НБА - докторска дисертација

Навијачи Борца Аматери (НБА) су стара школа. Дакле, нема "Болоње", нема "мастера", нема лажних диплома,  већ јавно заказана одбрана докторског рада. 

Датум : 31.05.2018.

Време: 18:00.

Место: Хала крај Мораве.

Тема: Одбрана заједничких интереса у неповоњним околностима.

Теза: Како позитивна искуства навијача Борца применити на националном нивоу.

Ментор: српски пркос.

Огледни пример: Кошаркашки Клуб Борац.

Присутни: Кошаркаши ФМП -а, делегати и судије КСС.

Огледом се дошло до услова какве нас увек прате кроз истроију. Дакле, КК Борац се нашао у неизлазној ситуацији. Губимо на терену, велики заостатак, противник физички знатно спремнији, судије непредвидљиво наклоњене. Ушао страх у кости. Ослањање на сопствене снаге - не иде, шут за тројку - катастрофалан, не иду ни слободна бацања. Сваки улаз у рекет понижавајући, маше се зицери. Као да се сваки појединац  жели сам да докаже немогуће. То не иде. Објективно гледано терен је припремљен за предају.  Сада треба проверити да ли ово важи  и  за овај терен? 

Полувреме.

Кошаркаши одоше да оперу руке у Морави, навијачи не одустају. Има и оних рационалних који констатују неизбежни пораз и предају, но не успевају да заразе остатак. Велика већина (истраживања јавног мњења  говоре да је то више од 80%) верује да још све није изгубљено. Навијачи убеђују кошаркаше у то , ал не иде, па не иде. У експеримент се убацује стандардна константа - намерне провокације противника и недостојно понашање ових што себе већ виде као победнике. Прво бахата интервенција субјективних судија, па интервенције објективне полиције... Противнички играчи се дословно кезе, са позом ловца који стоји над лешином своје ловине. Очито, неискусни. На тренутак појединци из публике реагују непотребно бурно, остали их смирују. Атмосфера наелектрисана и доведена до усијања. За тренутак сам помислио, не дао нам Бог да нам убаце неке провокаторе са стране- побисмо с(в)е. Знамо да има оних који знају да злоупотребе овакву ситацију и да нас испровоцирају на најгоре. Срећом, овог пута, нема таквих и од нас извлачимо оно најбоље, то се "нормално" (што би Мута рекао) крунише победом. Публика задовољна одлази кућама, кошаркаши се заслужено радују. Јер у нормалним околностима то би било обрнуто - кошаркаши би били задовољни својом игром, а публика би се радовала.

Врло често чујемо професионалне спортисте како  своје победе поклањају верним навијачима. Mи смо, изгледа, једини навијачи који  су у ситуацији да своје победе поклањају верним спортиситма. 

Још увек аматери - НБА.