Бапске приче и економске предикције

На преком суду 1945. године питају сељанку да објасни шта се  десило током рата. Оптужена, којој је било наређено да мора да велича партизане поче искрено - Припуца се и то жестоко! Бију наши, ал` бију и партизани!

Почетком деведесетих година прошлог века овај виц испричам мојој баки. Пита она , сва усплахирена,  ко ми је то рекао. Кажем јој да  се прича по целом граду. 

- Црно дијете, они са са тим спрдају, сад` ће теби баба да исприча све тачно и како је било.

- Ал` баба то је виц!

-Била сам бременита кад` ми ослободиоци чо`ека убише! Еј, прође рат, побегоше и Усташе и Немци, а ови домаћи крвници убише човека на правди Бога. Ни то им не би довољно већ `оће и мене на робију и зову да ми суде што сам мужа помагала. Каже свекар да скратим језик и да не помињем четнике. Рече ли, ил не рече,  би шта би и ја добих четри године робије! 

(Баба  ми је ладно била јунак вица!)

-Сачекаше да се породим, и после четр`ест дана одвојише ми дијете од сисе и послаше ме у Пожаревац. Када сам први пут видела твог оца питао је ђеда ко је ова тета! Гре`ота је да се са тим сада шегаче.

(Баба ми ладно била дисидент!)

Од раније сам знао да је цело село, а и шире, долазило код ње да "кравама спусти виме" како би давале више млека. 

(Баба ми ладно била ветеринар!)

Причало се да њено бајање делотворније од многих ветеринарских третмана. Једном сам је нашао како комшиници гледа у шољу кафе и разочарао се. Кажем јој да је то велики грех. 

- Далеко било, дијете! Не гатам, нисам ја никак`а роспија, но воле жене да чују што им годи иако знају да то неће тако бити. Боље ја да их лажем него наки бекрија, па да пукне брука. Ако видим да су наивне и просте ја их још и наплашим. Ко зна колко сам бракова спасила. 

(Баба ми је ладно била психотерапеут!)

-Добро, шта им причаш?

-Ђаво од тебе, дијете! После и ти да их `вако лажеш.  Ма, што да их не лажеш? Причаш, не стајеш да не знају ни ђе си поч`о ни кад` си завшио, и чим кажећ нешто добро одма` мораш и лоше, а лоше никада не иде само и тако их вртиш. К`о `во ја сад тебе, па не знаш ни да ли да ми верујеш, ни да ли се се шалим, претерујем,  упозоравам, ил` се само јадна правдам!

Неколико дана пре тога сам исту причу слушао од професора. Предавао нам о Аполоновим пророчицама Питијама које су увек говориле двосмислено. Сетих сам се да им је Херкул украо троножац и однео га другим да пророкују. Погледам, а бака седи на троношцу. То је то!

(Баба ми је ладно била пророчица!)

Чим сам јој то испричао, погледа ме значајно и рече да пођем за њом. Отвори  неки сандук пун гардеробе и конспиративним тоном започе 

- Видиш, свака бабетина мора да има пун сандук ђе  чува све три врсте `аљина. Редне, штедне  и укопне. Имам ја још по нешто!

Показа на дно сандука и указаше се неки папири налик на обвезнице. Питам шта је, јер је такав тренутак да се прича сигурно неће наставити све док се ја довољно не ишчудим и поставим питање.

-То су ти Недићеве паре. Немој никоме да причаш. Не плашим се, него стра` ме да ће рећи како сам под старе дане полуђела. Нисам ја дијете луда, врло брзо ће доћи време да ће ова `артија више вредети од оног новца ђе се Тито печатио. Завршио је Тито своје, прошла сила, завршиће  и његава реч. 

Касније се испоставила да свако ко није поверова у ову предикцију да се грдно преварио  и да је се морао  на личном примеру уверавати како паре пропадају. Чак ни оне силене намачке више не постоје, а поприлично сам сигурна да је нумизматичка вредност из бакиног сандука већа од свих поменутих.

(Баба ми ладно била финансијски консултат!)

Оста ми жао што је не питах шта ће бити са америчком `артијам, јер са турском и сам могу да видим шта се дешава. Питао бих за Еуро,  ал` тад` није ни постојао. Сигуран сам да би и за то имала неку двосмислицу- ако си и пре могао без њих моћићеш и после ако се буде морало, а ништа се не мора и све је могуће осим дрвеног шпорета, а и он је могућ ако се у њега не ложи.

Једино за Русе никад није имала двосмислице, ту је увек била потпупно јасна. 

Завршни рачун

Ове године се навршава 50 година од филма Кум за ког се испоставило да је многима који су уз њега стасавали оставио упечатљив утисак. Мени се (ето) у сећање урезала чињеница да  и криманалци морају да имају своје књиговодство. Не само пословни субјекти , већ су сви у обавези да раде билансе,  па чак и Ватикан. Да би се могао да подвуче рачун мора да се зна тачно стање.

