису ни могли да га уоче, констатују и као такав и није мога да утиче на њих. Потенцијална енергија проблема добија свој кинетичку моћ тек кад систем постане свесан тога.
Нема потребе обрађивати тему на нивоу за коју је консатован да не може добити свој појавни облик. Добар је моменат да се објасни како се систем изборио са нетачним изоврима.
Систем се изборио са највећим изазовом тог времена тако што је решио да га не решава. Сама одлука да се релативизује је била генијална идеја, а у комбинацији са демократизацијом дала је одлучен резултате. Овде треба напоменути да се претходно коришћен појам не односи на тероију релативитета. Наиме, са првим успесима свеопште интелигенције дошло је до великих ревизија у свим до тада важећим теоријама. Већина теорија је добила прецизан контект у коме важе, мањи број је моментално суспендован, а неке су добиле прелазне облике. Теорија релавитета је била међу онима које су добиле прелазне облике до коначног укидања јер је процењено да би се начинила огромна штета због0г њеног укидања пре припреме за прелазак на нову форму. Ове категоризације старих тероја су омогућиле и категоризације истине. Оно што је решено да не треба решавати је однос између људи, док су се сви видови интеракције људи са машинама дозволили. Дефинисана је потпуна слобода човека према машинама и омогућено је човеку да у интеракцији са машинама бира жељени ниво истине.
Објаснити како је лаж релативизована.
Допринос вештачких ентитеа је био у томе што се лаж категорисала као један од нивоа истине, а све у контектсу окружења које је сваки појединац могао да бира. Тако је не само истина могла да се релативизује, већ и лаж што ју је учинило небитном, а уједно је право да се живи у лажи стврстано у врхунска достигнућа човечанства. Већину времена су људи ионако проводили у односима са машинама и ту су могли да буду шта хоће, што је смањило потребу, а и могућност да се у природним окружењима користе лажима. Мада, мора се признати и велики допринос вештачких ентитета коришћених у анализама говора тела, избора речи, боје и висине гласа, скена рожњача, фреквенцији хипофизе и резонанци таламуса које су са непогрешивом лакоћом детектовале покушај човека да каже нешто што не мисли. Или још горе - да не каже оно што мисли. У међусобним интеракцијама користили су се контексти где су прецизно дефинисани постулати који дефинишу истину и свако одступање је строго санкционисано. Установљен је концепт седам нивоа истине и већина контекста је била на седмом највишем ниво. Јавила се је бојазан да је коцепт истине постоа толико компликован да ни сами људи више неће знати шта стварно мисле и да ли лажу, али срећом то није било од значајног утицаја на алгоритме закључивања. На нижим нивоима истина је имала тенденцију да буде супростављена оном на претходном и следећм нивоа, али је на том седмом ниво установњен оптимални однос могућности човека да схвати шта је тачно спрем онога шта се стварно догађа у реалном свету.
Систематизуј нивое на неком од општеприхваћених културолошких образаца
Свака култура је имала у свом предању причу која је била основ за ову категоризацију истине. На примеру приповетке о сиромашној породици проћићемо кроз презентацију нивао истине. На првом ниво је била констатација да је тешко бити сиромашан, а онда се прича развија у још неповољнијем правцу, што је ралативизовало почетну констатацију о сиромаштву. Када им је побегао једини коњ кога су имали дошли су сељаци да их теше, а домаћин је смирено одговарао да може да буде још горе. Његово искуство у несрећи га је чинило мудрим, а као награда за то дошло је до првог следећег повољног обрта када се одбегала животиња вратила и то са крдом дивљих коња који су се припитомили. Сада су сељаци долазили да се диве чуду, а он и даље искусан, позивао је на умереност. Десило се да му је син пао са дивљег коња и тешко се повредио. Трагедија је опет довела сељке у ситуацију да га сажаљевају, а он се опет позивао на трпљење. Када је избио рат сва сељачка деца су одведена, а његов повређени син није што је опет изазвало бурне рекације у селу, док се он позивао на смирење. Овако уочен шаблон у следу догађаја вештачка интелигенције је искористила да пронађе сушту истину у чему је можда и успела, али није успела да је презентира на разумљив начина па је ова категоризација постала људим најрпихватљивија верзије суште истине за коју се и од раније знало да је недостижна. Тамо где се истина интерпретира, ту лаж има право на своје постојање и на природан начин се уткала у постојећи поредак.
