Izbori 2017 - u inat svima

Broj 11. Nenad Čanak, ispred Lige socijaldemokrata Vojvodine

Ovaj čovek je prva realiti zvezda u Srbiji. Od politike je napravio show (naravno i biznis). Nikad nisam mogao da ga razlikujem od Šešelja  osim što je Šešelj spreman na ličnu žrtvu. Za razliku od Šešelja koji uspešno blamira ideju srpskog nacionalizma, ovaj komrpomituje ideju decentralizacije Srbije. Bori se za uvodjenjem srednjeg nivoa vlasti (autonomija) gde vidi svoju ličnu šansu . Kandidovao se sa pričom da ljudi žive i van Beograda. Sve ono što sada važi za Beograd sutra bi važilo i za Novi Sad. Ljudi žive i van Beograda i Novog Sada.

Broj 10. Milan Stamatović, kandidat Grupe građana "Za zdravu Srbiju - Milan Stamatović

Ne znam ništa o ovom kandidatu. Ako je dobar čovek onda je loš političar jer mu je loš tajming. Ako je loš čovek onda verovatno pokušava da nešto dobro da izvuče za sebe, kao i svi ostali uspešni biznismeni.

Broj 9. Aleksandar Popović, kandidat Demokratske stranke Srbije

Za njega neću glasati samo zato što sam bivši član DSS (dok je bila kombi stranka) i znam kako je i zašto DSS propao. A osim toga imali su šansu da nešto i naprave, a očito nisu uspeli.

Broj 8. Vojislav Šešelj, predložen od strane Srpske radikalne stranke

Veća zvezda od Čanka. Sećaću ga se iz haškog perioda.

Broj 7. Boško Obradović, kandidat Srpskog pokreta Dveri

Nije uspeo da se snadje na beogradskom političkom asfaltu. Svi ga prozivaju i vladini i antivladini mediji i to je jedini razlog što mi se svidja. Ima hrabar ali i naivan nastup veoma pogodan za ismevanje i svi to obilato koriste.  Mada, to više govori o stanju u društvu. Broj njegovih glasova je upravo broj onih koji su spremni za potpunu promenu sistema.  Takvih je u vom trenutku nedovoljno, što je u zemlji gde večina živi na rubu egzistencije i opravdano. Politička ideja koju on zastupa je za bogate i jake države, što mi u ovom trenutku nismo.

Broj 6. Aleksandar Vučić,  kandidat vladajuće koalicije

Ovaj kandidat nikad nije ciljao biračko telo kome ja pripadam, tako da je razumljivo da neću glasati za njega. Čak ni on ne očekuje glasove ljudi poput mene. Njegov javni nastup je jako neuravnotežem i na racio nivo ne mogu da ga pratim. Veoma često u istoj rečenici ima više konstatacija koje nisu u skaldu jedna sa drugom. Medjutim, ne mogu da razumem one ljude koji bi da ga smene po svaku cenu. Čovek ima svoje biračko telo i to je legitiman demokratski proces. Iz mog šireg okruženja znam samo dvoje ljudi koji javno priznaju da će glasati za njega. To dvoje ljudi mnogo cenim, ali ne zbog toga za koga glasaju. 

Broj 5. Luka Maksimović, predložen od strane Grupe građana Ljubiša Preletačević Beli, Beli - Samo jako

Ovaj čovek je doneo novost na realiti scenu Srbije. Podigao je na veći nivo. Jako mi je zanimljivo da slušam političare koji mu se podvlače. Još jedna dobra stvar - snašao se na beogradskom asfaltu i smešno mi je da gledam beogradske priznate satiričare u njegovom prisustvu. Kao da su se preptlatili ne mesto najduhovitijih, a onda dolazi Beli i oni su ljubomorni. Naravno da neću glastia za njega, ne zato što je politika ozbiljna stvar već zato što nema političke ideje.

Broj 4. Saša Radulović, kandidat Grupe građana "Dosta je bilo"

Zastuma neoliberalnu ekonomsku politiku i to mi se ni malo ne svidja. Bio stečajni upravnik ni to mi se ne svidja. Jednom sam bio u situaciji da postanem stečajni upravnik i kada sam pročitao regulativi i dobio predloge video sam da u tim vodama ne može da se snadje neko kao ja, tako da mi je ova grupa ljudi potpuna strana.

Broj 3. Miroslav Parović, kandidat Narodnog slobodaraskog pokreta

Pogledao sam dva nastupa i nisam mogao ništa da ga razumem,  a to mi se baš retko dešava.

Broj 2.  Vuk Jeremić, kandidat Grupe građana "Moramo bolje"

On je čovek zadatka i mislim da svojim diplomatskim stavom više pokuša da se proda na tržištu nego što se nada da može da pobedi. Može da brani bilo koji stav i to je ono što mi se kod njega ne svidja. Nit' smrdi nit' miriše. Jedini je u stanju da uzme glasove vladajuće koalicije i zato je najčešće na njihvoj meti.

Broj 1. Saša Janković, predložen od strane Grupe građana "Za Srbiju bez straha".

