Ако је веровати овој старој изреци, лојалисти би требало да су они који су добро подмазани. Као такви, не би требало да представљају проблем, јер су њихови интереси сасвим очигледни – бити поуздан, без обзира на разлог и принципе. То са собом може носити епску тематику, лако се опева, а у многим случајевима представља одраз врлине пријатељства и јунаштва, у смислу спремности да се поднесе жртва за другога. Ако си лојалиста из моралних разлога, онда си јунак. Но, ако то чиниш због интереса, онда имаш лојалти картицу и попуст у радњама робе широке потрошње. То је потпуно легитиман и правно јасан однос поверења, све док вам неко не затражи да положите заклетву.
Како наш правни систем не познаје такву институцију, претпоставља се да би та заклетва имала верску форму. Не знам како је у другим конфесијама, али у православној цркви заклетве су ретке и обично се односе на монашке завете и свештеничка рукоположења. Српски народ је заветан, али искључиво у односу на јединог Бога и у узвишеном опредељењу за Царство Небеско. Сваки верник СПЦ зна да када му неко тражи да се закуне, разлози могу бити секташке природе, па се обавезно консултује са својим свештеником. Ако нема благослова, онда је то секта, и ту нема расправе.
Е сад, нисам баш у току са тим да ли је дат благослов и да ли је уопште било заклињања, нити у корист ког божанства. Полазим од претпоставке да су лојалисти људи од врлине и жеље за Царством Небеским. Служићу се Test-Driven Development методологијом покривањем могућих сценарија.
Happy flow сценарио. Председник је рекао да су то људи наоружани љубављу према отаџбини. Студентски протести у Чачку били су готово непримећени и постепено су посустали. Ја лично нисам био спреман да учествујем у искоришћавању добре воље студената за решавање мојих проблема. Сматрао сам да то или треба сам да решим, или да мушки поднесем пораз.
Било ми је јасно да сам претрпео пораз када су власти Србије почеле да урушавају институције на Косову. Дигао сам руке када су бриселским споразумом одрекли и од оно мало што смо имали. Организовали смо протест у Београду, али је одзив национално освешћених био недовољан. Већина је победила. Нисам одустао, али сам заузео резервни положај који припада свакој мањини која живи у наметнутмом систему. Тај резервни положај подразумева минимум - солидаришем са свима који су прогоњени.
Због тога сам се придружио протесту тек када сам чуо да је нека организована криминална група претила вероучитељу у Чачку. По граду се прочуло да се немио догађај доводи у везу са лојалистима. Како су протести тим поводом постали масовнији, закључио сам да лојалисти раде у корист протеста, а против постојећег система.
По овом сценарију, студенти и лојалисти удруженим снагама руше систем. Први, ваљда, руше опозицију ставом да политици нема места, а други руше власт тако што подстичу масу. Дедукцијом закључујемо да, ако лојалисти руше систем, а како председник рече, наоружани су љубављу према држави, онда и они имају исти став као и ја – постојећи систем урушава државу. Само што ја никад не бих дао неку заклетву, али то су нијансе.
Други сценарио - Таман кад сам помислио да сам и ја лојалиста науружан љубављу кренем у данашљи протесет у Чачку. Маса је била бројнија него икад. Лојалисти су, дакле, одлично подмазали протест. Једина сумњива ствар била ми је то што су све студентске пароле биле исписане ћирилицом. Питао сам се да ли је могуће да смо ми толико организовани, или иза свега стоји нека већа сила.
Постајем сумњичав. У једном тренутку прилазим редару и питам ко их је организовао и инструирао. Он се весео брани и правда. Вероватно му изгледам као неки пензионер спреман да потегне нож на сваки спомен речи плаћеник. Бивајући ми га жао колико је испрепадан од старијих људи, одустајем од даљих провокација. Тако поносан, мање више као прави лојалиста, шетам градом и упозоравам систем, не слутим шта ме чека на градском тргу испред канцеларије СНС.
