Нулто јутрење

Нулти дан прође, ал' нулта ноћ никако.

Посвећено  CVE-2021-44228   https://en.wikipedia.org/wiki/Log4Shell

Пале се сви софтверски аларми. Општа дигитална фрка! Пар минута прогрмаски језици су немушти. 

Неверица. 

Три пута читам исту свар - ако сам добро разумео имао сам довољно знања, јавно доступна упутства  да са једном командом упаднем у већину јавних сервера на свету и то било када у периоду дужем од 5 година.

Немогуће - нисам добро разумео.

Ево оглашавају се познати ИТ ауторитети који имају по три монитора, минимум једна вертикални, брзо куцају на тастатури, користе дарк мод и знају довољно ефектних фраза. Ево и прецизног објашњења -

ДОБРО САМ РАЗУМО - Могао сам - моје колеге програмери су ми пружили шансу да без икаквог хакерског знања постанем највећи хакер. Не само ја бећ и десетине милиона других који познају основе програмаирања имало је ту шансу. Какве будале! 

Пусти сад` њих, пусти друге. Где сам ту ја ?

Ајде прво да  видим да ли је мој софтвер безбедан - Јесте! Можда јесте!? Ма, јесте. Пусти сад` то. Сачекај, од тога леба једем - ОК, одрадио сам оно што је до мене. 

Сад` да видим како сам пропустио шансу да приступим рачунима банака, налозима друштвених мрежа, рецепту за Бањалучки ћевап, Кока-Колу  и атомску бомбу. Или још горе - Новаку Ђоковићу одштампам ковид сертификат!!!

Шта би било кад` би било се врти по глави - такозвана  теорија завере ШББКББ.

Не би било колегијално да јавно објавим да сам провелио нешто у шта је до сада цивилиација уложила хиљаде милијарди долара. Чу`ш колегијално, не би било исплативо. Дакле, кога сам могао да уценим!? Па, кога сам хтео. Замисли банку суочену са трансакцијом која свима покрива дозвољен минус. Ко ће толике паре да наштамапа, а и од чега ће да живе? Или обавестиш Вибер и Скајп да си поруке намењене женама послао љубавницама, као бенигну верзију обрнуте могућности. Или Гуглу пошаљеш поруку да располажеш његовим алгоритмима и подацима за слање и наплату рекламног простора. Фејсбуку кажеш да ћеш у њихово име располагати навикама њихових корисника.

У питању је износ гарантовано много већи од сто-марака (у данашњим парама хиљаду Еура). Рецимо десет милиона, или десет милијади долара, ако има икакве разлике између ова два валутна стања. Ал` то би била уцена и није морално. Пусти сад` морал.  Аха,  десет милиона, тј. десет милијарди је граница када човек одустаје од морала. Прецизније, не толика зарада већ могућност да се толико заради. Заради?!

ОК, легле паре на рачун и шта сад`? Ја их обавестим, ето Ције, Мосада и Кгб-а на врата. Врло добро знам да толико  трагова оставњам на интернету да је једина вероватноћа да преживим ако се испред мојих врата сви агенти међусобно поубијају. Сувише ризично!

Новац свуда оставља траг, али зато имамо нешто што није новац, ал` се понаша, изгледа и зове као новац. Крипто валута! Ето решења! Сад` напокон знам чему служе дигитални новци -  ако неког уцењујуеш, бавиш се неким криминалом или барем шверцом и сивом економијом - једном речју за своје пословне активности за које не издајеш фискални рачун. Добро, добро  има ту и остале бораније и других добровољаца!

ОК, легле крипто паре на рачун и шта сад`? Како то убацити у систем? Ако морам мени драге људе да обавештавам да отворе крипто новчанике, од тог посла нема ништа. Док објасним ето Кгб, Мосада, Ције ( да се не увреде сад су набројани азбучним редом) 

Обрни - окрени нека служба на вратима за вратом. Онда је најбоље сарађивати. Са свима не може већ се морам сврстати и изабрати страну. Која агецнија? Домаћа? ОК, Која страна? Оп, ето мене међу велеиздајницима, а мало ли их је, а и да се не лажемо немам никакав контакт.

