Пошто већ постоји тржиште гласова, било би добро израчунати цену истог како би се успоставила поштена тржишна утакмица. Због појадностављења калкулације за одређивање почетне цене искључићемо глобалне факторе и ефекте понуде и тражње. Такође, неке параметре ћемо морати паушално одредити да би појефтинили саме трошкове ове калкулације како не би додатно оптеретили крајни разултат, али и не испод нивоа математички прихватњивог заокружења.
Претпоставићемо да се избори одржавају свако четри године и да је просечна породица од 4 члна члана где је двоје пунолетно.
1. Методологија по буџету. Када се укупни будџет Србије за 2020. годину подели са бројем гласача на нивоу године се добија 4000 Еура, што му за 4 године испадне 16000 Еура. То је без буџета локланих заједница. Ту постоји опште прихваћено слагање то по правилу додатних 33% што укупно чини око 25000 Еура.
2. Ако би гледали само порезе на основу плате и ПДВа на просечну зараду од 500 Еура и под претпоставком да се цела плата потроши, онда по основу ПДВ-а и акцизе на гориво испадне око 24000 Еура. Плус задуживање у име гласача је још око 400 еура по становнику годишње што за тај период укупно даје 26000 еура.
Ове прве две методологије дају сличан резултат. Мећутим, обе су хендикепиране ефектом радне снаге јер просечна плата и трошак у нас је знатно испод просека конкурентких држава где су наши гласачи показали да могу да успешно фунцкионишу. Рачуна се да је цена рада мања за 2 пута у односу на неке озбињније државе из региона , па до 10 пута у односу на оне баш озбиљне. Ако претпоставимо да је 4 пута просек тих односа онда испада да када би наша држава имала просечну конкуренцију тај глас би требао да буде око 100.000 Еура.
Тиме долазим да закључка да би се са 100.000 на 4 године могло купити поштено судство, пристојна инфраструктура, војска, полиција, образовање и основно здравствено осигурање, ако икоме то и треба. Тиме се закључује да онај ко жели да прода свој глас и ако то уради за износ мањи од 100.000 еура је лоше прошао и да су га трговци намагрчили.
Уочено је да постоје гласачи који жели да продају цео пакет својих гласова. Њих једноставно не занима породично наслеђе, као ни рудна, ни природна богатства. Такав гласач који просечано доживи 15 изборних циклуса би требао да своје акције у држави да цени 1.500.000 Еура . Ту се појављује додатни принос, јер у пакету иде и право на глас наследника, чиме своје потомке спречава да и они буду акционари. А како му ни преци нису раније продавали гласове он је уствари продао удео свих својих генерација. Са друге стране са правом се губи поверење у институције акционарског друштва које организује тржиште гласова и испоствања се разуман предлог је да се акције продају. Како би и са моралног и са инвестицоиног аспекта остао исправан требало би урачунати и интересе потомство све до 16 колена, тј до курајбера, јер са аспекта наше традиције са потоњима више нисте у крвном сродству.
Моја коначна препорука је да се глас на изобрима прода у пакету за 24 милиона еура. Када сте већ решили да се одрекнете предака и да се продате, да то буде поштено и да знате своју цену. Све што се продате испод овог износа испали сте будале, на сопствени рачун и на штету соптвеног потомста, а у корист мешетара који излазе на тржишне изборе и причају вам маркетиншке приче.
За све трансакције настале по овом обрачуну инвестициона провизија је уобичајених 2 процента. За појединости трансфера накнадно ћете добити прецизна упутства.
Нема коментара:
Постави коментар