Двадесетак људи кабадахискиог става и очигледно провокативно машу странчким заставама и претећи снимају. Израз лица им говори: „Сав ће овај запис у службу и појединачно ћемо вас приводити.“ Можете замислити колико сам се запрепастио када неко од присутних рече да су они лојалисти. Како? Па што провоцирају? Људе наоружане љубављу сам потпуно другачије замишљао. Али како и себе још увек сматрам лојалистом и још имам потребу да наоружано изразим своју љубав, и ја у истом стилу снимам. Тобож, и ја имам службу и овај запис ће ићи код наших, а и ми имамо спискове за одстрел. Ух, ту се брецнем - колико ружна помисао. Докле, бре, вичем Срби и спискови за одстрел. Браћо (лојалисти), ја сам легитимиста!, вичем кроз масу.
Маса надире, а њихов набој видно опада и повлаче се у себе и канцеларију . Све је мање подигнутих странчких застава и појављују се државне. Обраћам се једном - Брате, хајде заједно да машамо српском заставом, мало ја, мало ти. Али други гласније помињу мафију, лопове, сецикесе, тендере, мајку и родбину. Помињу и неког хомосексулаца.
Покушавам да ујединим супроствљене стране. Скандирам - Косово је срце Србије! Нико не прихвата. Неко пита колико су вам дали. Вероватно мисли на бонус на лојалти картицама. Од заједничког перформанса нема ништа и пролазим у мимоходу, као некад Радован трећи кроз београдски метро. Међутим, маса ври. Више се ниједна застава не вијори. Би ми жао спуштеног српског барјака, хтедох прићи да га подигнем, али ко зна како ће ко реаговати у овом страху и паници. Стварно би изгледало као провокација. Редари моле људе да прођу, да не наседају на провокацију. Боже колико су ови студенти наивни, па зар не виде да су на истом задатку и да им ови подижу рејтинг. Градско шеталиште испресецано стакленим баштама оближњих кафића не може да брзо пропусти звиждаче, али први талас некако прође. Студенти одржавају ред, свака част. Ја сам послушао команду редара, ипак сам легалиста (са избледелим траговима старе Коштуничине школе), пролазим, али и даље посматрам шта се дешава. Осокољени одбраном од стране редара, такозвани лојалисти се враћају у почетни положај. Ресетују се. Лако је уочити алфа лојалисту у том тренутку. Опет иста сценографија, опет странчке заставе високо горе, опет кабадахијски сниматељ, али ево и другог таласа. Све исто. По говору тела лојалиста би рекао да су необавештени (кад смо већ код неизбежног бившег председника). Опет све заставе доле, али сад већ израз лица такав да их нико нормалан не би пожелао на кућном прагу. Рачунам колико би њима двадесетак тврдих лојалиста требало да обиђу кућне прагове па да дођем и ја на ред. Није све једно.
Сачеках и трећи талас и четврти када већ почеше да лете јаја. Размишљам ко је могао да понесе јаја и све вуче на провокаторе. Лојалисти пожртвовано дочекују јаја. Један га дочека главом и тад већ постаде жао лојалиста. Опет сам спреман да станем на њихову страну јер је враг однео шалу. Људима је речено да носе српске заставе и да су наоружани љубављу. Погледам једног редара са мегафоном и кажем му да је његова дужност да заштити ове људе. Он одговара како је немоћан и пита ме шта да ради. Помажем да направе коридор између. Слуша ме боље него што ме је иједно моје дете икад послушало. Предлажем да нађу главног и он долази. Погледом пита шта да ради. Питам да ли је пријавио скуп. Каже јесте. Тада си из полиције добио контакт и зовите. Отпорашко искуство однекуд излете из мене, иако сам био уверен да сам га се потпуно одрекао. Зове, телефон није доступан. Каже да му је лично командир дао тај број. Предлажем да позове 192 и да позове полицију у помоћ јер су се у маси нашли људи које не заступају. Сам се прибојавам шта ће бити ако полиција дође, али ова деца не смеју да преузму одговорност за било какве нереде. Коме је до немира нек их прави на свој рачун и у својој кући. Упозоравам пријатеље да је ситуација превршила моју спремност на одговор и крећем кући. Надам се да овај скуп неће завршити у медијима, а још више и далеко било у неким уџбеницима. Пуне су те књиге Срба. Има ли још који народ присутан?