Ljudi su se uželeli nekoga ko tiho priča i to zna da iskorsiti. Na osnovu nastupa onih koji ga podržavaju (a to je njegovo najveće političko bogatstvo) stekao sam utisak da bi u slučaju njegove pobede bilo isto kao sada, samo što bi se to radilo tiho. Nikakva nova ideja. Mislim da bi bio isti pritisak na medije kao sada, samo to što bi bilo tihim metodama. Tradicionalisti i pripadnici SPC  u Srbiji vrlo dobro primećuju kako mediji koji ga podržavaju ismevaju opšte vrednosti  i pokučavaju da naprave neki novi sistem vrednosti. Zbog toga neću glasati za njega.

Ipak ću izaći na izbore i  glasati jer nisam ništa bolje od ovog ovde ponudjenog. 

Овог пута без мене - личнa историја протеста

Ово што ћу овде написати о актуелним протестима је најбољи начин да се замерим са готово свима који то и прочитају. Мада, то  није разлог овог писанија.

Елем, када сам раније слушао реченице  које почињу са "немам ништа против студената, ал ..." одмах сам скакао јер је било очигледно да следи осуда.  Сада и ја тако и почињем и завршавам - немам ништа против захтева студената, али још више немам ништа ни за. 

Историја оваквог става:

- Прве демонстрације сам дочекао са шеснаест година и био сам јако љут што ме родитељи нису постили да тог 9. марта одем у Београд. Имо сам жарку жељу да упознам Драшковића Вука, тог великог човека који је једини могао да спасе српску идеју. Тог великог човека сам касније и упознао и када сам га пољубио три пута у браду, прво сам осетио мирис скупог парфема, па алкохол, па ништа. Идеја милиона срба је продата за место у упрвном одбору пропалог јавног предузећа. Сада је тај велики човек тамо где му је и одувек било место, .

-Друге демонстарације сам дочекао као студент и био један од првих потписника протеста. Дивио сма се родољубљу младога Јовановић Чедомира. Мо`ш мислити - Чедо и родољубље. И овај је сада тамо где је Драшковић. 

-Треће демонстације НАТО силе у виду бомбардовања сам дочекао као редован војник  у гарди која је бранила оног истог човека против кога сам се и ја борио. Бранио бих га и голим животом да је требало, ал` се након завршетка рата испоставило да баш и нисам био спреман за елитну војну јединицу па  тај задатак нисам обавио.

- Четврте демонстрације сам дочекао у малом граду у Новој Вароши где сам био један од три званичних чланова Отпора и један од пет званичних чланова Демократске Странке Србије. Сада ме је срамота и једног и другог. Био сам  једини професор који је извео на улицу своје пунолетне ђаке. Сви су ме због тога напали , а највише њихов разредни старешина. Касније се тај исти старешина хвалио да је управо он био тај који је младеж извео на улицу и за те своје невиђене заслуге добио ухлебљење супруге на државне јасле са одговарајућом апанажом. Седмог октобра те исте године сам видео да је Отпор велика превара, ал било је касно. За ДСС ми је требало мало више времена, Иначе, Коштуница је био једини кандидат за кога сам гласао, а да је успео да победи. Испоставило да и тада није имао довољно гласова за победу, ал и за то је било касно.

После тога нисам имао шансе за масовне протесте. Ти протести су постајали све усамљнији и личнији. Када је Тадић победио упозоравао сам на то да је он обичан апаратчик и глумац. Када је Николић победио свима сам причао да су насели на фору, а када је Вучић први пут победио рекао сам да је то кулминација свих превара, јер једино декларисани националиста има легитимитет да парафира издају. Када је потписивањем споразума са Бриселом то и сам јавно обелоданио очекивао сам студенте, полицију и војску на улицама. Никог` није било.

У међувремену је нестала елита, способни су отишли, а  неспособни позиционирали своје политичке ставове уз победнике, добили функције  и испливали на површину. Сада нам елиту предствљају певаљке, глумци и реалити јунаци друштвених мрежа.

Демократска опозиција - напада све демократске принципе оспоравајући основно право гласа бабама из Бабушнице и људима који немају све зубе.

Грађанску опцију заступају они који мисле да самим тим што не обрађују земљу и не музу краве да су довољно изнад осталих који би то требало да раде. 

Сељачка опција не постоји у земљи где је бити сељак срамота.

Колико разумем садашњу ситуацију - један је својим методама привукао 50% гласача и они су толике овце да је овим другима криво што те овце нису придобили на своју страну. Тј. проблем је што је 50% бирача овце и сви би да се отимају око њих. Мени то није довољно за протест. Морам да признам да припадам опцији која је у дебелој мањини и да немам право да се мешам у избор велике већина. Децу ћу нажалост морати да васпитам како да живе у земљи као мањина и то није лоше искуство, само им је тешко објаснити како су они Срби, а национална су мањина у Србији. Нажалост и у другим државама где су Срби били конститутивни народ тих држава постали су националне мањине, ако у међувремену нису поклани или протерани. Сада је на реду и Србија и то је логичан пут једног народа који, изгледа, није способан да очува свој пребогати културни идентитет око кога се сада други успешно отимају.  

По први пут  имам разумевање за све људе око себе који су гласали за било коју опцију и то је новитет у мом животу. Ваљда долази са годинама и искуствима "са погрешних скретања".

Да закључим - не мислим да сам бољи ни паматнији од других, него ето, да и ја имам право да изнесем своје искуствено мишљење са очекиваном вероватноћом да то никога и не занима. Ово није моја борба.