Сваком по споменик (Svakom po spomenik)

Једини искрени однос Срба са светим Симеоном је молитва. Ispostavlja sa da  svaki drugi odnos  savremenih sa svevremenim  komplikuje situaciju.

Са светцем je лако, ali je problem  što nas je i mirjanskim životom toliko zadužio da ne umemo da mu se odužimo. Али, то је уједно и место где се сви можемо сложити да какав год споменик да му подигнемо није достојан његове величине.  Они мудрији пре нас нису ни размишњали да му подигну споменик. Сиротињи  је  била је довољна икона и тропар. Oni na vlasti i od moći su se gubili pred činjenicom da je se odrekao vlasti zarad духовности i moći zbog тиховања. "Gde, bre, sad` kad` je najlepše!".  Било је у нас још њему сличних који су схватили ту суштину  и свој живот  устремили у небеске висине, ал је сасвим природно било да им у таквим тренутцима није падало на памет да подижу земне споменике.

Родоначелику Мироточивоме споменик не треба! Nama treba njegov spomenik! А нас има разних. Неко би да то искористи и позове на саборност и све-народно окупљање око правих и традиционалних вредности, неко би да врати изгубљену славу, neko bi da se diči i gordi, neko tu vidi ličnu promociju, неко би да гради, neko da se ugradi, neko bi mač, неко крст, неко овде, neko onde, неко ово, neko ono*. Једни би да истакне уметнички дојам, други се брине за склад и сразмере, трећи би да се лепо уклопи у ружну архитектуру,  пети  би да истакне витештво, девети срчаност, мудрост, државотворнсот, шеснаести задужбинарство. Svako bi svojim kantarom da meri, što ne znači da bi i da zakine, al` se podrazumeva pravo na baždarenje.

Ono što je mene najviše obradovalo je činjenica da među davno otuđenom elitom koja se srami svega srpskog i nacionalnog napokon pojavila svest da nismo dostoji svojih predaka. Javno negoduju protiv ovakvog  spomenika i treba im izaći u susret i omogućiti da naprave spomenik kakav smatrju dostojnim. Ako se ne mogu složiti oko jedne vizije, a tu su valjda još uvek ostali традиционалисти, treba im omogućiti onoliko lokacija koliko i ideja što bi dovelo do jedinstvene situacije da svaki živi Srbin, pa i onaj koji se tako više ne oseća za života podigne spomenik Nemanji! Неком на славу, nakom na sram! Једни у име наслеђа, drugi kao čin odricanja.

Свети Симеоне Мироточиви "моли Бога да нам дарује велику Милост"!  

Stefane Немањићу, rodonačelniče, brate, što bre, toliko podiže lestvicu!?

* neko voli ovo, neko voli ono - autorska prava zadrжžava  Viki Miljković

Дневник (ваљда) вакцинисања

- питање вакцинације не постоји , то је (ваљда) цивилизацијско достигнуће. 

- јадни ови људи што се боре против вакцинисања, каква ли их је мука на то натерала. Али, мора се  испоштовати њихово право на слободу (ваљда) самосталног одлучивања.

-  колико охолости и безобразлука у исмевању анти-ваксера. Уздати се сопствену памет само зато што не наседаш на неке од теорије завера је подједнако глупо. Каква ли их је мука на то натерала, па (ваљда) знају да циљ никада не сме да оправдава средства.

- како би било лепо да имам своју државу, па да у тој држави има ваљан  и ауторитет који ће да донесе обавезујућу одлуку и преузму одговорност. Питање вакцинисања не сме да буде питање избора  нама који нисмо компетентни да о томе одлучујемо. Нико ме ништа не пита тамо где се (ваљда) разумем, а овде где немам појма испадох главни.