Могао бих да упаднем у текуће рачуне домаћих банака и да пребацим новац, а да њихове власнике не доведем у везу са мном. Ал` нема домаће банке! Коме? Било би најпоштеније пребацити лову  на конта неких институција од поверења. Једина институција од поверења је СПЦ, али би, какви су,  то из моралних разлога одбили да прихвате. Неке хуманитарне организације? Исто, ако су моралне одбили би, а ако нису онда би сигурно злоупотребили толику лову. Пребацити на рачуне удружење бораца, неких патриотских организација или интелектуалаца, деци која живе у гету на Косову и Метохији, војницима! Онда, рецимо, сваком коме је  зарада мања од просечне. Сачекај, не ваља, остаће без новца мени најдража личност. У ствари, не ваља уопште јер би блокирали ту трансакцију и Србији би увели санкције због неодговорног појединца кога би у одсуству осудили за уцењивање, а можда и стрељали. Идеш улицом тако стрељан и видиш рају како опет испашта због нечега  у чем` није учествовала.

Много је то новца, најбоље убацивати у ратама.  Треба се појавити као инвестиотр. На пример, отворити рачун на неким острвима под контролом Уједињеног краљевства  или ангажовати неког принца из каквог емирата и улагату у некретнине. Не ваља, то је већ проваљено, а и скочила би цена некретнине толико да се ниједна нормална породица никад не би скућила. 

Ако не иде са некретнинама онда је најбоље пронаћи неку индустрију где су трошкови махом виртуелни, а врти се велика количина новца. Наравно, технолошчка компанија и Силиконска долина. Не би био проблем пронаћи неког поузданог човека у Америци, а тамо сто милиона долара нико не би ни приметио. Како ми исти визу нису издали, морао бих онда да тим новцем купим домаћу компанију. Купим једну која ради сама од себе и не би било сумњиво да се прогласим за овлашћено лице, а и баш би било лепо бити директор у фирми где немаш никакву одговорност. Нешто попут директора буџетске компаније и јавног предузећа, а и  не би било сумњиво понашати се ко деспот и запошљавати родбину, кумове и пријатеље. Још бих и партију могао да отворим и сасвим би природно било да запослим све чланове. Мислим да нико ништа у том чудно не би видео, сем да не искажемо претензију за политиком. Дакле, основати опозициону странку и вуци сити и овце на броју. Но, опет би ме провалили. Сигуран сам да међу мојим драгим људима има неко ко би проговорио, ако нико други оно ја. Једино да те људе убедим да стварно зарађују своју плату. Тужно је што би ти износи морали да одговарају просечним платама у ИТ-у, а то није онако као што пише у новинама па би се разочарали и наљутили. Онда бих се појавио као ктитор неких српских пројеката, спонзор поштених интелекуталаца. Е, то би тек било сумњиво и гарант за робију. Не ваља.

Ако бих и успео да неким чудом да пребацим толику количину новца у Србију, то би је баш докрајчило. Лова би ушла у потрошњу и имали би колапс привреде сличан оном када су Шпанци пропали јер су из колнија довлачили велике количине злата, па се испоставило да су се лишили могућности да постану функционално друштво. Дакле,  инвестирати  у сеоска, пољопривредна домаћинства и производне породичне фирме ... А колико тога има ? Таквих више и нема.

Тек у том тренутку немоћи схватих да  су ова маштарења погубна за душу. Било је касно. У ствари, било је рано и почињало је да свиће. Сазнање да би било лоше шта год урадим ме је напокон смирило и дозволило да заспим. Није моје да се мешам у туђ` посао, па макар имао и 10 милијарди и добре намере. Смешно ми је што сам поверовао у сопствену моћ, па макар имао  добре намере и 10 милијарди јер  нам је потребно  истинско чудо. Тренутак пре но што утонух у сан још стигох да  помислим да у сред поста себи не смем дозволити овакво растројство. Ал` пусти сад пост, могао сам десет милијарди... Мораћу да се за све ово негде исповедим и   то јавно, у виду блог исповести... почињем булазнити... 

Свима вама којима  све ово изгледало досадно и недовољно драматично могу само да поручим да све ово померите за јутро пре.

Чекајући екранизоцију нечије туђе верзију, а пре него ли је постала вирална
Десимир Ћировић, програмер инкогнито.