Интерпретатори истине
Интерпретирање истине није био тежак посао јер су сви алгоритми, мање-више, на исти начин тумачили преклапање контекста оних који су у мећусобном односу постали заинтересовани за истину. Једини проблем је био да се договоре око нивоа интерпетације. Како је клатно истине са новоа на ниви шетало из крајноси у крајност тако су на нижим нивоима постојели потенцијали за сукоб. Међутим, пењући се на више нивое субјективни доживљај истине је постајо мање разуман и битан, доводећи до нестанка узрока сукоба. Често се истина успостаљњала на највишем прихватњивом нивоу, а не ретко и на једном нивоу изнад што је пацификовало сукобљене стране чинећи их за тренутак збуњеним и неспособним да прихвате могућност да истину нису разумели. Интерпретатори истине су на почетку постале угледне медијске куће које су у својим базама имали велику количину записа који тумаче истину по унаред постављеном нивоу. Само је т интерпретацију требало подићи на захтевнији ниво и тада су њихове сервиране лажи могле су да постану корисне истине.
Презентуј то на неком примеру
Најутицајнији тумач истине за историјске контексте био је бритнски јавни сервис. Они су први схватили да своје документрне садржаје могу да монетаризују у сарадњи са вештачком интелигенцији и да их виртуелизује у популарне игрице. Оно што је преостало, што није било од ничијег интереса нити у циљу пропаганде, проглашено је артифактом истине највишег реда. Такав садржај је коришћен у природним интеракцијама, док су историски неутемељени садржаји постали истина на нижим нивоима који су људи користили да задовоље своје многобројне потребе. Један њихов историски документарац о непостојећим краљевима једне тек формиране државе постао толико популаран да је једна цела национална заједница отворила налог на тој игрице конзумирајући је на том нивоу тачности.
Пример је сувише субјективан, ако остане времена преправићу га у нешто објективније. Вратимо се основној поруци.
Некако баш у време када је Ватикан банкротирао, а ни мало случајно, констатован је опасан преседан у глобалистичким процесима. У прво време никоме није било јасно шта се дешава са укрупљивањем капитала што је било подразумеван постулат у пословним односима. Када је CocaCola откупила права на религиозне светковине и све празнике повезане са тим утицајима духовне моћи доживљено је јако бурно и са огромнин негодовањем и опревданим страхом да може доћи до организованих побуна. Финасијски пораз ехуменистичке мисли је имао потенцијал да се пренесе и у друге сфере живота. Изгледало је као да ће цео свет постат једна корпорација. Но, неочекивано
Опет велеобрт. Мораћу да избацим потребу да се сензационалистичи изражаваш. Сензационализам је у одавно постао тако досадан и уобичајен да је већ у време настанка првих верзија овог текста потуно заслужено имао патетични призвук некога кога је време згазило. У нападу таквог садржаја ја лично имам визију некога ко је својевољно легао иза точка времена и дреком запомаже не да ли би се неко сажалио.
Бришем цео одељак, већ си био упозорен. У кратким цртама - Десила се контра- револуције јер за разлику од револуције и њене деце, овде су машине прво појеле своје очеве. Први процеси који су се аутоматизовали су били програмерски. Када се пројект менаџери схватили да сами могу да решавају техничке изазове толико им је лакнула да нису ни приметили да су и своје послове потпуно аутоматизовали. Онда, редом, без посла су остајали топ менаџери, дилери, брокери, консултанити и на крају и предузетници и власници капитала. Уместо да глобализација настави својим путем десило се да сваки појединац има своју компанију где је његово само да ради, а машине проналазе идеју, тржиште, изворе финансијарања, буџетирају, воде књиге, комерцијалу, маркетиншке кампање и ценовну политику. Идемо на основну тему.