- статистички гледано увек сам добро процењивао јавне ситуацију када год сам консултовао писање Курира и Информера. Надам се да су против вакцинисања па да идем да се вакцинишем сто посто сигурна у испраност свог поступка. Кад оно, они промотри вакцинисања! Опа, ето их на истом таласу са овима што их сматрају страним плаћеницима. Напокон солидарност (ваљда) медија, што у пракси значи свађу међу неподељеном публиком.

- ајмо ми лепо да консултујемо струку и науку и то на личном примеру. Толико пожртвованих међу медицинасим особљем и нажалост толико жртава. Лекари ће својим личним примером  послати јасну поруку, (ваљда) они знају шта ваља. А шта ако и међу њима има оних какве срећемо и у другим професијама. Завршили преко везе, купили диплому, добили посао преко странке. 

-ко су сад ови који кажу да се треба вакцинисати, ал не кинеском вакцином? Вероватно желе да дисквалификују Кинеску конкуренцију причама да они управо над нама тестирају узорак. А шта ако је то тачно, а шта ако није. А шта ако Кинези спинују, а тек Руси или ови из (ваљда) Џибутија.

-  овде дописти нешто по (ваљда) сопствној  вољи

- овде дописати нешто што и није баш по сопственој вољи да можеш после (ваљда) да се  оградиш. За сваки случај.

По угледу на РТС  дневник, ево и овај дневник би да допринесе необавештености, збуњивању, изношењу нетачних или непотребних инфрмација, или ти пак изношењу (ваљда) тачних инфомрамција у злонамерном контексту.

Ја сам моју одлуку за данас  донео, за сутра ћу видети шта ће бити, са чврстим уверењем да  могу да погрешим . Срећом мој став је небитан, необавезујући и нејасан  и не сносим последице сем по питању здравља и живота. Једино се надам да ако примим вакцину нећу имати ништа против оних који је нису примили и обрнуто.  (Ваљда) их нећу ни гонити!

Не бих ни да ствар релативизујем јер је истина (ваљда) једна. Мада  могу да се сложим и са Протагором  да оно што је за једног добро, за другог не мора да значи. Оно што ми је потпуно јасно је да људи имају разлог да буду забринути за сопствено и јавно здравње. Да  из тог страха имају право да намећу вакцинисање и онима који су против како би се прекинуо ланац заразе. Такође, ми је јасно да и они што не желе да се вакцинишу имају право на критички став према друштву које је остало без правих ауторитета, да верују у завере, и искуствено сумњају у друштво, институције, штабове па и саме лекаре за које су се и сами уверили да су подмитаљиви.

Оно што је (ваљда) најјасније је да сад морамо уживати плодове свога рада. Нисмо се солидарисали, нисмо плаћали порезе ни поштовали знање, науку и струку. Неки лекари су почели да раде за корпорације које их поштују више од потенцијалних пацијената и то је природан процес кокошке и јајета.  Све је постало бизнис и ту је новац мерило свега. Маркетинг је постао моћнији од истине и сад остаје да се надамо у милост и очекујемо да нам не буде онако како смо заслужили

Ако нам буде како смо заслужили неки ће проћи (ваљда) добро, неки и неће,  а ту се баш и  не зна тачно ко су они, а који смо ми.

(Ваљда)

Како проверити тачност интернет садржаја

Добио сам препоруку да погледам један видео садржај са  YouTube. У питању је гостовање "домаћег економског научника" у једној очито јефтиној продукцији где иначе гостују свакакви опскурни ликови.  Да ми то није препоручио пријатељ чије мишљење поштујем, одмах би одустао јер одавно немам живаца за ликове који све знају, најкомпликованије тезе објашањавају у једној реченици, често помињу заменицу ЈА и широким масама изнесе строго чуване тајне које нико сем њих не зна. Са друге стране поштени интелектуалци у Србији и немју где друго да се обрате ширем аудиторијуму тако да се одлучих да погледам, али и да урадим један мали експеримент.

