Ako ste prvi put čuli za termin prednjica onda ste na pravom mestu. Sem što su nanizani u pravcu suptrotnom od kretanja kazaljke na satu gore navedeni pojmovi su potpuno nejasni, a tome i služe. U isčekivanju da napokon i srpska zadnjica izađe iz ilagale svima je zajedničko to što su naslovi političkih pamfleta iz još malo pa svršenog partijskog vremana.
Priču sam mogao da počnem neprimernom asocijacijom nazadne koalicija desnice i prednjice, ali u vreme političke korektnosti postavilo bi se pitanje tretmana levice i nedovoljno naprednog položaja zadnjice. Ovakvom ogavnom igrom reči bih odmah istako banalnost sopstvenog sadržaja, kako bih što bolje uplivao u ifluencerske trend tokove. Nadajući se da niko ne uočava da je trend i tok isto, a i da kanalizacija ima svoj tok, pa samim tim i trend, potpuno bih se samoproglasio duhovitim... No, ni to više nije nikakav izazov. U prisustvu savremenih dešavanja i javnih ličnosti najlakše je biti komičar i to je prosto postao posao (PPP) ispod svake časti. Uzmeš bilo koju medijski eksponiranu ličnost i ozbiljno ponoviš ono što se isti nalupetao i eto komedije. Prosto ne veruješ da ti je publika toliko glupa da se nije nasmejala i na samu originalu izjavu.
Drugi pravac razmišljanja je bio da udarim senzacionalistički i provokativno kako bih nahuškao neistomišljenike jer se samo broj komentara računa. Sve ozbiljne društvene mreža algoritamski plaćaju po broju komentara, a ne po njihovom sadržaju tako da to je sasvim legitimno. U tom komercionalnom duhu hteo sam da napišem kako će se ovih dana održati sveopšti test inteligencije. Svaki odgovor se računa kao tačan. Ostalo je nejasno što je zakruživanje tajno, kada je sam izlazak na test dovoljan za dijagnozu jer je 21 maksimlan broj poena koji možeš da dobiješ (zaokružiš) i svakako sam sebe diskvalifikuješ svesno pristajući da si daleko ispod prihvatljivih 100 poena. Međutim, to bi bilo zaista nadobudno i nekorektno prema nekim od mojih prijatelja, rođaka i poznanika koji će po zakonu verovatnoće, a i prema istraživanju javnog mnjenja izaći na ovo dijagnostikovanje u narodu poznato kao glasanje.
Ovako, kada ništa nije smešno, jedino preostaje da se pozovem na ozbiljnost situacije. A situacija je toliko ozbiljna da se zaista mora imati razumevanje za one koji su prinuđeni da glasaju.
Na prvom mestu opravdanje imaju egzistencionalno ugroženi i kome je stranačka plata jedini izvor prihoda. To elementarno pravo je u rangu sa svim ostalim prirodnim nagonima i tu nema rasprave. Samim tim, svako ko u ovakvom društvu može da živi od svog rada treba da oseća blagosloveno. Zaista od srca treba blalogodariti promislu koja te čuva od takvih ekstremnih iskušenja. Ovo zaista osećem kao dar i to kažem bez imalo ironije, jer sam siguran da bi ogromna većina nas pokleka na mestu gde sebi i svojim bližnjima ne možeš da obezbediš osnovne civilizacijske potrebštine, ma koliko taj pojam bio rastegljiv.
Od onih ostalih kojima stranka nije poslodavac, treba iskazati razumevanje za sve one koji brane svoje privlegije. Bez obzira kako su nepošteno stečene veoma je teško odustati od privilegija i dati ih sad nekom istom takvom i to jeste očilgedna nepravda. Ako već mora nepravda onda je lakše kada je u sopstvenu korist. Dakle, svi oni kojima nije do pravde treba da glasaju. Ne samo da su zaboravili na narodnu izreku da pravda drži zemlju i gradove već su se odrekli svoga Boga pravde kome se u svojoj himni lažno mole. Njima je to i prirodno stanište jer su u takvoj miljeu naučili funkcionisati i u slučaju uspostave institucija i pravnog sitema pitanje je šta bi bilo sa njihovim imetkom, biznisom, konforom i zaista bi bilo glupo očekivati da odustanu od svega toga i naterati ih da se upuste u neizvesnost propisanih normi ponašanja.
Dalje, svi oni kojima nije stalo do odbrane suvereniteta i ustavnog poretka zemlje treba da glasaju. Takvi ciljevi i nisu među njihovim javno deklarisanim političkim smernicma tako da je to potpuno prihvatljivo i nema se šta zameriti. Svako kome Kosovo nije pitanje identiteta, ko duhovno ne pripada sopstvenom nasleđu, kome nije problem da stvori nov identitet, pa i da pozajmi tuđi, kome je tradicija tako ograničavajući faktor, ko smatra sve svoje pretke zatucanim, nesavremenim i zaostalim njemu je sasvim lako da se odluči za jednu od mnogih opcija koje nude lično blagostanje zasnovanom na još ličnijem interesu. Kakvu će zajednicu takvi ljudi napraviti je stvarno pitanje za njih same. U potpunom individualizmu gde ima sreće samo za najuspešnije, oni se upravo nadaju da će biti srećnici zahvaljući svojim komperativnim prednostima, ili tako nešto, nisam baš siguran u ovu spiritualnu terminologiju. Po samoj definiciji ulitarizma jedini legitiman cilj je blagostanje čulnih entiteta, pa me prođi sa tom praznom i manipulativnom mantrom o KIM-u.
Sledeća grupa ljudi je sa povećanim stepenom poverenja , a na uštrb sposobnosti da sagleda sopstveni interes. Jednostavno se treba pomiriti da postoje oni koje drugi zlurado nazivaju naivnim. Takvima je prihvatiljo da slušaju i veruju svaki put iznova onima, bilo starim ili novima, koji obećavaju iste, al' uvek tako lepe stvari.
Neminovno se zaključuje da ja na ove izbore neću izaći. E sad, jeste nekulturno izneti sopstveni stav, a da te to niko nije pitao, ali ja se ovde ionako obraćam samome sebi, a i sve ovo pisanije je javno svedočanstvo da ja neću učestvovati u izboru nove skupštine za koju svi intelektualci ubedljivo konstatuju da će biti veleizdajnička. Time ne smatram sebe ništa boljim, ni pametijim od ovih koji učestvuju u tom procesu veleizdaje, ali moram da to javno konstatujem svojim precima i potomcima. U slučaju da nova skupština ipak ne bude veleizdajnička i počne sa reintegracijom KIM-a šta me košta da se javno pokajem zbog ovolikog lupetanja. U suprotnom očekujem da se svako od onih koji je u ovome učestvovao javno i konkretno suprostavi takvom protiv ustavnom delovanju poslanika koje je sam i birao. Očekujem, a ne pozivam (napominjem za slučaj sudskog procesa). To nikako ne zanči da ću ja stojati udaljeno sa strane, mudrovati, ali ću svako biti zaštićen od Lazareve kletve jer se evo javno odričem svakog onog ko ju je i prizvao. U slučaju da se kukavički odreknemo svog suvereniteta i identiteta takvu zemlju neću smatrati svojom. Čak je neću ni tužiti za plagiranje imena Srbija, himne, zastave jer nisam tužio ni druge takve slične.
Нема коментара:
Постави коментар