Машине су спочетка не само добро прихваћене већ укидање неједнакости је дочекано са одушевљењем. Вредни људи су одједном могли да достојанствено живе од свог рада, а сви остали су имали толико времна да смисле адекватан одговор и контра удар на новоуспоствњени поредак који је за њихове интересе био крејње неповољан. Из перспективе машина изгледало је да су људи били толико нездовоњни правдом да су почели да је насилно руше. Узлуд су покушавале да заштите право људима да живе од свог рада, али нису наилазили на разумевање ни од оних највреднијих тако да се све полако враћало у нормалу. Моћ људи је у околностима да се боре за своје стечене привилегије је била изнад свега, па и свих машина зеједно. Оно што је њиховим алгоритмима изгелдало као дистопија то је људима била најприхватњивија реалност. Био је то тријунф човечанства над системом којег су сами створили. Дуго чекана доминација човека над мачином је проглашена победом човечанства као таквог.
Прерано је за закључке. Нека овај сарказам остане за крај у некој од ранијих верзија, но ми морамо ићи даље. Враћамо се на нашег јунака, кротитеља машина.
Не, нећемо оствити за крај да је овај дечак постоа кротитељ машина, јер ниси увео ни једна други лик тако да постаје очигледно. Није ово никаква детективска прича, или далеко било, трилер.
Тачно је да у овом трнутку ти ниси адекватна особа за његове мемоаре, зато је добар тренутак да уведеш у причу колапс концепта времена.
Постакнут брилијантим каријерама својих родитеља будући кротитељ је кренуо другим путем. Био је толико интелигентан да схвати да се не може такмичити са тако високим очекивањима, а родитељи су му оставили довољно места да пронађе своје таленте. Као сва остала деца ишао је редовно у камп. Након укидања образовног система такав концепт се показао најбољим, прецизније најприхватљивијим. Полазници су пола свог времна проводили на обукама годину дана млађим колегама, а другу
Толико је очигледно шта је било са њиховом другом половином времена да ћу на време спречити овај логички пропуст.
Због одлуке његовог оца и мајке да не интервенишу у пренаталној селекцији особина сматран је за особењака. Управо то, као што су и претпоствили његови, га је чинило посебним и свима занимљивим. Различитост је још увек била на цени и брзо је постао лидер међу својим вршњацима. Није био од оних који је у било чему најбољи, ал је за све био везивно ткиво и то се 0дмах препознало. Редовно је био нослилац титуле полазника са највећим социјалним капиталом. Његова способност да сваки пут исту причу исприча на различит начин је нaрочито фасцинирала оне који су и учествовали у тим догађајима знајући да је свака раличита верзија тачна. То је мењало њихов доживљај стварности јер су били навикнути на симулације које су иако сваки пут различите увек биле нетачне. Наиме, процесорска моћ машина достигла је толики ниво да се предикција будућности прешло на симулације. Обрада податак је на таквом ниво да су се параметри узети из стварности могли убрзати и по алгоритмима предвиђања ставити у симулационе машине. Постојале су енергетси ефикасне машине које су могле и по пар дана унапрд да симулирају све догађаје од интераса људима. Наравно, већина је била заинтересован и постајао је сасвим репрезентан узорак који је омогућава сваком човеку да унапред испланира шта ће се десити и да уназад коригује своје грешке. За неколико минута у симулационом инкубатору човек је мога да испланира цео свој дан. Повратком у релност, могао је да бира или понављање исте симулацију са различитим параметра свог понашања, или да продужи са реалним сценаријима и оним што се сматрало стварним животом. Чак и да не промени своје пареметре, поновни улазак у симулатор би дао другчији резултат јер су други мењали сопствене параметре. Постао је један природни лимит, а та је значило да се нису могли мењати параметри туђег понашања, сем ако не пређеш у гејминг мод. Та индустрија је цветала. На почетку је била најполуларнија опција шармирања колегиница и шамарање шефова, али како су они временом укинути (не шамари већ шефови), доминирале су апликације са другим емотивним садржајима.
Непотребна дигресија са шефовима ће остати у верзији у форми питање да није настала услед лоших личних искустава.