Инсталирао сам нови интернет претраживач са отвореним коодом, нисaм се улоговао ни на једaн налог, преко  VPN се накачио на другог провајдера  да не бих оптеретио googlе-ов алгоритам за рекламе са мојим подацима. ОК, свестан сам да је то немогуће због mac адресе моје мрежне картици јер google може да зна сваки пут када желимо да га заобиђемо и да и те податке о нама прикупља, али сам сигуран да се због једном мене и једног домаћег еконосмког научника не би спустао баш на тај ниво.

Идемо редом

- више од 100.000 прегледа

- на прво уводно питање одговор траје већ довољно дуго да се види да гост није има шансе нигде друго да се појави. Позива се на психологију и каже да је само пар процента мислећих људи и у истој реченици онима који нису мислећи се  обраћаја у трећем лицу. Не помиње да иста та психологија у истој тој тези о мислећим људма упозорава да обично греше сви који се сами сврставају у мислеће. Врло брзо сам створио субјективни утисак, али не бих да се са тим више оптерећујем, да видомо шта  google мисли.

-чекам рекламе

-ево их и то врло често  чиме се  доказује да сензационалистички  наступи и такви гости доносе продукцијама добру, а легитимну зараду

- прва реклама је енергетско пиће што говори да овај садржај има добро преклапање  са људима који су склони енергетским додацима

- друга реклама су некакве грицкалице што ниште не говори јер их ваљда сви једу. Размишљам што би сад добро дошла реклама за избељивање зуба, зубне пасте или барем неког стоматолога. 

- трећа реклама је некакв спот пун вулгарног и баналног садржаја. Текст песме је на српском, ал је нагласак у тим српским речима је на  сраном језику. Тешко да то могу разумети, но срећом се врте пар речи- бели прах, све бих ти дала, еротксе илузије. Не схватам одкуд сад то преклапање. Но срећом у тексту спота се појављује реч илуминати, па се сам себи насмејах како је још увек приглуп овај google-ов алогритам. Човек је илуминате убацио због римовања, а не због алузија. Мада, полако се формира профил ових 100.000 прегледа

- четврта реклама  - ево га -  по препоруци неког чике у белом мантилу - гарант иде сад стоматолог.  Кад оно нешто, да простите о потенцији и помиње, да простите, простате. Дакле имамо и старије публике или оних којима није јасно где се налази доња граница дозвоњеног ниво потенције. Не преклапају се само ови који се енергетски допуњују већ и они што се смарају енергетски неефикасним. Сад  ме је помало страх од пете рекламе. Ако буде неки производ типа буди сама своја, осећај се слободно и полети са крилцима, где се позива на јединственост, а рекламира се производ који користи око 50 посто популанције, тј. око сто посто оних који има материцу - одосмо сви у та три лепа преклапања.

-пета реклама - за оне који много времена проводе испред рачунара имао одличан препарт за очи. Ко се овде не би препозано. Паде ми на памет једна реклама против ћелавости. Како сам у међувремену постао јако осетљив на ову тему једино што сам упамтио из те рекламе је да се осуђује ћелавост. Другим речима, мораш да понизиш људе да би ти постали потенционални купци. Они који највише исмевају ћелавост су они који би да је излече. И то по правилу безуспешно.

Довољно од мене, закључак се сам намеће - google много боље зна од нас ко су они који прате одређени саджај и према рекламама можемо препознати друштво, а према друштву знамо коме је намењено, а  сами бирамо своје друштво. 

Нема правила без изузетка - Истински интелектуалци у нас се једино могу појавити у оваквим продукцијама и ако хоћете да се информишете према том несавршеном алгоритму бићете изложени баналним рекламама.  Срећом истинског интелектуалацa је лако препознати - не виче, не износи никакве сензационалистичке информације, позива се на егзактне научне радове, публикује своје у научним часописима, а не на YouTube каналима, не омаложава оне са другачијим ставом, познаје глобалну културу,  поштује своју, а у домаћем интернет саобраћају су препознатљиви по томе што  носе јефтинија одела.