Овај сценарио покрива могућност да се лојалисти провокатори и у том смислу сигурно нису родољуби, јер да јесу и да је неко стварно хтео да им полупа просторије то би са љубављу допустили, јер шта је просторија спрам српске главе. Ионако имају две локације на градском шеталишту десетину метара удаљених, а да ову другу која је у згради и на спрату нико није ни чувао ни напао.
Трћи сценарио је као и други само што су лојалисти у праву и мисле да полиција није способна да заштити јавни ред и мир што би онда значило да су полицајци у дослуху са студентима. Ако полицајци не раде свој посао, онда нам следи анархија и безвлашће коју једино лојалисти могу да спрече. Нећу разрађивати тему која странка држи које министарство.
Четврти сценарио подразумева да је у сценарију два, уместо мене, био било који агент било које службе. Студенти су невешти, добронамерни и неспособни да управљају ситуацијом, те су подложни манипулацијама. Ако су спали на тај ниво да мене слушају, онда засигурно могу да упадну у замку коју би им наместила нека служба из региона. На пример, лојалисти раде за албанску службу и провоцирају немире у Србији како би предаја последњих институција на Косову и Метохији прошла непримећено. То јест, у дослуху са властима раде у корист немира у Србији.
Пети сценарио је да су лојалисти понашају у скалду са претходним, али председнику иза леђа. Председник се свим силама бори да очува мир и стабилност, институције, да интегрише КиМ у Србију, али лојалисти у сарадњи са страним службама га у томе спречавају. Ово звучи као одлична излазна стратегија.
Шести сценатио је да су про-НАТО медији у Србији добронамерни и да су студенти носиоци таласа мирних промена у којима ће доћи до културне смене власти. Након тога, чим се Србија учлани у НАТО и уведу санкције Русији, потећи ће мед и млеко, и живећемо као бубрег у лоју, тј. као садашњи лојалисти.
Седми сценарио Седми сценарио је сценарио из Информра по коме председник види шта нам се спрема, да је то велика шарена лажа и неће дозволити да нас неко други учлани у НАТО и уведе Русији санкције, већ да ће их он предухитрити, па још и предати Косово, само у инат и како не би победила та опасна НАТО струја.
Осми сценатио је такозвани ИN1ФОРМЕР сценарио по коме и N1 и Информер раде за истог послодавца, којима је толико досадно да се међусобно кладе ко има више шансе да победи и колико смо спремни да овог пута поднесемо жртви у старој коцкарској игри доброг и лошег полицајца.
Девети сценарио је да се џабе ложимо кад ионако политичку судбину у Србији кроји амерички амбасадор. Док је био онај са ћевапима све је било лагано, а овај каријерни је ту да организује неки пуч. Шта ће човек, то му пос`о, а и навуко се на пучеве. Мећутим, налазимо се у незгодном тренутку предаје америчке врховне власти. Затекла нас америчка анархија у којој је нижим чиновницима дозвољено да раде по својој вољи. Сад стари чиновници наплаћују преко НИС-а неке приватне аранжмане, а нови добијају локацију генералштаба где ће направити два хотела и једну фонтану у којој ће ујка Сем нуждити у шајкачу. Тј, наша судбина не само да зависи од воље америчког амбасадора већ колики смо баксузи добићемо два америчка амбасадора који се отимају око те позиције јер су чули да је овде потпуна распродаја за коју ти не требају никакве лојалти картице кад већ имамо живе људе. Тако им и треба, нек се сад они мало кољу око нашег интереса!
PS
Имао сам још пар сценарија, али их је тест тим одбио као нереалне.
Нема коментара:
Постави коментар