Величанствени протести у Чачку

Као што сте из наслова не може претпоставити почећу са скупом од четири жене које су органзовале штрајк у приватном предузећу. Осим, што су доказали тезу да су жену одувек биле храбрије, успеле су оно што до сада на овим просторима ником није. Под претњом отказа, без других извора за преживљавање, без заштите институција , без постојања правне регулативе, уз страх да ће бити исмејахе, просто су одбиле да раде за плату једнаку минималцу, а мању од минимума , за неког лика који је умислио да је газда само зато што је власник продавнице од готово 20 квадрата. Избезумљени, назови газда је морао сам и у присуству сведока-купаца да одради неколико везаних смена, ваљда док није скап`о. Пар дана пре овог догађаја, својим ушима   сам чуо да је једна стварни (не страни - већ стВАРни) газда са фирмом око хиљаду запослених  лично замолио једног бившег радника да му се што пре врати, јер је пар дана пре тога погрешио у процени да таквих има на тржишту рада колико он хоће. До тог става је дошао захваљујући јефтиној школи, која га је коштала скупог новца, изгубњеног због скупе штете која је могла да се избегне једино уз помоћ јефине радне снаге. Пар дана касније сам својим очима гледа како радници неке треће фирме малтретирају свох газду јер је купио диплому. Диплома, изгледа није била лажна јер је плаћења било стварно. До-душе,  догађај се десио под дејсвтом алкохола, али само зато да би доказали тезу да мушкарци смеју да ураде пијани исту ону крупну ствар  коју  су жене већ урадиле  трезне. У ствари, мало ситнију-крупну ствар. Мени је била част да слушам како некадашњи градски мангупи исмевају свог некадашњег школског друга, а садашњег газду, који је исто био некадашњи мангуп, па није похађао школу јер је и тада знао да ће бити садачњи газда са садашњом дипломом. Разрађивање тезе шта му је то требало,  коме може да се похвали својом новом дипломом (кад се већ швалерка јефтинија, а ефектнија), да ли ће та брука бити урамљена и јавно обешена на зиду фирме, коју муку је лечио и коју болест је спречио, има смисла само ако то раде  они који су свесно одбили да имају било какав (при)вид  дипломе. Наравно, они са дипломама, који стално кмече како не могу да нађу посоа, су већ свима досадили, или су већ "запалили". "Заплили" су и сви остали радно способни, сви који хоће да раде, тако да су нам остали само пензионери, нејач, инвалиди, менаџери, и породична јавна предузећа где се посао преноси са колена на колено. 

Једна у низу медијских превара је  и теза да у Србији има незапослених. Из перспективе обичног потрошача мени то изгледа невероватно јер никако да нахватам водоинсталатра, електричара, столара, програмера. Сва она занимања где је довољан један човек или страна ( не стварна- већ сТРАна) фирма су толико недостајућа да је у питању потпуни монопол. Пре негде сам слушао једног занатлију како су се у кафани организовали струковно удружење и договарали да врате мило за драго једној напроној муштерију, иначе редакцији познатог власника неколико специјализиваних радњи. Елем, овај је умислио да треба да му други пружају услуга по високим стандардима, а он своје муштерије и запослене да  третира као ниску стоку (ваљда живина, ил тако нешто). Договорили су се да му само један од њих пошање понуду за услуге. Газда је умислио да је организовао светски признати тендер и те запдадне фазоне, а овај један му је послао локално договорену понуду која је била 5 пута већа од уобичајене. Наравно, ово је једини намештени тендер у коме је победио паметнији и  који је монополски део зараде уредно поделио са угоститељима и културно-музичким делатницима, а све у присуству ових који су одсуствовали са тендера. 

Они који имају занат немају проблем. Немају проблем ни ови што имају своје фирме које су уталили са овима на власти, или/и против ових које су запослили. Немау проблем ни ови на власти, јер у другачијим околностима никад и на би били на истој. Међутим, живот не може без проблема, што занчи да су они  само код запослених у приватним предузећима која не штрајкују, или код ових који обављају заједничке послове. Дакле, проблеми су код ових који брину за општу ствар , који брину за здравље, образовање, културу и безбедност.

Нама, осталима остаје да се надамо да се може без њих, ваљда се никада нећемо разболети, дипломе ионако можемо купити на пијаци, култура је врло разтегљива ствар и на ништа се  не маже, а како Косово формира безбедносне снаге можда ће они пристати да нас чувају, јер ко не храни своју војску мораће туђу.