Нашим колонијалистима треба пружити руку и честитати на победи. Иако то не значи да ће престати са даљим понижавањима, мора им се признати моћ коју су себи доделили. Оног тренутка када су стисли петљу и без последица отели имовину сили која располаже нуклеарним главама, постало је јасно да су сви други стали у ред да својевољно плате рекет. Моћ се састоји у томе што тај рекет плаћају све кунући се у њихову демократију, право и поштену тржишну утакмицу.
Сви ми који припадамо њиховом филмском обрасцу већ замишљамо сцену у судници где сви честитају адвокату успешну одбрану силоватеља, образложењем да је друга страна, ако не желела, онда барем пристала да буде жртва. Свеопште и прећутно оптуживање жртве је, што би они рекли, колатерална штета адвокатовој генијалности у условима опште анархије. Силоватеља нико више неће ни поменути, и он ће наставити са новим предомишљајима на основу давно доказане аксиоме да правила не важе за оне који имјау добре адвокате.
Ових дана ћемо сви присуствовати исмевању политике колонијалног управљања, а да при томе нико колонијалисту неће ни поменути. Помињаће се адвокати-бизнисмени-политичари који су у последњем тренутку нашли идеално решење за рају, а за које сви знамо да је унапред договорено. Све по закону ће се направити тендер чији ће услови одговарати само оном купцу за кога је и писан.
Само ретки ће бити исмевани што ће поштено констатовати да су руке крваве колонијалним извршитељима подједнако као и организаторима целог пословно коруптивног подухвата колонијалиста са Дивљег запада.
На западу ништа ново, а на истоку старе приче? Руси ће своју имовину намирити победом у рату. Ту су им шансе половичне. Но, како сачувати образ? Па, врло тешко, ако не и никако. У Србији су бирали да подржавају ову власт, па ником неће бити ни жао. Шта год да покушају, овде ће их сачекати оркестрирана хајка са НАТО и режимских про НАТО медија. Ако реше да врате истом мером, могли би да уведу санкције свим српским фирмама са НАТО власништвом. То неће никог болети као када би решили да не продају НИС никоме и дозволе стечај. Осим десетак хиљада везаних радних места, највећу штету би претрпео српски буџет, јер, како су нам цене горива највеће у региону, мораће се смањити акциза, и то знатно, због поскупљења транспорта горива. Но, ни за буџет се нико не секира, али ће то бити идеална основа за хајку како су Руси криви за све невоље у којима смо се нашли. Штета по пратећу петрохемијску индустрију, од вештачких ђубрива до асфалтних база, била би знатно већа, и то би биле само ставке у руским гресима ка нама.
Онима који контролишу нарацију треба честитати на свим папагајима. Са тим да мањини папагаја који преко НВО узму неки петродолар треба честитати, а остале који pro bono publico то исто раде, би требало сврстати у групу са пинковим задругама, па их заједно стрпати у хепи парове, а по могућству иза решетака (мислим на оне у психијатријским установама).
Руси могу да поступе рационално и уместо ништа добију колико-толико. У том случају би опет били предмет опште спрдње како су их Амери вешто превеслали и нарушили свој имиџ. Али, ако знамо да они знају да ми знамо да им је имиџ већ нарушен, онда је логично да ће гледати само своје интересе.
То све говори да се не треба секирати за њих. Нису они мали и све ово знају боље од било ког другог. Сам сам био на граници да поверујем да Руси ово раде у комбинацији са Америма како би широм света подигли ниво страха који моментално обара цену рада и поскупљује трошкове живота. Али онда бих и сам био под дејством америчке меке моћи да су Руси криви за све, ако ништа, онда за саучесништво. Па одбијам да у то верујем, чисто из ината. Мада, мало боли што не проналазим аргументе да је у питању глобални удружени пројекат, свестан да би у том случају то значило опште безнађе.
Кад смо већ код ината, последња варијанта која ми пада на памет је да Руси НИС-ове акције бесплатно поделе домаћим Путинофилима, па кад немају они никакве користи, онда барем да спрече ову комбинацију, пљачку и оголе ситуацију. Било би занимљиво видети како реагују савезничке банке на расипање њиховог поверилачког капитала и домаће издајнике који ће остати без провизије за трансакцију. Оно чега ме је страх је да не постоји сила која би неког просечног Путинофила спречила да колонијалистима прода своје бесплатне акције за петродоларе, смејући се што поклон нема КГБ клаузулу о преузимању одговорности, или би можда имао ако је КГБ и даље жив и здрав. Хм !?
Из наступа председника по овом питању сасвим је јасно да је ситуација катастрофална и као таква нас не треба забрињавати јер смо и до сада хендловали шизофреним ситуације, као да је психоза део нас самих и уграђена у темеље наших институција. У том смислу бих и на сликовити начин описао политику седања на две столице (слика у прилогу), где нам је у једној дупе у процепу, а у другој нема на кога да се наслонимо.
За претпоставити је да наша мудра политика подразумева постојање и треће столице, али нисам хтео да поделим слику кактуса коју сте ионако способни сами себи да сместите тамо где је најнеудобније.
Нема коментара:
Постави коментар