Ја бих само да радим свој посао и да будем са породицом и пријатељима и да делим исте културне, националне и традиционалне вредности. Они који нису као ја не бих да дирам нити би волео да неко други мени намеће свој систем вредности. То вреди много и спреман сам платити политичарима да то обезбеде.
- продали смо своју будућност- велика већина радноспособних људи из мог окружеља напуста земљу. Сви они који још нису отишли то сматрају својим неуспехом и спремају децу за одлазак. Остали се грчевито боре да нађу посао у државним службама јер су их убедили да ништа не вреде. Ја бих да останем и да моја деца остану.
- велика неравноправност - Богати су све богатији, сиромашни све сиромашнији. Овакве ситуације кроз историју су се завршавале ратом, а то нико нормалан не жели
- ко је код у Србији зарадио мало новца држи себи за право да другима дели лекције о свему. Новац није мера остварења већ само неопходност за живот - Као када би људи почели да се мере ко је удахнуо више ваздуха.
- стране инвестиције су по својој дефиницији најгори облик инвестиција, а овде имају статус Божанства
- стремимо ЕУ коју у Србији доживљавамо преко корумпираних чиновника јер је сав новац, који је наводно уложен у Србију, завршио у приватним џеповима. О условљавањима како би поштовали њихове интересе зарад одрицања од сопствених нема смисла ни причати.
- лажни русофили праве атмосферу по којој би Руси требало да решавају наше проблеме.
- извитоперен предузетнички дух -велика већина људи који имају новац у Србији немају предузетничке способности. Док у успешној економији важи правило "Бити добар према запосленом није добро само за душу већ и за бизнис" већина наших предузетника нису способни да задрже оне запослене који им доносе новац чиме највише штете свом бизнису. Гледам људе око себе који одлазе у стране фирме због ситних разлога. Предузетници извлаче новац из својих фирми као да немају поверење и носе га у стране банке и купују беспотребне ствари које нису произведене у Србији. Тиме Србија нема никакве користи од богатих појединаца, нити богаташи имају потребу да се одуже Србији. Како функционише велика већина српских приватних фирми - газда извлачи све паре из фирме, онда кука добављачима како нема пара, кука радницима како нема пара, купце завлачи, отеже са роковима и сам се чуди како фирма и даље функционише.
-Србија увози храну, а направљена је атмосфера где је срамота бити сељак, а имамо велике површине неискоришћеног пољопривредног земљишта.
- Купујемо робу у страним трговачким ланцима. Купус који је произведен 500 метара од фрижидера купујемо тако да провизију плаћамо хрватској фирми, који дигну фрку око једне српске чоколаде грешком спаковане. Страни трговачки ланци послују приказујуће лажни губитком чиме не плаћају порезе Србији, а у питању су огромне суме. Да се разумемо ни српски трговци нису бајни јер је у већини домаћих трговина просечна плата (према АПРу) мања него у већини страних.
-Западним земљама које нас пљачкају под изговормо слободног кретања радне снаге не пада на памет да надокнаде трошкове образовања тих људи. Кад би се поштовали демократски принципи те би земље биле дужне да за сваког запосленог у сразмери надокнаде за пензионере, за здравство, за образовање. Јесте ли чули да те демократске земље доводе и пензионере, инвалиде, радно неспособне, Не, узимају само оно што им треба чиме нама спречавају могућност да људима који нису радноспособни надокнадимо права.
- Неће имати ко да нас лечи, а школовали смо толико добрих доктора.
- Образовање је засновано на одговорним појединцима који добијају етикете Магараца.
- продали смо своју будућност- велика већина радноспособних људи из мог окружеља напуста земљу. Сви они који још нису отишли то сматрају својим неуспехом и спремају децу за одлазак. Остали се грчевито боре да нађу посао у државним службама јер су их убедили да ништа не вреде. Ја бих да останем и да моја деца остану.
- велика неравноправност - Богати су све богатији, сиромашни све сиромашнији. Овакве ситуације кроз историју су се завршавале ратом, а то нико нормалан не жели
- ко је код у Србији зарадио мало новца држи себи за право да другима дели лекције о свему. Новац није мера остварења већ само неопходност за живот - Као када би људи почели да се мере ко је удахнуо више ваздуха.
- стране инвестиције су по својој дефиницији најгори облик инвестиција, а овде имају статус Божанства
- стремимо ЕУ коју у Србији доживљавамо преко корумпираних чиновника јер је сав новац, који је наводно уложен у Србију, завршио у приватним џеповима. О условљавањима како би поштовали њихове интересе зарад одрицања од сопствених нема смисла ни причати.
- лажни русофили праве атмосферу по којој би Руси требало да решавају наше проблеме.
- извитоперен предузетнички дух -велика већина људи који имају новац у Србији немају предузетничке способности. Док у успешној економији важи правило "Бити добар према запосленом није добро само за душу већ и за бизнис" већина наших предузетника нису способни да задрже оне запослене који им доносе новац чиме највише штете свом бизнису. Гледам људе око себе који одлазе у стране фирме због ситних разлога. Предузетници извлаче новац из својих фирми као да немају поверење и носе га у стране банке и купују беспотребне ствари које нису произведене у Србији. Тиме Србија нема никакве користи од богатих појединаца, нити богаташи имају потребу да се одуже Србији. Како функционише велика већина српских приватних фирми - газда извлачи све паре из фирме, онда кука добављачима како нема пара, кука радницима како нема пара, купце завлачи, отеже са роковима и сам се чуди како фирма и даље функционише.
-Србија увози храну, а направљена је атмосфера где је срамота бити сељак, а имамо велике површине неискоришћеног пољопривредног земљишта.
- Купујемо робу у страним трговачким ланцима. Купус који је произведен 500 метара од фрижидера купујемо тако да провизију плаћамо хрватској фирми, који дигну фрку око једне српске чоколаде грешком спаковане. Страни трговачки ланци послују приказујуће лажни губитком чиме не плаћају порезе Србији, а у питању су огромне суме. Да се разумемо ни српски трговци нису бајни јер је у већини домаћих трговина просечна плата (према АПРу) мања него у већини страних.
-Западним земљама које нас пљачкају под изговормо слободног кретања радне снаге не пада на памет да надокнаде трошкове образовања тих људи. Кад би се поштовали демократски принципи те би земље биле дужне да за сваког запосленог у сразмери надокнаде за пензионере, за здравство, за образовање. Јесте ли чули да те демократске земље доводе и пензионере, инвалиде, радно неспособне, Не, узимају само оно што им треба чиме нама спречавају могућност да људима који нису радноспособни надокнадимо права.
- Неће имати ко да нас лечи, а школовали смо толико добрих доктора.
- Образовање је засновано на одговорним појединцима који добијају етикете Магараца.
- од некада дивног и способног народа направили смо нацију са којом свака шуша сме да се "зајебава".
Нема коментара:
Постави коментар