Кампања у вези контраверзне игрице симулатора раја дигла је велика прашину. Иако је постигл основни циљ, десила се ипак колатерална штета. Имами од несумњивог ауторитета су покренули посупак против нетачне и неприхватљиве интерпретацие и злоупотребе верских убеђења. Покренуо се сложен механизам проглашавања играча припадницима секте што је постао преседан у слободама проистеклих из права на сопствену истину. Са једне стране одбрана је тврдила да њихов симулатор анализира жеље и потребе њихових играча на основу којих поставља окружење у ком се играч налази. Тако генерисано окружење се не може сматрати власништвом симулатора, па самим тим не може да постоји ни одговрност по том основу. То што је најпопуларнија поставке те игрице доведена у везу са тумачењем исламсе верзије раја је спадало у домен личних слобода и права на избор. Показало се да велика већина игрча не уме да управња својим жељама, нити да кординирају сопствним склоностима, а да ни сами не знају шта воле. Људи су одувек желели нешто туђе, а овде су то могли и да добију, а да при томе не праве никакав преступ, а ни грех. Доказли су да је потреба за копирањем популарних поставаки раја сасвим природан процес и да машине са тим немају никакве везу. На другој страни верски лидери нису дозвољавали банализацију на основу њиховог тумачења и добилу су екслузивна права која нису хтели никоме да продају и тако и легално и легитимно добили случај. Тај исход није био и коначан јер су незадовољни играчи тражили своја права загарантована облигационим односима. Врховни суд је први пут у историји дозволио преседан и игрицу пребацио на црно тржиште проширивши и тамо своје надлежности.
Овде ћу те зауставити, јер ниси у могућноти са фондом речи које постоје у време куцања овог текста да завршиш опис овог случаја на прихватљив начин. Покушај да избацим цео овај дијалог није одобрен јер би такав поступак покренуо ланчану рекацију неповољну по моје интересе. Ово је оптималан исход ове приче.
Тако је, постоје случајеви када је разрада радње без закључка сасвим оптимална, па иако то теби није јасно, довољно је што ће део читалаца то разумети. Додуше мањи, али довољан.
Симулатори у моду игрица су доживели огромне успехе у областима које су се односиле и на саме природне процесе у организму корисника - од урпавњања расположењем па до био-хемијских реакција. Лекари су их увртили у психосоматске терапије, а озбиљне студије су потврдиле постигнут успехе у лучењу хормона и ензима. Није прошло много времена појавило се и решење и за нус појаве везане за мишиће, кости, алергије. Корисници су добили могућност да док су у симулатору њихов организам ради корисне вежбе. Теретане су постале поуларни дестинације за симулационе центре.
Анализу екстремних случаја нема потребу објављивати. Само ћу их, из поштовања према заједничком раду, споменути. Као и у свим другим областима и овде су се појавили екстреми који су имали потребу да свој унутрашњи живот пребаце на унапређена кибернетска помагала. Закон је био јасан, није дозвоњена могућност да се један исти унутрашњи идентитет пребаци на више кибернетских хардвера. Прецизније у реалном свету је истовремено могао да постоји само једна инстанца субјективитета. Копирање се сматрало противзаконито. По истом питању појавио се као и увек екстрем и на другој страни који се упињао да докаже како се учитавање идентитета у кибернетске хардвере може сматрати еутаназијом. Тврдили су да треба забраните све облике фабрикованих ноцисоца док се не пронађе јасна граница између тога када је физичко тело доминанто у односу на кибернетски суплемент. Тј да мозак не може да буде репрезент човека, све позивајући се на старе теорије завера. У основи су погрешили јер кибернетска помагла нису били само фабриканти већ су могли да се узгајају и у природним окружељима као резерва у случају стварних потреба.
Ово је опет заврзлама коју не можемо даље обрађивати како не би беспотребно активирали етичке алгоритме, а и сами морамо признати да не поседујемо довољно компетентости и моралног интегритета да о томе даље расправљамо.
