На преком суду 1945. године питају сељанку да објасни шта се десило током рата. Оптужена, којој је било наређено да мора да велича партизане поче искрено - Припуца се и то жестоко! Бију наши, ал` бију и партизани!
Почетком деведесетих година прошлог века овај виц испричам мојој баки. Пита она , сва усплахирена, ко ми је то рекао. Кажем јој да се прича по целом граду.
- Црно дијете, они са са тим спрдају, сад` ће теби баба да исприча све тачно и како је било.
- Ал` баба то је виц!
-Била сам бременита кад` ми ослободиоци чо`ека убише! Еј, прође рат, побегоше и Усташе и Немци, а ови домаћи крвници убише човека на правди Бога. Ни то им не би довољно већ `оће и мене на робију и зову да ми суде што сам мужа помагала. Каже свекар да скратим језик и да не помињем четнике. Рече ли, ил не рече, би шта би и ја добих четри године робије!
(Баба ми је ладно била јунак вица!)
-Сачекаше да се породим, и после четр`ест дана одвојише ми дијете од сисе и послаше ме у Пожаревац. Када сам први пут видела твог оца питао је ђеда ко је ова тета! Гре`ота је да се са тим сада шегаче.
(Баба ми ладно била дисидент!)
Од раније сам знао да је цело село, а и шире, долазило код ње да "кравама спусти виме" како би давале више млека.
(Баба ми ладно била ветеринар!)
Причало се да њено бајање делотворније од многих ветеринарских третмана. Једном сам је нашао како комшиници гледа у шољу кафе и разочарао се. Кажем јој да је то велики грех.
- Далеко било, дијете! Не гатам, нисам ја никак`а роспија, но воле жене да чују што им годи иако знају да то неће тако бити. Боље ја да их лажем него наки бекрија, па да пукне брука. Ако видим да су наивне и просте ја их још и наплашим. Ко зна колко сам бракова спасила.
(Баба ми је ладно била психотерапеут!)
-Добро, шта им причаш?
-Ђаво од тебе, дијете! После и ти да их `вако лажеш. Ма, што да их не лажеш? Причаш, не стајеш да не знају ни ђе си поч`о ни кад` си завшио, и чим кажећ нешто добро одма` мораш и лоше, а лоше никада не иде само и тако их вртиш. К`о `во ја сад тебе, па не знаш ни да ли да ми верујеш, ни да ли се се шалим, претерујем, упозоравам, ил` се само јадна правдам!
Неколико дана пре тога сам исту причу слушао од професора. Предавао нам о Аполоновим пророчицама Питијама које су увек говориле двосмислено. Сетих сам се да им је Херкул украо троножац и однео га другим да пророкују. Погледам, а бака седи на троношцу. То је то!
(Баба ми је ладно била пророчица!)
Чим сам јој то испричао, погледа ме значајно и рече да пођем за њом. Отвори неки сандук пун гардеробе и конспиративним тоном започе
- Видиш, свака бабетина мора да има пун сандук ђе чува све три врсте `аљина. Редне, штедне и укопне. Имам ја још по нешто!
Показа на дно сандука и указаше се неки папири налик на обвезнице. Питам шта је, јер је такав тренутак да се прича сигурно неће наставити све док се ја довољно не ишчудим и поставим питање.
-То су ти Недићеве паре. Немој никоме да причаш. Не плашим се, него стра` ме да ће рећи како сам под старе дане полуђела. Нисам ја дијете луда, врло брзо ће доћи време да ће ова `артија више вредети од оног новца ђе се Тито печатио. Завршио је Тито своје, прошла сила, завршиће и његава реч.
Касније се испоставила да свако ко није поверова у ову предикцију да се грдно преварио и да је се морао на личном примеру уверавати како паре пропадају. Чак ни оне силене намачке више не постоје, а поприлично сам сигурна да је нумизматичка вредност из бакиног сандука већа од свих поменутих.
(Баба ми ладно била финансијски консултат!)
Оста ми жао што је не питах шта ће бити са америчком `артијам, јер са турском и сам могу да видим шта се дешава. Питао бих за Еуро, ал` тад` није ни постојао. Сигуран сам да би и за то имала неку двосмислицу- ако си и пре могао без њих моћићеш и после ако се буде морало, а ништа се не мора и све је могуће осим дрвеног шпорета, а и он је могућ ако се у њега не ложи.
Једино за Русе никад није имала двосмислице, ту је увек била потпупно јасна.
Нема коментара:
Постави коментар