Најбољи пример манипулације гласачима у време предизборне камапње су били новински чланци где се наводи да нико неће да бере малине, а дневница 3000 динара. Даље се читаоци убеђују како је радна снага у Србија бахата и наводи се како им се нуди плата од 90.000 динара, а неће да раде, безобразници једни. Навикли новинари да подмећу сиротињи, а у корист зеленаша који и њих саме мизерно плаћају. Истине ради, мора се рећи да је то у ствари месечна плата од 25.000 динара. Проста рачуница каже да је сатница 250 динара, јер се ради 12 сати. Узимајући у обзир право на одмор и државне празнике зна се да сваки месец има у просеку 150 радних сати чиме је бруто плата 37.500, што чини нето плату од 25.000 динара.
Они малинари који су засадили малине и хоће да буду бизнисмени морају да знају за основни бизнис постулат да када неко неће да ради ѕа 3.000 динара треба да му понуде више. Радници би требали да траже око 7.000 динара ако би желели просечну плату, колико и вреди њихов рад. Малинари не би требало да гуле сиротињу и да врше притисак преко таблоида чији власници држе хладњаче и диктирају откупну цену, већ треба да се окрену откупним ценама и онима који им узимају профит, правећи себи екстра профит.
Том истом надничару је немогуће да оде у неку продавницу и захтева да се у новинама објави текст где се он чуди цени крањег призвода позивајући се на сопствену логику и космичку правду. Обично убеди себе и своју децу да им то сада и није потребно, било да је то истина или не.
Тиме долазимо до две групе радне снаге са правом гласа. Први којима се обећава плата од 900 еура као спас и решење свих проблема и други који већ примају више од тих 900 еура и искуствено знају да то није нити довољо нити може бити циљ. Први гласају верујући у пророчанство о 900 еура, благостању и рају који ће им еури донети, а други бојкотују јер или верују у рајеве са више нула, или не верују ни у какве еуро рајеве. Први су изманипулаисани, необавештени и егзистенционално уплашени, а други се махом не солидаришу са првима прилажући доказе за сопствену глупост признајући да гледају само свој уски и краткорочни интерес. Тиме смо остали без функционалне државе и свака фукара може да нас окупира и све заједно убаци у сопствни бизнис план.
Већина послодаваца у Србији су навикли да бизнис праве искључиво на основу јефтине радне снаге и просто им је невероватно да нема више таквих будала. Свака част појединим способним и правим предузетницима који праве профит сопственим знањем и поштовањем свих са којима раде, а све време трпљењем нелојалне конкуренције која је у дилу са домаћим корумпираним законодавцем које је инсталиран од оних са јасним глобалним бизнис стратегијама. Тих неколицина домаћих предузетника су тренутно једине остварене патриоте које знам, док сви остали тек треба да се доказују.
Нема коментара:
Постави коментар