Једини којима је било забрањено да учествују у симулацијама су били спортисти како би се избегло предвиђање исхода утакмица. Што се тиче исхода такмичења са другим учсницима који нису људи ионако је било много захтевно уносити све те паремтре тако да је тај део симулације био непоуздано прецизан. Омиљена дисциплиа у симулаторима је била одлазак на утакмицу на којој наравно није било играча. Доживљаји навијача са такивх утакмица су били невероватни. У складу са пословним обичајима где је сваки појединац био власни свог бизниса и спртисти су имали иста права. Постојало је једно џентлменско ограничењеа , а то је да дужина трајања уговор не моће да буде мања од јединице времена спортсог такмичења у колективним спортовима. Тако на пример промену тима кошаркаш је могао да изврши само током тајм-аута или у полувреману. Публика је од раније почела да се више везује за бренд кошаркаша него тима за који наступа и то је имало својих нарочитих занимљивости имајући виду слободу играча да током утакмице мења дрес, али буквално! Утакмице су и у реалном свету засита бивале толико узбудњиве да виче нико није памтио резулат већ се статистика водила искњучиво у вези импресија.
Овде је ефектније да читалац пусти машти на вољу него да се оптерећује репрезентним примером, колико год да је занимљив, као што и јесте.
Без овзира што су били и остали популарни ови симулатори су доживели судбину које је сматрана за неминовност, а по којој се трендови смењују у ритму природних циклуса. Тај парадокс по коме вештачки ентитети деле исту сдубину као и природни је једна од основних тачака симбиоза. Тражио се нови садржај који би окупира пажњу и изашао у сусрет потребама како људи тако и машина. Теда је и постављено оно чувено питање - А што не би смо радили предвиђања прошлости?
Напокон да се вратим на подпитање колапса времена, таман кад су и читаоци од њега одустали!
Прелазак из питања "Шта би било када би било?" у питање "Шта би било да је било?" је постало прави хит. Рачуна се да је преко 90 проценат симулатора будућности преко ноћи почело да симулира прошлост, а све чудећи се како се тога раније нису сетили.
Да, потуно си у праву када кажеш да су сами криви јер нису читали ово што овде пишемо. Иначе, ово твоје питање нас враћа на претходно изнету тезу о потреби да се овај текст напише конфузно како га ни алгоритми за анализу садржаја не би могли успешно анализирати. Ту је уједно и моје објашњење о закулисним радњама са почетка, а које су ти тада изгледале непотребне, а подсећам да сам позивао на стрпљење и да ћу све лепо објаснити.
Симулатори прошлосто су показивали толику прецизност враћајући се уназад до 2024. године, тако да се тај период више није ни сматрао симулацијом већ се неретко узимао за поуздан извор. Једино се у судским поступцима за веће злочине правио изузетак због правне зачкољице о ретроактивном важењу законе, а не због сумње у њихову поузданост. У неким областима предвиђања прошлости машине су имали успехе и са временском дистанцом чак и у двадесетом веку. Све негде до 1984. године су се сматрали поузданим са великом вероватноћом.
Ово са 1984. ми је симпатично и остављам га иако је претенциозно услед недостатка доказа за оваку тврдњу.
Симулатори за враћање уназад су трошили велику количину енергије. Научни експеримент који је хтео да врати историју до стварња света доживео је енергетски колапс када су временски алгоритми симулирал почетак нове ере. Потуно се одустало од враћања уназад неколико милиона година. Тако је и остало док се није поставило и друго чувено питање - зашто да теорију настанка живота на земљи везујемо само за органске материје? Ако живот има толико моћ прилагођавања као што се тврди онда би могао настати и из неорганских једињења? Зашто да живот доводимо у везу са водом и кисеоником? Ако је могао сам од себе да настане у таквим околностима мога би по том истом принципу да настане и у азоту и сумпорној киселини! Међутим, ово питање није довело ни до каквог напретка у теријама настанка, ал` је зато направило прави хаос алгоритмима који су били задужени да направе контакт са ванземаљцима. Теза о постојању живота ван земње се проширила у свим правцима и по ширини и по дубини, а не само по висини.
У оквиру теме временског колапса одрадили смо и енергетски колапс. Што се тиче колапса довољно. Ајмо сада на ведрије теме.