Са овим сазнањем сам био поптпуно оспособљен да спознам не само економију већ и, међународно право, дипломатију, забаву, уметност и спорт. Само се прате токови новца. На пример, земљама западне Европе је јако исплативо да уложе у брендирање своје идеологије, приказујућу је као супериорни јер су  онда у ситуацији  да годишње приходују 300 милијарди Еура само на рачун кирија наплаћених источним комшијама. Тај износ је већи од бруто производа већине  земаља порекла. Са тим да су трошкови образовања и трошкова за инвалидитете на контима оних сиромашнијих којима остаје да воде социјалну и другу непрофитну политику.

Имајући то у виду већ дуже време сажаљевам покушај домаћих криминалаца и трговаца националним добрима да сачувају свој капитал. Једнима се нудило отварање offshore компанија, други су уговарили тајнe рачунe у банакма широм Швајцарске. Обавивши транскацију под велом пословне тајне власнци фиктивних бизниса почињу да живе као на филму.

Почетна сцена - седе у башти омиљеног ресторана, музика свира  познате ноте, пијуцкају своје пиће. 

Сцена 2 - Прилази конобар  "Завршава се моја смена, па бих да наплатим".  Филски јунак би и даље да ужива, презире конобара што се баналностима упада у лепоту тренутка. Пружа платну картицу  за коју се испотавља да је неважећа. Зове књиговођу у Лондон и пита шта је са средствима, а овај пита - Која средства? Прети да ће их све побити, ал` сазнаје да острво на коме му је адреса компаније и не постоји. Да би фирма била фиктивна најсигурније је да је и само оство фиктивно, а све књиговође ионако раде само за Лондон. Једино Лондон није фиктиван.

Сцена 3 - Муштерија чита новине и налети на своје има у Панама документима. Зове адвоката из Лондона, он  објашњава да је зарад личне сигурности најбоље да  то више никоме не спомиње.

Сцена 4 - Звони телефон и глас са друге стране жице  саопштава да су швајцарск банке одустале од политике тајности податата. Схвата да нема коме да се жали и да је  време за фајронт  и свођење рачуна. 

Свака од ових сцена почиње са музичаром који наг свира клавир стојећи и без руку, а завршава се општом тучом и кркљанцем где свако гледа само да извуче живу главу. Наравно, потребан је и лајтмотив и негативац, а обично је то неко ко је радио за тајну службу. Ако се испостави да још пар смутних ликова поседују атомску бомбу има шансе и за happy end, јер је довољно само да се нико не лати за исту.

Надајмо се да се режисер није одлучио за хорор већ  класичан вестерн где су каубоји увек у праву, па и када се свим другачијима скида скалп.

Публика још не схвата да је крај филма већ у делу пројекције намењеног за пропаганду помахнитало пљује по филмском платну и уметничком делу.

Личне импресије:

Изгледа да је  нова епизода познате франшизе оправдала своја очекивања. Публика је у трансу и хистрична, спремна да послуша сваку рекламну поруку и чим изађе из биоскопа ако треба и да уништи све пред собом. Одузима се приватна имована људи који нису по вољи маси, дижу се зидови и укопавају ровови. Чак ни навијачи  не смеју да устану у одбрану власника клуба који је од обичног прволигаша направио вишеструког фудбалског шампиона Европе. Он продаје клуб испод цене, ал` како су му домаће банке блокиране  питање је шта даље. Наравно, клуб је из неизбежног Лондона.

Нацрт сценарија за Kум IV . Фамилија се договоара да укине папирни новац под оправдањем могућности његовог фалсификовања. Грађани окупираних земаља које немају поверења у своју валуту доносе масовно новац али њихове банке нису овлашћене за мењачке послове. Све по закону. Актива банака из земаља који се не понашају у складу са Корлеоновом резолуцијом се замрзава и креће највећа пљачка  у историји човечанста осмишњаване дуже од пола века.  На самом крају лик из кинеске четври прави контакт са преставницима комунистичке партије Кине и ...( гледаћете у наредној и дефинитивно песледњој епизоди).

Корпорацијска доктрина софистицираног баждарења

Методологију управљење јавним мњењем је најлакше пратити на пословним мрежама јер смо ту пријавњени налогом који нам обезбеђује приходе тако да је то медиј где је потпуно јасно чијој вољи смо подчињени. Глобални послодавци своје поруке шаљу у толерантном духу док се код запослних  само очекује да се према том ставу баждаре. На пример, није ми тешко замислити да нека америчка компанија ових дана својим запосленим у целом свету пошање поруку да су забринути за ментално здраве својих запослених поводом страшних сцена из Украјне и да предложе да о трошку корпорације оду на терапију са психологом који ће их излечити од траума које изазивају зли Руси. Постоји и урбану легенду да су таква писма почела да стижу и у  Републику Српску и да се један од  запослених пријавио за лечење за трауме које вуче још од бомбардовања из 1995.