Једини искрени однос Срба са светим Симеоном је молитва. Ispostavlja sa da svaki drugi odnos savremenih sa svevremenim komplikuje situaciju.
Са светцем je лако, ali je problem što nas je i mirjanskim životom toliko zadužio da ne umemo da mu se odužimo. Али, то је уједно и место где се сви можемо сложити да какав год споменик да му подигнемо није достојан његове величине. Они мудрији пре нас нису ни размишњали да му подигну споменик. Сиротињи је била је довољна икона и тропар. Oni na vlasti i od moći su se gubili pred činjenicom da je se odrekao vlasti zarad духовности i moći zbog тиховања. "Gde, bre, sad` kad` je najlepše!". Било је у нас још њему сличних који су схватили ту суштину и свој живот устремили у небеске висине, ал је сасвим природно било да им у таквим тренутцима није падало на памет да подижу земне споменике.
Родоначелику Мироточивоме споменик не треба! Nama treba njegov spomenik! А нас има разних. Неко би да то искористи и позове на саборност и све-народно окупљање око правих и традиционалних вредности, неко би да врати изгубљену славу, neko bi da se diči i gordi, neko tu vidi ličnu promociju, неко би да гради, neko da se ugradi, neko bi mač, неко крст, неко овде, neko onde, неко ово, neko ono*. Једни би да истакне уметнички дојам, други се брине за склад и сразмере, трећи би да се лепо уклопи у ружну архитектуру, пети би да истакне витештво, девети срчаност, мудрост, државотворнсот, шеснаести задужбинарство. Svako bi svojim kantarom da meri, što ne znači da bi i da zakine, al` se podrazumeva pravo na baždarenje.
Ono što je mene najviše obradovalo je činjenica da među davno otuđenom elitom koja se srami svega srpskog i nacionalnog napokon pojavila svest da nismo dostoji svojih predaka. Javno negoduju protiv ovakvog spomenika i treba im izaći u susret i omogućiti da naprave spomenik kakav smatrju dostojnim. Ako se ne mogu složiti oko jedne vizije, a tu su valjda još uvek ostali традиционалисти, treba im omogućiti onoliko lokacija koliko i ideja što bi dovelo do jedinstvene situacije da svaki živi Srbin, pa i onaj koji se tako više ne oseća za života podigne spomenik Nemanji! Неком на славу, nakom na sram! Једни у име наслеђа, drugi kao čin odricanja.
Свети Симеоне Мироточиви "моли Бога да нам дарује велику Милост"!
Stefane Немањићу, rodonačelniče, brate, što bre, toliko podiže lestvicu!?
* neko voli ovo, neko voli ono - autorska prava zadrжžava Viki Miljković
Нема коментара:
Постави коментар